Култура Босне и Херцеговине обухвата културно наслеђе Босне и Херцеговине, њену архитектуру, књижевност, музику, филм и кухињу. Иако је релативно мала земља, Босна и Херцеговина је, поред Мађарске на Балкану, једина држава која је дала више од једног нобеловца — Андрића за књижевностThe Nobel Prize in Literature 1961 и Прелога за хемију.Мала енциклопедија Просвета. Издање из 1959. годинеVladimir PrelogNobel Prize Winners — Vladimir PrelogCroatian Nobel Prize Winners (list) , posta.hr; accessed 29 June 2015. Такође, из ове земље потичу и два добитника Оскара — Душан Вукотић и Данис Тановић. У СР Босни и Херцеговини, тачније у главном граду Сарајеву, биле су одржане и 14. зимске олимпијске игре, што је такође допринело културном значају ове земље.

Древно културно наслеђе 300px|мини|Плоча Кулина Бана Клесачки радови у стенама пронађени у Бадањској пећини близу Стоца датирају још из палеолита, приближно 14.000 година п. н. е. Непознати уметник приказао је коња нападнутог стрелама. Овај рад представља најстарији палеолитски налаз у читавој југоисточној Европи. У Босни и Херцеговини постоји и богата заоставштина из неолита. Нарочито лепе и вредне ствари нађене су у Бутмиру близу Сарајева, које потичу из периода 5.000 година п. н. е.Праисторија југословенских земаља, II, Сарајево, 1983. Током бронзаног доба, територија Босне и Херцеговине била је насељена илирским племенима, попут Јапода у Бихаћу и Даорса близу Стоца. Ова племена била су под директним утицајем Грка, што се посебно види код Даорса. Илире су покорили Римљани, који су саградили путеве, мостове и величанствене виле са мозаицима широм Босне и Херцеговине. Најбоље очувани примери римске културе у Босни налазе се у Могорјелу близу Чапљине и мозаик у Стоцу, који потиче из трећег века. Хришћанске базилике могу се наћи у читавој држави, поготово у Зеници, Високом, Мостару и Широком Бријегу, а начин обраде камена код ових базилика директно је утицао на стећке - прву оригиналну средњовековну босанску уметност израде надгробних споменика.

У гвозденом добу развијала се и такозвана Гласиначка култура или Гласиначка група. Распростирала се на подручју данашње Републике Српске, западне Србије и у северним деловима Црне Горе, а значајно је утицала на суседне области. Назив је добила по висоравни Гласинац. Основне карактеристике ове културне групе су тумули, груписани око градина са остацима сухозида, чинећи некрополе. Најстарији припадају ранобронзаном добу. На Гласинцу истражено више од 1000 хумки. Сахрањивање је скелетно под тумулима, за разлику од средње Европе, где су карактеристични равни гробови. Од гробних прилога могу се наћи накит, копља, мачеви, ножеви, шлемови, делови оклопа, кнемиде, штитови, керамика и коњска опрема. Сматра се да су носиоци гласиначке културе били Аутаријати, а да се читав културни комплекс може везати за Илире.Праисторија југословенских земаља, 5. том, Гвоздено доба, Сарајево, 1986.Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.

Повеља Кулина бана представља почетак државности Босне и Херцеговине, с обзиром да је то први документ који говори о границама Босне (...између река Дрине, Саве и Уне), као и о елементима босанске државе - о њеном владару, престолу и политичкој организацији. Повеља је написана босанском ћирилицом и односи се на људе који живе у Босни - Босанце, а формално представља трговински споразум између Босне и Дубровачке републике.

Најважнији спис који поседује Национални музеј у Сарајеву је такозвана Сарајевска хагада, јеврејски рукописни осликани кодекс из времена средњовековне Шпаније. Друге важне ставке су и Хрвојев мисал и Хвалов зборник, босанске литургијске књиге које су настале почетком 15. века у Хрватској, као и Куран из 16. века и Леонтијево четворојеванђеље.

