Културе Истока је научни часопис о култури Азије који је излазио од 1984. до 1992. године. Укупно је имао 33 броја (32+ нулти).
О часопису Културе Истока, који је објављиван са поднасловом "часопис за филозофију, књижевност и уметност Истока" настао је 1984. године, исте кад и часопис Момент за визуелну уметност са којим дели и годину гашења. О разлозима покретања овог часописа говори део у "нултом броју" истог. Тамо је уредник Тоде Чолак написао:
Радови у часопису дотицали су се најразличитијих тема, од религије, језика, историје, преко позоришта, борилачких вештина, све до мистицизма, медицине и астрологије. Године 1988. је као пратеће издање часописа покренута едиција зборника, који су садржавали поједине темате часописа, уз додате текстове. Зборнике је уређивао главни уредник часописа, повремено у сарадњи са члановима редакције. У периоду 1988-91. објављени су следећи зборници: Зен данас, Мистицизам Истока и Запада, Култура тела и борилачке вештине, Смрт и реинкарнација, Медитација Истока и Запада, Космологије – почетак и крај универзума, Источњачка медицина, Аскеза и љубав, Сан, јава и буђење. Када је почео грађански рат у Југославији настао је распад културе па је већина издавача у Србији запала у кризу. Дечије новине, као издавач из Горњег Милановца гасе 1992. године одређени број часописа, између осталог и Културе Истока. Сама издавачка кућа престала је да постоји 2001. године.
Атрактивност тема и данас привлачи читаоце које старе бројеве проналази у библиотекама и на интернету.
У часопису Филозофија и друштво изашао је текст Душана Пајина о часопису „Културе истока“ након 21 годину од његовог гашења, као и чланак у гласилу "Златна греда" под називом "Културе истока - часопис за сва времена".
Периодичност излажења Квартални часопис који је излазио на сваких три месеца (четири пута годишње).
Уредници и редакција Главни уредник нулог, првог и другог броја био је Тоде Чолак, а од четвртог до тридесет другог Душан Пајин. Редакцију су чинили чланови из различитих делова бивше Југославије.
Аутори прилога За овај часопис су писали бројни домаћи, данас успешни и познати оријенталисти, редовни професори Филолошког факултета на катедрама за јапански, кинески, турски, арапски језик, али и заљубљеници и стручњаци за културу Индије, Монголије, Југоисточне Азије, Сибира, Пакистана, Ирана...
Теме Тема часописа је културе Блиског и Далеког истока а током издавања имала је редовне рубрике као што су: Филозофије и културе истока Књижевност: преводи и поетике Личности и догађаји Осврти и прикази књига Писма уредништву Сваки број имао је своју задату тему попут „Археологија Истока: праисторија и протоисторија“ (четврт број), „Аскеза и љубав“ (седамнаести број) и „Идеали људског савршенства“ (тридесети број).
Електронски облик часописа Иако током издавања није постојала електронска верзија већ само папирна, данас постоје дигитализовани примерци овог часописа. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду, током пролећа 2012. дигитализовала је сва издања овог часописа.
Референце
Спољашње везе Дигитализовани бројеви часописа
Категорија:Српски научни часописи Категорија:Српски часописи Категорија:Часописи из СФРЈ Категорија:Дечје новине Категорија:Медији у Београду Категорија:Медији у Горњем Милановцу