Палата Министарства шумарства и рударства и Министарства пољопривреде и водoпривреде, у улици Кнеза Милоша бр. 24 – 26 у Београду данашња је зграда Министарства спољних послова Републике Србије. Убраја се у антологијска остварења београдске међуратне академске архитектуре. У време када је подизана, била је једна од највећих престоничких грађевина која је својом величином и изгледом требало да репрезентује државу и њене интересе.
Архитектура Конкурс за израду планова за нову палату Министарства шума и руда завршен је 31. децембра 1921, градња је предвиђена на месту „Старе Шиваре” у улици Милоша Великог (помињу се и стара артиљеријска касарна„Освећење нове зграде Министарства Шума и Руда”, Политика, 25. окт. 1925, стр. 6 и бивша Војна академијаИлустровани лист, 1925 - бр. 42, стр. 30) у вези са новопројектованом зградом Министарства пољопривреде и вода. Конкурс је био општејугословенски и "прва смотра" наших архитеката после рата. Прва награда од 30.000 динара једногласно је додељена техничком предузећу „Архитект“ које су водили Милан Секулић (пројектант тадашње зграде Политике), Драгиша Брашован и М. Петровић - Обућина."Политика", 1. јан. 1922
Године 1923. почиње да се зида по плановима архитектонског бироа „Архитект“, под руководством еминентних аутора, архитекте Драгише БрашованаА. Кадијевић: Живот и дело Драгише Брашована, 1887 – 1965, Годишњак града Београда, XXXVII и архитекте Николе Несторовића. Како је будући изглед објекта био инспирасан традиционалним српско – византијским стилом, на иницијативу Министарства грађевинe одустаје се од даље градње како се не би нарушило успостављено стилско јединство амбијента. Даље пројектовање преузима један од најзначјнијих представника академског стила код нас, архитекта руског порекла Николај Петрович Краснов.И. Суботић: Приказ књиге Архитекта двора Његовога величанства Николај Краснов, Наслеђе V, Београд 2004, стр. 193-195; М. Мађановић: Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова, Наслеђе XVI, Београд 2015. Темељ заједничке зграде министарстава пољопривреде одн. шума и руда освећен је, са полагањем повеље, 24. октобра 1925. Један угао зграде је освештао православни свештеник а други католички.
Задржавши непромењену основу, израдио је нове нацрте фасада и планове раскошног ентеријера и целокупне опреме. Све до краја градње архитекта Краснов се у сачуваним плановима појављује као једини аутор овог, просторно најобухватнијег архитектонског остварења, у свом целокупном стваралачком опусу.Б. Несторовић: Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXII, 1975, М; Др Д. Ђурић – Замоло: Градитељи Београда 1815 – 1914, Музеј града Београда, 1981.
Монументална зграда налази се на раскршћу прометних саобраћајница кнеза Милоша и Немањине улице. Одликује је изразита динамичност фасада на којима преовлађује богатство архитектонске пластикеЂ. Сикимић: Фасадна скулптура у Београду, Београд 1965; Емануел Бреон и Станислав Сретеновић: Амбасада Француске у Београду, Београд, 2013.. Посебан допринос ликовности фасаде допринела су дела истакнутих вајара Петра ПалавичинијаГалерија РТС-а: Петар Палавичини, Београд, 2010. ; Сликари и вајари: Петар Палавичини, Беогарад, 1964.; В. Грујућ: Српска скулптура од 1882. до 1941, Народни музеј у Београду, 2013. , Драгомира Арамбашића и Живојина ЛукићаК. Павловић: Прилог за монографију вајара Живојина Лукића, Зборник Народног музеја, Београд, 1973.. Рељефи и слободна скулптура (мушка и женска), симбол су делатности везаних за одређена министарства која су била смештена у овој згради. Куполом доминирају алегоријске фигуре Шумарства и Жетелица, док су Рударство, Сточарство, Виноградарство као и многе друге, композиционо уклопљене на осталим деловима објекта.
Палата Министарства шумарства и рударства и Министарства пољопривреде и водoпривреде је утврђена за културно добро.Досије споменика културе, ЗЗСКГБ, Калемегдан Горњи Град 14, Београд.
Види још Списак споменика културе у Београду
Референце
Спољашње везе
Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара Листа споменика
Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Палате у Београду Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Николај Краснов Категорија:Грађевине на Савском венцу