мини|300п|Мапа Царских округа 1560. године Царски округ (, ; мн. , ) представља админстративну групацију Светог римског царства током раног савременог периода, чија је основна сврха организација заједничке одбрамбене структуре и наплата пореза царству, али такође користи као средство за организацију Рајхстага и Рајхсјамергерихта. Сваки круг је имао свој Рајхстаг, мада није сваки члан Окружног рајхстага могао бити члан и Царског рајхстага.

Шест царских округа је уведено на Аугсбушрком рајхстагу 1500. године. Још три округа су уведена 1512. године, а велики Саксонски округ је подијељен на два округа, тако да је од 1512. године до пада Светог римског царства у Наполеоново доба, било десет царских округа. У Земљама чешке круне, Швајцарској Конфедерацији и Краљевини Италији нису спроведене реформе, као и у разним мањим територијама које су одржавале царску непосредност.

Оснивање На Аугсбуршком рајхстагу 1500. године основано је шест царских округа као дио царске реформе: Баварски округ Франконски округ Саксонски округ Швапски округ Горњорајнски округ Доњорајнски-вестфалски округ Првобитно, територије под Хабзбурскима и Изборним кнежевима су остале изван реформе. На Трирском и Келнском рајхстагу 1512. године ове територије су организоване у три округа: Аустријски округ, укључује хабзбуршке територије које је наслиједио Максимилијан -{I}-; Бургундски округ, укључујући насљеђе покојне Максимилијанове супруге, Марије од Бургундије; Изборни рајнски округ, укључујући црквене Изборне кнежевине Мајнц, Келн и Трир, као и секуларну Изборну кнежевину Пфалц.

Саксонски округ је подијељен на два мања округа: Горњосаксонски округ Доњосаксонски округ, укључујући Изборну кнежевину Саксонију и Брандербург.

С обзиром на повећане француске захтијеве на Максимилијаново бургундско насљедље, рајхстаг је 1512. године покренуо службену употребу титуле Свети римски цар њемачког народа () у завршном акту.

Како је Царство изгубило неколико западних територија након отцјепљења Седам Уједињених Низоземски 1581. године и током француских анексија након Најмегенског мира 1679. године, десет округа остаје мање-више непромјењено до почетка деведесетих година 18. вијека, када Француски револуционарни ратови доносе значајне промјене на политичкој мапи Европе.

Референце

Литература

Peter Claus Hartmann (ed.): Regionen in der frühen Neuzeit. Reichskreise im deutschen Raum, Provinzen in Frankreich, Regionen unter polnischer Oberhoheit. Ein Vergleich ihrer Strukturen, Funktionen und ihrer Bedeutung. (= Zeitschrift für historische Forschung; Beiheft 17). Duncker und Humblot. Wolfgang Wüst (ed.): Die "gute" Policey im Reichskreis. Zur frühmodernen Normensetzung in den Kernregionen des Alten Reiches, edition of primary sources in four volumes, vol. 1: Der Schwäbische Reichskreis, unter besonderer Berücksichtigung Bayerisch-Schwabens, Berlin 2001; vol. 2: Der Fränkische Reichskreis, Berlin 2003; vol. 3: Der Bayerische Reichskreis und die Oberpfalz, Berlin 2004; vol.: Die lokale Policey: Normensetzung und Ordnungspolitik auf dem Lande. Ein Quellenwerk, Berlin 2008. Hernach volgend die Zehen Krayß, 1532. Johannes Alhusius: Politica methodice digesta. 3.Aufl., Herborn 1614. Martin Zeiller: Von den zehn Kreisen. 1660, 1694. Johann Samuel Tromsdorff: Accurate neue und alte Geographie von ganz Teutschland. Frankfurt 1711 (pp. 128ff). "Creiß" in: Zedler, Grosses vollständiges Universallexikon aller Wissenschaften und Künste, vol. 6 (Ci – Cz), 1733.

Спољашње везе .

Категорија:Свето римско царство