Карл Ернст Ритер (Карл Ернст Ритер фон Бер) (), (1792, Естонија — 1876, Дорпат) био је природњак, биолог, геолог, метеоролог, географ и један од оснивача ембриологије.
Биографија
Рођен је 17. фебруара 1792. године у Естонији у балтичконемачкој племићкој породици. Детињство је провео у Ласила Манору, Естонији. Његови преци углавном су били досељеници из Вестфалија.Биографија
Образовање
Школовао се за витеза у Саборној школи у Ревалу (Талин) и „Империал Универзитету“ у Дорпату (Тарту), од којих је у свакој стекао квалитетно образовање.Саборна школаУниверзитет у Дорпату
Током школовања, 1812. године, био је послат у Ригу како би помогао граду након опсаде Наполеонове војске. Током боравка у Риги, покушао је да помогне болеснима и рањенима, и тада схватио да је његово дотадашње образовање представљало лош избор. Након што је дипломирао, обавестио је свог оца да жели у иностранство како би се посветио образовању које је предтављало његов животни позив.
Након одласка из Тартуа, наставио је школовање у Берлину, Бечу и Вирцбургу, где га је Долингер () увео у нову област ембриологије.
Каријера 250п|мини|Кућа у којој је Карл одрастао
Године 1817. постао је професор на Универзитету „Конигцберг“ (). Редовни професор зоологије постао је 1821. године а потом и анатомије 1826. године.
Кратко је предавао и у Санкт Петербургу, током 1829. године, али се убрзо вратио у Коницберг.
У Санкт Петербург поново је отишао 1834. године, када се придружио руској Академији наука.Академија наука у Санкт Петерсбургу У периоду од 1834—1846. године, био је посвећен зоологији а затим је радио на упоредним истраживањима анатомије и физиологије (1846-62).
Његова интересовања била су: анатомија, ихтиологија, етнографија, антропологија и географија. у Русији се придружио великим теренским истраживањима, укључујући и истраживање острва Нова Земља.
Последње године живота (1867-76) провео је у Дорпату, где је постао један од водећих критичара Чарлса Дарвина.Дарвин у Русији
Доприноси
Ембриологија 150п|мини|лево|научни рад
Студирао је рани развој животиња. Открио је бластулу фазу развоја и нотохордНотохорд (notochord).
Заједно са Хајнц Кристијаном Пандером (Heinz Christian Pander) и на основу рада Каспар Фриедриха Волфа (Caspar Friedrich Wolff)Енциклопедија , описао је своју теорију клица, слоја развоја, (Ектодерм, Мезодерм и ендодерм). Као принцип различитих врста, створио је темељ компаративне ембриологијеМедицински речник у књизи „Преко еволуционе историје животиња“ (1828).
Завршио је истраживање еволуцију јајне ћелије на коме је радио Едгар Ален, амерички анатом и филозоф. Истраживање је завршио и објавио 1827. године, на Академији наука у Санкт Петербургу.Биографија
Формулисао је оно што је постало познато као закони ембриологији: Опште карактеристике групе којој припада ембрион развоја пред посебним карактеристикама Општи структурни односи се на исти начин формирају пре највише специфичне појаве Облик датом ембриону не конвертује се на другим одређеним облицима, али се одваја се од њих Ембриони виших животиња никада не личе на одрасле животиње, као што су мање развијене, већ је то само њен ембрион
Еволуција
Из студија компаративне ембриологији, веровао је у трансмутацију врста али је касније одбацио теорију природне селекције коју је предложио Чарлс Дарвин. Творац је раног филогенетског стабла у коме је открио онтогене и филогенију ембриона кичмењака.
Веровао је теорију телеолошке снаге у природи која се односила на облик еволуције ортогенезе.
Геолошка и геограска истраживања 150п|мини|Биста у Том Хилу
Термин „Баерова теорија“ примјењује се на непотврђеном идеји да се на северној хемисфери, ерозија јавља углавном на десној обали реке, док се јужној хемисфери јавља са леве стране. У својој темељној теорији, која никада није формулисана, ерозија река зависи од смера тока (на северној хемисфери, река тече од југа ка северу, према теорији, разједа њену десну обалу, а док је у истој хемисфери, тече од севера ка југу нарушава леву страну, због Кориолисовог ефекта.
Истражвао је острво Нову Земљу 1837. године и прикупљао биолошке узораке.
Био један од оснивача руског географског друштва.
Проучавао је биолошко време - перцепцију времена у различитих организама.
Награде и признања Изабран је за почасног, страног, Америчке академије наука и уметности 1849. године Члан Краљевске шведске академије наука, 1850. године Председник Естонијске матице природних наука у периоду 1869—1876. године Суоснивач и први председник руског Ентомолошког друштва Члан академије наука и уметности Краљевине Холандије
Наслеђе
Његове бисте налазе се на Том Хилу у Тарту, Ласила у Естонији и на Зоолошком музеју у Санкт Петерсбургу у Русији.
Пре него што је Естонија круну конверзовала у евро, новчаница од 2 круне носила је његов портрет.
„Бер острво“ носи његово име због великих доприноса у истраживању метеорологије (1830- 1840) у Арктику.
Референце
Категорија:Рођени 1792. Категорија:Умрли 1876. Категорија:Балтичко немачко племство у Русији Категорија:Руски биолози Категорија:Руски геолози Категорија:Руски метеоролози Категорија:Руски географи Категорија:Руски природњаци Категорија:Руски ембриолози Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука Категорија:Чланови Краљевског друштва Категорија:Добитници Коплијеве медаље