Архитектура

300px|мини|Академија ликовних уметности у Сарајеву, некадашња евангелистичка црква, смештена на обали Миљацке Постојање све три вере у Босни имало је утицаја на развој архитектуре, па се тако у држави могу наћи и цркве и џамије и синагоге, грађевине које одсликавају различите културне и верске утицаје у Босни. Када је реч о оријенталном наслеђу, неке од најпознатијих и најлепших џамија из османског периода су БеговаBegova džamija kao delo umetnosti и Царева џамија у Сарајеву, Алаџа џамија у Фочи,Reis Kavazović ozvaničio početak zidanja Aladža džamije u Foči, klix.ba као и Ферхадија џамија у Бањалуци.ArchNet Digital Library: Ferhad Pasha Mosque Хришћанске цркве у Босни и Херцеговини грађене су у различитим стиловима, зависно од времена када су грађене, као и од тога да ли су православне или католичке. Католичке цркве грађене су углавном тако да имају високе, косе кровове и високе звонике. Углавном су грађене од белог камена у минималистичком стилу. Начин градње православних цркава на северу Босне не разликује се много од српског начина градње, тако да су те цркве вероватно градили исти мајстори. У другим се пак градовима види већи утицај италијанског, француског и далмацијског начина градње.

Световне грађевине у Босни и Херцеговини су до 16. века биле грађене у стилу западноевропске ренесансе и барока, све до доласка Турака на ове просторе. Тада је почела нова ера исламске архитектуре, која је трајала до краја 19. века. Турци су одмах након успостављања власти почели да граде. Обогаћени искуствима исламске и византијске архитектуре, изградили су толико грађевина, да се оне могу поредити са средњовековном градњом у градовима Далмације. На пример, у Фочи је у 16. веку било изграђено 17 џамија, 29 јавних купатила (амама) и 13 ханова - мотела. Сарајево је био пример неурбанизованог, отвореног града, где су све најважније грађевине биле смештене око једне главне улице - чаршије. У Сарајеву је најпознатија и највећа Башчаршија, са продавницама преко 50 различитих заната из 15. века. Такође, најимпресивнија џамија на Башчаршији је Гази Хусрев-бегова џамија, такође позната и као Бегова џамија, а изграђена је 1531. године. Након аустроугарске окупације, уметничка сцена у Босни оживљава и почиње интензивна градња у виду модернизације и структуралне трансформације градова. Гради се у многим псеудостиловима, попут класицизма, неоренесансе, па чак и неороманике и неоготике.

300px|мини|Улица Младе Босне, Главна улица у Андрићграду Послератна и савремена архитектура у Босни и Херцеговини представљена је Аваз твист тауером као највишом кулом у држави и модерним архитектонским подухватом, с једне стране, и Андрићградом као представником етно-села и начином очувања историје и културе Босне и Херцеговине, пре свега Републике Српске, са друге стране. Аваз твист тауер саграђен је 2008. године и представља највиши облакодер Босне и Херцеговине."Bosnian Tower Round The Twist" by Skyscrapernews.com Retrieved on 22 June 2012. Иницијативу за градњу је покренула компанија Аваз, једна од највећих новинских кућа у Босни и Херцеговини.Avaz Twist Tower www.avaztwisttower.ba Retrieved on 22 June 2012. Поред своје висине, ова кула занимљива је и по својој стакленој извијеној фасади. Са својих 172 метара висине налази се на 88. месту у Европи. Андрићград или Каменград је град, културни центар и врста етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу река Дрина и Рзав у Вишеграду, а чији је идејни творац режисер Емир Кустурица. За посетиоце је отворен 5. јула 2012. године, а комплекс се састоји од педесетак објеката.„Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица – гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012. У граду се налази и познати споменик Иви Андрићу. Споменик се налази на Тргу Николе Тесле у централном делу града, висок је 2,4 метра, а откривен је на Видовдан 28. јуна 2012. за време свечаности обележавања годишњице од почетка изградње Андрићграда.

