Теодор Роберт Банди (), рођен под именом Теодор Роберт Кауел (), био је амерички серијски убица и силоватељ.
Детињство и младост Рођен је 24. новембра 1946. у Берлингтону, Вермонт, САД од Еленор Лујз Ковел. Док идентитет његовог оца остаје непознат, Банди се водио као Лојд Маршал () иако је Бандијева мајка касније изјавила да је била заведена од стране ратног ветерана, Џека Вортингтона. Бандијева породица није поверовала у ову причу, но и у изражену сумњу о Лујзином насилном, погрдном оцу, Семјуелу Ковелу. Породици, пријатељима, па чак и младом Теду речено је да су му бака и деда родитељи, а мајка старија сестра. На крају је открио истину, иако се различито сећао околности. Рекао је девојци да му је рођак показао копију извода из матичне књиге рођених након што га је назвао „копилетом“, али је биографима Стивену Микоду и Хју Ејнзворту рекао да је потврду пронашао сам. Биографкиња и списатељица злочина Ен Рул, која је Бандија лично познавала, веровала је да то није сазнао све до 1969. године, када је пронашао свој оригинални матични спис у Вермонту. Банди је изразио доживотно незадовољство према мајци што му никада није причала о правом оцу и што га је оставила да сам открије своје право родитеље. У неким интервјуима, Банди је лепо говорио о баки и деки (Paperback ed.). и рекао Рул да се „идентификовао“, „поштовао“ и „држао се“ свог деде. 1987. године, међутим, он и други чланови породице рекли су адвокатима да је Самуел Кауел био тирански насилник и особа која је мрзела црнце, Италијане, католике и Јевреје, тукао своју жену и породичног пса и махао мачкама из суседства. Једном је бацио Луизину млађу сестру Јулију низ степенице, јер се успавала. Понекад је наглас говорио о бићима које нико други није видео и најмање једном се залетео у насилни бес када се поставило питање Бандијевог очинства.
Банди је описао своју баку као плаху и послушну жену која се повремено подвргавала електроконвулзивној терапији депресије и плашила се да напусти њихову кућу пред крај свог живота. Банди је повремено показивао узнемирујуће понашање у раној младости. Џулија се присетила како се пробудила из дремке и нашла се окружена ножевима из кухиње и Бандија како стоји насмејан крај кревета.
Луис је 1950. године променила презиме из Кауел у Нелсон, и на наговор више чланова породице напустила је Филаделфију са сином да би живела са рођацима Аланом и Џејн Скот у Такоми, у држави Вашингтон. Луис је 1951. упознала Џонија Бандија (1921–2007), болничарског кувара, на вечери у Такоминој првој методистичкој цркви. Венчали су се касније те године и Џони Банди је формално усвојио Теда. Џони и Луиз су зачели четворо деце, а иако је Џони покушао да усвоји сина и водио га на камповање и друге породичне активности, Тед је остао дистанциран. Касније, Тед се пожалио својој девојци да Џони није његов прави отац, да „није био превише паметан“ и „није зарадио много новца“. мини|200пиксел|Тед Банди у средњој школи. Банди се различито сећао Такоме када је разговарао са својим биографима. Када је разговарао са Мичодом и Ејнзвортом, описао је како је лутао својим комшилуком, пребирајући бачве за смеће у потрази за сликама голих жена. Када је разговарао са Поли Нелсон, објаснио је како је прегледао детективске часописе, криминалистичке романе и истините криминалне документарце за приче које укључују сексуално насиље, посебно када су приче илустроване сликама мртвих или осакаћених тела. У писму Рул, он је изјавио да „никада, никада није читао детективске часописе за откривање чињеница и дрхтао је при помисли„ да би неко могао." У свом разговору са Мичодом, описао је како би конзумирао велике количине алкохола и „касирао у заједницу“ касно ноћу у потрази за неогрнутим прозорима на којима би могао да посматра како се жене свлаче или „шта год [друго] може да се види.“
Банди је такође разликовао извештаје о свом друштвеном животу. Рекао је Мичоду и Ејнзворту да је као адолесцент „изабрао да буде сам“, јер није био у стању да разуме међуљудске односе. Тврдио је да није имао природан осећај како да развија пријатељства. „Нисам знао због чега људи желе да буду пријатељи“, рекао је. „Нисам знао шта је основа друштвених интеракција.“ Међутим, Бандијеви вршњаци из средње школе рекли су Рул, да је Банди тамо „добро познат и вољен“, и описан је као „риба средње величине у великом рибњаку“.
Скијање низбрдо било је једино значајно Бандијево спортско опредељење; ентузијастично се бавио том активношћу користећи украдену опрему и фалсификоване карте за лифт.
Током средње школе ухапшен је најмање два пута због сумње да је провалио у крађу и крађу аутомобила. Када је навршио 18 година, детаљи инцидента избрисани су из његовог записа, што је уобичајено у Вашингтону.
Прве серије убистава
Вашингтон, Орегон Не постоји консензус о томе када и где је Банди почео да убија жене. Причао је различите приче различитим људима и одбијао је да открије детаље својих најранијих злочина, чак иако је графички детаљно признао десетине каснијих убистава у данима који су претходили његовом погубљењу. Рекао је Нелсону да је прву отмицу покушао 1969. године у Ошен Ситију у држави Њу Џерзи, али никога није убио тек негде 1971. године у Сијетлу. Рекао је психологу Арту Норману да је 1969. у Атлантику убио две жене током посете породици у Филаделфији.Campisi, Gloria; McGuire, Jack (January 24, 1989). "Bundy Admitted Slayings in Area, Interviewer Says". Philadelphia Daily News. Philadelphia, Pennsylvania: Philadelphia Media Network. Archived from the original on October 16, 2012. Приступљено 29.12.2020. мини|200пиксел|Фолксваген буба Теда Бандија. Детективу за убиства Роберту Д. Кепелу наговестио је, али је одбио да детаљно објасни да је починио убиство у Сијетлу 1972. године, и још једно убиство 1973. године у које је умешан аутостоп у близини Тамватера. Рул и Кепел су веровали да је можда почео да убија још као тинејџер.Случајни докази сугерирају да је он могао отети и убити осмогодишњу Ен Мари Бур из Такоме када је имао 27 година 1961. године, навод који је више пута негирао. Његова најранија документована убиства почињена су 1974. када је имао 27 година. До тада је, према његовом сопственом признању, савладао потребне вештине - у ери пре профилисања ДНК - да остави минималне инкриминишуће форензичке доказе на местима злочина.
Убрзо након поноћи 4. јануара 1974 (негде у време када је прекинуо везу са Брукс), Банди је ушао у подрумски стан 18-годишње Карен Спаркс плесачице и студенткиње на УВ. Након што је ударио Спаркс металном шипком њеног кревета, сексуално ју је напао изазивајући велике унутрашње повреде. Остала је без свести 10 дана, али је преживела уз последице трајног физичког и менталног инвалидитета. У раним јутарњим сатима 1. фебруара, Банди је провалио у подрумску просторију Линде Ен Хили, студенткиње УВ-а која је емитовала јутарње радио извештаје о времену за скијаше. Претукао ју је до несвести, обукао у плаве фармерке, белу блузу и чизме и однео.
