Арсен Диклић (Старо Село,Ахмет Хромаџић: "Дечји писци о себи", Сарајево 1969. 8. новембар 1922 — Београд, 4. јул 1995Арсен Диклић на сајту IMDb.com ) био је српски и југословенски књижевник и сценариста. Својим књижевним стваралаштвом сврстао се у ред најзначајнијих српских писаца за децу и омладину.Арсен Диклић на сајту tromedja.rs
Биографија Отац Раде и мајка Марија бавили су се земљорадњом. Диклићи су били Срби. Године 1933. Арсен је завршио основно образовање у Оточцу, средње је стекао у Сарајеву, а факултетско у Београду. Матурирао је у Сарајеву 1941. године. Након матурирања преселио се у Београд где је студирао историју уметности, али није дипломирао
У НОБ-у је учествовао од 1943. године. Био је илегалац у Војводини у Јаши Томићу. Године 1945. је био члан Среског комитета КПЈ у Јаши Томићу. Напушта Јашу Томић и враћа се у Београд.
Почиње да пише пре свега за децу да би касније стасао у познатог писца и сценаристу. Од 1946. уређивао је часопис за децу Пионир, био новинар у листовима за децу, уредник дечије стране у Борби. Од 1954. године постаје један од агилнијих покретача и уредника дечијег листа Змај. Књижевним радом професионално се бавио од 1953. године.Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том. стр. 985); Нови Сад: Прометеј.
Умро је у Београду 4. јула 1995. године.Времеплов (4. јул) на сајту rts.rs
Добитник је значајних признања и награда: Награда Владе НР Србије за дечију књижевност (1948); Дечије књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценарио Радопоље (1963); Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.Арсен Диклић на сајту pancevac-online.rs
Дела Књижевна дела
Диклић је писао песме, приповетке и романе за децу. Најпознатија дела су „Салаш у Малом Риту“ (роман у три дела), „Не окрећи се, сине“ (роман), „Плава ајкула“ (роман), и песме „Плави кит“, „Чика с брадом“, „Село крај Тамиша“, „Дунавске баладе“ и друге.Арсен Диклић на сајту riznicasrpska.net
У романима Диклић описује збивања за време Другог светског рата. У сарадњи са Бранком Бауером, написао је филмски сценарио истоименог филма „Не окрећи се, сине“. Филм је добио ”Златну арену за режију“ на фестивалу у Пули 1956. године.
Дела му се одликују вешто грађеним заплетима, успелим карактеризацијама ликова, емотивношћу и непосредним односом према природи.Арсен Диклић, Хрватска енциклопедија enciklopedija.hr
Сценарији за филмове Диклић је написао више сценарија за филмове и телевизијске серије, као и једну ТВ драму: 1955. — „Милиони на отоку“ 1956. — „Не окрећи се, сине“ 1957. — „Само људи“ 1960. — „Дилижанса снова“ 1963. — „Радопоље“ 1964. — „Мушки излет“ 1964. — „Марш на Дрину“ 1968. — „Сунце туђег неба“ 1974. — „Ужичка република“ 1975. — „Зимовање у Јакобсфелду“ 1976. — „Салаш у Малом Риту“ 1977. — „Хајдучка времена“ 1983. — „Велики транспорт“Арсен Диклић – Сценарији за филмове на сајту filmovi.com 2024. — „Златни рез 42“ - постхумно
Види још Српски писци Српски сценаристи
Референце
Литература
Спољашње везе Лекције из људскости Арсена Диклића: Од "Не окрећи се сине" до "Дјеце Козаре" (РТС, јануар 2023)
Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Оточачани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Српски драматурзи Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио