мини|Стајалиште и распутница Карађорђев парк према Раковици и Прокопу мини|Прокоп, 2009. године Београдски железнички чвор је реконструкција велике размере железничке мреже у Београду, Србија. Покренут је 1971. године са почетком радова 1974, са конструкцијом Новог железничког моста у Београду. Централни део шеме чвора је формиран у железничкој станици која се налази на распутници три тунела испод центра града.
Изградња Београдског железничког чвора је углавном завршена са отварањем подземне станице Вуков споменик путничког 1995. године. Завршетак железничке станице Београд центар је био одложен због недостатка финансијских средстава која је била планирана да замени стару железничку станицу. Данас се железничка станица Београд центар користи за БГ воз, домаћи и међународни саобраћај.
Концепт мини|десно|Железнички чвор и јавни превоз у Београду. Делови обилазнице, железничког чвора и мостова преко Саве и Дунава су у изградњи или део општег урбанистичког планирања. Предложене метро линије су на основу коначног метро плана из 1982. године из Београдског метроа.
Главна карактеристика железничке шеме је да све железничке инсталације пређу центар града под земље и не сударају се са урбане инфраструктуре. Три тунела дужине 14 -{km}- су изграђена. Они повезују главну са главним пругама на западу, северу и југу града.
Београдски железнички чвор је интермодални пројекат за велике даљине, приградски и градски саобраћај, укључујући ранжирну станицу са приложеним нумерама силазне рампе, маневрисање и утовар — истовар вагона, локомотивски депо, као и велике путничке станице Београд центар и техничке путничке станице у Земуну и Кијеву. Градски саобраћај сложен у три правца са подземном станицом Вуков споменик у центру Београда.
Кроз Београдски железнички чвор пролази 7 главних међународних пруга са значајним капацитетом. Део чвора чине 15 путничких станица, нова ранжирна станица Макиш која служи за међународни транспорт са централизованим и аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и дневним капацитетом од 600 вагона. У железничкој станици Београд центар је планирано да се изгради 120.000 -{m²}-; пословног простора.
Историја Планови за чвор су постојали још 1930-их, у то време се градња тунела испод града, од моста Краља Александра до цркве Александра Невског сматрала непогодном."Време", 6. јул 1937
Радови су почели 1974. године изградњом моста преко реке Саве и тунела Врачар и Дедиње.Inženjerska komora Srbije, Glasnik 4 - Зорица Славковић-Марјановић - Од концепције до реализације - дуга пруга Прокоп - дугогодишње анализе, студије и рад на избору оптималног решења Десна цев Дедињског тунела је пробијена 28. новембра 1980, чиме је завршено „99 одсто” подземних саобраћајница.„Завршено 99 одсто подземних саобраћајница”. "Борба", 01.12.1980. стр. 5. istorijskenovine.unilib.rs
У септембру 1984. је обављена пробна вожња електро-воза између Новог Београда и станице Центар у Прокопу, пред успостављање редовног саобраћаја према Инђији, Руми и Новом Саду. Пруга је користила напон од 25 кВ, с напајањем из станица у Реснику и Земуну.„Пруга је спремна”, Борба, 8. септ. 1984,
Јужни крак, веза Земуна и Раковице преко Прокопа, пуштен је у саобраћај 20. октобра 1988. Тиме је омогућено ослобађање преко 200 хектара земљишта у центру града запоседнутог железничким постројењима и привођење другим наменамаБорба, 21. окт. 1988, (→ пројекат Еурополис 1995, Београд на води од 2014).
На северном краку, према Панчеву, Железничка станица Вуков споменик је након шестогодишњих радова отворена 7. јула 1995. Тунел „Карабурма - Десни” је пробијен у октобру 1998, када су пуштени у рад и 9. и 10. колосек станице Београд - Центар.„Београд за корак ближи свету”, Борба 1998-10-29,
Конструкција
Актуелни издаци Београдског железничког чвора прелазе 700 милиона долара. Највећи део средстава утрошен за теретне објекте и електрификацију, док је један део потрошен за изградњу путничких објеката.
Процењена средства за завршетак чвора су 250 милиона долара, који би требало да се обезбеде из страних инвестиција и кредита. Завршетак чвора је био предвиђен за 2010. годину.
У комплексу на делу транспортног система путника и робе је изграђено следеће: 15 једноколосечних тунела дужине 19.744 -{m}-, три тунела за два колосека 4.431 -{m}- и једног вишеколосечног тунела дужине 200 -{m}- 36 армирано-бетонских мостова преднапета железничких укупне дужине 4.960 -{m}- и путне површине 65.255 -{m²}-; и седам мостова дужине 957 -{m}- и пут површине 9.840 -{m²}-; 12 једноколосечних мостова укупне дужине 1.266 -{m}- и шест мостова за два колосека укупне дужине 2.034 -{m}-
Инфраструктура мини|Бифуркација у тунелу Дедиње мини|Нови железнички мост мини|Врачарски тунели са вијадуктом преко ауто-пута у Београду мини|Подземна станица Вуков споменик мини|Железничка станица Вуков споменик завршена 1995. године мини|Галерија код Вуковог споменика
Тунели Дедиње Врачар Карабурма Сењак Стадијум Бифуркација у тунелу Кнежевац
Мостови Нови железнички мост Троструки вијадукт преко ауто-пута Београд—Ниш Вијадукт преко пруге Ресник—Раковица Троструки вијадукт преко ауто-пута Београд—Нови Сад Двоструки вијадукт преко булевара патријарха Павла
Железничке станице
Железничка стајалишта
Техничке и теретне станице Техничко путничка станица Земун Техничко путничка станица Кијево Робно транспортни центар Макиш
Железничке пруге Београд центар — Нови Београд — Земун — Батајница Београд центар — Вуков споменик — Панчевачки мост Београд центар — Раковица — Ресник
Види још Линије јавног превоза у Београду
Референце
Спољашње везе
Железничка станица Београд центар Мастерплан Коридора 10 у Србији Коридор 10 Нови Београдски чвор није само „Прокоп” („Политика”, 7. јул 2018) Новопројектовани железнички чвор измениће изглед Београда („Политика”, 16. април 1935)
Категорија:Железнички саобраћај у Београду