Током прве половине 1974, студенткиње су нестајале по стопи од око једне месечно. 12. марта Дона Гејл Менсон, 19-годишња студенткиња Евергрин Стејт Колеџа у Олимпији, југозападно од Сијетла, напустила је своју спаваоницу да би присуствовала џез концерту у кампусу, али никада није стигла. 17. априла, Сузан Елејн Ренкот нестала је док је била на путу до своје спаваонице након вечерњег састанка саветника на Државном колеџу Централ Вашингтон у Еленсбургу, 175 км источно-југоисточно од Сијетла. Две студенткиње из централног Вашингтона касније су се јавиле да известе о сусретима - један у ноћи Ренкортиног нестанка, други три ноћи раније - са човеком који је носио праћку за руку, тражећи помоћ, носећи гомилу књига својој браон или жутосмеђој Фолксваген Буби..Capezi, George Jr. (August 20, 1979). "The Bundy Case: There are a lot of strange coincidences concerning the life of Ted Bundy". The Spokesman-Review. Spokane, Washington: Cowles Company. Приступљено 29.12.2020. 6. маја Роберта Кетлин Паркс напустила је своју спаваоницу на Државном универзитету Орегон у Корвејлису, 135 километара јужно од Портланда, да би попила кафу са пријатељима у Меморијал Јуниону, али никада није стигла.
Детективи из полицијских одељења округа Кинг и Сијетла постајали су све забринутији. Није било значајних физичких доказа, а нестале жене имале су мало заједничког, осим што су биле младе, атрактивне, беле студенткиње са дугом косом раздвојеном у средини. 1. јуна, Бренда Керол Бол, 22, нестала је након што је напустила гостионицу Флејм у Бјуријерну, у близини међународног аеродрома Сијетл – Такома. Последњи пут је виђена на паркингу како разговара са смеђим мушкарцем с руком у праћци.
У раним јутарњим сатима 11. јуна, студентица Универзитета, Џорџен Хокинс нестала је шетајући јарко осветљеном уличицом између студентског дома свог дечка и њене сестринске куће. Следећег јутра тројица детектива за убиства у Сијетлу прочешљали су целу уличицу на рукама и коленима, не пронашавши ништа. Након што је Хокинсин нестанак објављен, сведоци су се јавили да су те ноћи видели човека који је био у улици иза оближње спаваонице. Био је на штакама са гипсом ноге и мучио се да носи актовку. Једна жена се сетила да ју је мушкарац замолио да му помогне да пребаци случај у његов аутомобил, светло браон Волксваген Бубу. Банди је касније рекао Кепелу да је намамио Хокинс до свог аутомобила пре него што ју је онесвестио помоћу лопате коју је раније ставио поред возила. Потом је ставио лисице на Хокинс и одвезао је до Исакве, где ју је задавио, пре него што је провео целу ноћ са њеним телом. Пре убиства, Хокинс се освестила у аутомобилу и започела разговор са Бандијем, који се сетио да га је обавестила да је сутрадан имала тест шпанског језика и „помислила је да сам је узео да јој помогнем са тестом из шпанског“, додајући „није смешно, али чудно је што ће људи рећи под тим околностима“. Признао је да је у три наврата поново посетио Хокинсин леш. Изјавио је да се вратио у улицу УВ ујутро након Хокинсине отмице и убиства. Тамо је, усред велике истраге на месту злочина, пронашао и прикупио њене наушнице и једну од њених ципела, где их је оставио на суседном паркингу и отишао неопажен.
Током овог периода, Банди је радио у Олимпији као помоћник директора Саветодавне комисије за спречавање криминала у Сијетлу (где је написао брошуру за жене о спречавању силовања).Nordheimer, Jon (January 25, 1989). "Bundy Is Put to Death in Florida After Admitting Trail of Killings". The New York Times. New York City: New York Times Company. Archived from the original on October 22, 2017. Приступљено 29.12.2020. Касније је радио у Одељењу за хитне службе (ДЕС), државној агенцији која је била укључена у потрагу за несталим женама. У ДЕС-у је упознао Керол Ен Бон, два пута разведеном мајком двоје деце која ће, шест година касније, играти важну улогу у завршној фази његовог живота.Michaud, Stephen G. "The Only Living Witness: The True Story Of Ted Bundy". True TV Crime Library: Criminal Minds and Methods. Turner Broadcasting System. Приступљено 29.12.2020.
Извештаји о шест несталих жена и бруталном премлаћивању Спаркс истакли су се у новинама и на телевизији широм Вашингтона и Орегона. Страх се проширио међу становништвом; стопирање младих жена нагло је опало.