1395 је била проста година.

Догађаји

Јануар

јануар — Краљица Марија борави у Вировитици. 23. јануар — Састанак заступника далматинских градова по сазиву бана Николе: измирење трогирских странака.

Фебруар

фебруар — Молдавија (владар Стефан) опет постаје угарски вазал, након похода краља Жигмунда, али не задуго. 28. фебруар — Турци и "Ахајци" заузели Акову (данас део Аргоса) у Деспотовини Мореји

Март

7. март — Влашки војвода Мирча I Старији у Брашову склопио савез са угарским краљем Жигмундом.

Април

април — Задар, Сплит и Трогир договорили међусобни мир и савез у Шибенику. 15. април — Битка на Тереку, одлучујућа Тимурова победа над Тохтамишем; уништен Сарај, главни град Златне Хорде, која постаје Тимуров вазал.

Мај

1. мај — Основано Миланско Војводство (Гиан Галеазо Висцонти купио диплому од краља Вацлава IV). 11. мај — Ђурађ II Балшић добио млетачко грађанство. 17. мај — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама, погинули Краљевић Марко и Константин Драгаш Дејановић, њихове вазалне области долазе под директну турску власт. 17. мај — Умрла Марија, угарска краљица - проблем за Жигмундову легитимност. 30. мај — Спор Пага и Задра - Жигмунд покорио оток непосредно својој власти.

Јун

3. јун — Од Турака погубљен бугарски цар Јован Шишман (у Видину остао његов полубрат Јован Страцимир).

Јул

јул — Жигмунд упао у Влашку, вратио Мирчу на престо и заузео "мали Никопољ" (Турну Мăгуреле).

Август

24. август — Жигмундов проглас у Мославини: нови врански приор је Емерик Бубек, син славонског бана Детрика. 26. август — Икона Богородица Владимирска пренесена из Владимира у Москву, у време Тамерланове инвазије. 29. август — Умро Алберт III Хабсбург, нови војвода Аустрије је његов син Албрехт IV.

Септембар

1. септембар — Краљ Жигмунд пресудио у корист Градеца у спору са Иваном, викаром загребачког бискупа (начин убирања десетине, Градец био стављен под интердикт). 8. септембар — Умро Стефан Дабиша, босански краљ, наслеђује га краљица Јелена Груба (угарски краљ Жигмунд Луксембуршки се на основу Ђаковачког споразума из 1393 сматра Дабишиним насљедником) - главни српски великаши су Хрвоје Вукчић, Павле Раденовић и Сандаљ Хранић.

Октобар

10. октобар — Нагодба сплитског надбискупа Андрије са цетинским кнезом Иванишом Нелипићем око десетине у кнежевим крајевима. 26. октобар — Дубровачко Велико веће донијело одлуку коме се може давати грађанство. октобар — Ђурађ II Балшић повратио Скадар, Дриваст и Свети Срђ, који су му Турци узели 1392; од Константина Балшића узео Дањ код Скадра и тврђаву Шати (или Сати, у којој је кастелан Која Закарија, или Захарија); у приближно исто време Радич Црнојевић са братом Добровојем заузео Грбаљ и опсео Котор.

Децембар

14. децембар — Радич Црнојевић склапа споразум са Котором.

Током године

Турци, помагани од српских одељења, упадају ове и наредне године у Влашку, али и тамишку и крашовску жупанију (Угарска). Док Константин Балшић ратује у Влашкој, которска браћа Марко и Владислав Драго, закупци дањске царине, изнуђују много новца од Дубровчана. Пантелејмонска повеља - кнегиња Милица (монахиња Евгенија) са синовима Стефаном и Вуком дарује манастир Пантелејмон на Светој гори. Подигнут манастир Драговић.

Рођења

Смрти

17. мај — Марко Краљевић, српски краљ

Децембар

Категорија:1390-е 91395