Књижевност Босна и Херцеговина има богату књижевну баштину. Матија Дивковић, босански фрањевац и писац сматра се оснивачем модерне књижевности Босне и Херцеговине. Значајни песници били су и Антун Бранко Шимић, Алекса Шантић, Јован Дучић и Мак Диздар, а истакнути прозни писци били су нобеловац Иво Андрић, Меша Селимовић, Заим Топчић, Семездин Мехмединовић, Александар Хемон, Бранко Ћопић, Миљенко Јерговић, Исак Самоковлија, Абдулах Сидран, Петар Кочић и Неџад Ибришимовић. Национално позориште у Сарајеву основано је 1919. године и његов први директор био је познати писац Бранислав Нушић.Sarajevo National Theatre Часописи, као што су Нови Пламен, Мост и Сарајевске свеске неке су од истакнутих публикација које покривају културне и књижевне теме.

Визуелне уметности 250px|мини|Лазар Дрљача, Дурмитор - Добри до, август 1934, акварел, 223 x 288 мм Визуелне уметности у Босни и Херцеговини еволуирале су од првобитних стећака па до слика на двору Котроманића. Оно што је довело ренесансу у босанско сликарство била је аустроугарска окупација 1878. године. Први уметници школовани на европским академијама појавили су се почетком 20. века. Међу њима су били Габријел Јуркић, Петар Тијешић, Карло Мијић, Шпиро Боцарић, Петар Шаин,The Grove encyclopedia of Islamic art and architecture: Volume 2 - Page 301 Jonathan M. Bloom, Sheila Blair - 2009 "At the exhibition of Bosnian artists in Sarajevo in 1917 Karlo Mijić (1887–1964) exhibited his first engravings and Petar Šain (1885–1965) was represented by his wood-carvings."The Art treasures of Bosnia and Herzegovina ed. Đuro Basler, Mirza Filipović, Sulejman Balić - 1987 "..and Petar Sain (1885-1965), a faithful follower of ..." Ђоко Мазалић, Роман Петровић и Лазар Дрљача. Генерација која је уследила после ових уметника била је представљена сликарима попут Исмета Мујезиновића, Воје Димитријевића, Иве Шеремета и Мице Тодоровић. Истакнути уметници у периоду после Другог светског рата били су Виргилије Невјестић, Бекир Мисирлић, Љубо Лах, Мехо Сефић, Фрањо Ликар, Мерсад Бербер, Ибрахим Љубовић, Џевад Хозо, Афан Рамић, Сафет Зец, Исмет Мујезиновић и Мехмед Заимовић. -{Ars Aevi}- музеј савремене уметности у Сарајеву садржи радове уметника познатих широм света.

Музика Најпопуларнији традиционални облици босанскохерцеговачких песама релативно новијег датума (рани 20. век) представљају изворне босанске песме (свиране на шаргији), ганге, рере и ојкавице.mp3 files with examples from Dalmatia (Croatia) in "Trends and Processes in the Music Culture of the Dalmatian Hinterland" by Josko Caleta, accessed 15 February 2011 Друге популарне форме које су се одржале још из османског периода су севдалинке.

Поп и рок музика су такође популарне, а најпознатији музичари су Горан Бреговић, Даворин Поповић, Кемал Монтено, Здравко Чолић, Едо Маајка, Дино Мерлин и Томо Миличевић. Талентовани композитори из ове сфере музике су Ђорђе Новковић, Есад Арнауталић, Корнелије Ковач, а популарни су и многи поп и рок бендови, као што су Бијело дугме, Индекси, Забрањено пушење, које представљају једне од водећих група из доба бивше Југославије.

Босна и Херцеговина је и дом композитора Душана Шестића, творца тренутне химне Босне и Херцеговине и оца оперске певачице Марије Шестић, а у Босни живи и познати пијаниста Саша Топерић.

Филм