Долина Орхона се простире дуж обала реке Орхон у средишњој Монголији, око 360 км западно од главног града Улан Батора. Долина Орхона је вековима била седиште степских владара Монголије (и шире) о чему сведоче најстарији рунски натписи владара Гектирк царства из 8. века, Билге Кана. Његова номадска престоница (Ерди), се налазила у сенци свете планине Етикен (за коју се веровало како је дом духова-предака кагана и бегова и како захваљујући њеном ваздуху владари долазе на властHerbert Franke, The Cambridge History of China, Cambridge University Press. 1994. . pp. 347), око 40 км северно од стеле с натписима. Када је долином домирао народ Кидани стели је додан превод на још три језика како би се забележиле њихове заслуге.
Поред туркијских споменика гектирских владара, Билге Кана и Кул Тигина, и споменутих орхонскин натписа, у Долини Орхона налазе се и бројни други историјски споменици: Остаци Кар Балгаса, престонице Ујгурског каганата из 8. века. Рушевине Каракорума, престонице Џингис-кана, првог владара Монголског царства. Самостан Ердене Зу, први будистички самостан у Монголији којег је делимично уништила комунистичка власт 1937—40. Пустињски самостан Тувун на 2,600 метара надморске висине, такође делом уништен Остаци монголске палате на брду Доит из 13. и 14. века; вероватно резиденција Егедеј Кана.
Због тога је културни предео долине Орхона уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.Dolina Orhona na UNESCO-vim stranicama 28. јуна 2011. Преузето 3. августа 2011.
Референце
Категорија:Монголија