Петар Иванович Кепен (; Харков, 19. фебруар 1793 — Алушта, 4. јун 1864) био је истакнути руски географ, етнограф, демограф, историчар и статистичар. Академик Петербуршке академије наука од 1839. године, Активни грађански саветник и један од оснивача Руског географског друштва.
Његов син Владимир Кепен био је један од најзначајнијих светскик климатолога, и он је 1900. објавио капитално дело Класификација климата.
Биографија Петар Иванович Кепен рођен је 19. фебруара 1793. у граду Харкову (данас у Украјини) у породици немачког лекара из Бранденбурга који је 1786. на позив тадашње императорке Катарине II заједно са још тридесетак немачких лекара дошао да ради у Русију.
Године 1814. дипломирао је на Универзитету у Харкову и стекао звање мастера права, а потом одлази у Санкт Петербург где је све до 1822. године радио у одеђењу поштанског саобраћаја. Потом одлази на даље школовање у Немачку где је 1825. на Тибингенском универзитету стекао звање доктора филозофије. Већ наредне године Императорска академија наука изабрала га је на место дописног члана.
У периоду 1829—1834. враћа се на Крим где почиње да прикупља материјале везане за географију и историју тог полустрва. Податке скупљене током истраживања на Криму објавио је 1837. године у Кримском зборнику (-{Крымский Сборник}-). Године 1837. почео је да ради у Императорској академији наука као ванредни члан, а 1843. постављен је на место академика на катедри за статистику. У исто време паралелно је радио и у Министаррству државне имовине Империје.
Учествовао је у оснивачкој скупштини којом је 18. августа 1845. основано Руско географско друштво () где је постављен на место начелника одељења за статистичка истраживања. По налогу географског друштва 1846. започео је рад на изради комплетне етнографичке карте европског дела Руске Империје. Након вишегодишњег рада карта је објављена 1851. године. За тај рад Географско друштво му је доделило Константиновску медаљу, одликовање које је додељивано члановима друштва за изванредне научне заслуге.
Због нарушеног здравља 1852. се враћа назад на Крим, на своје имање Карабаг недалеко од Алуште где је остао до краја живота 23. маја 1864. године.
Библиографија Своја дела Кепен је објављивао на руском и немачком језику. Историјски локалитети Југарске земље који се помињу руском императорском титулару (; објављено 1818); Списак руских споменика уметности и националне палеографије (; Москва, 1822); Винарство и трговина винима у Русији (; 1832); Кримски зборник (.; Санкт Петербург 1837); Рогволодова стена и двински натписи (; Санкт Петербург 1855); Градови и насеља Тулске губерније у 1857. години (); Издање Императорске академије наука базирано на списима Тулске епархије; Санкт Петербург 1858, 1862. (234 странице); Главна језера и лимани Руске Империје (; 1859); Зборник националних пописа у Русији (; 1889).
Види још Руско географско друштво Владимир Кепен
Литература
-{Куник А. А. Литературные труды П. И. Кеппена. — Зап. АН, 12, 1868 — С. 107—142 (список работ)}- -{Григорьев С. В. Биографический словарь. Естествознание и техника в Карелии. — Петрозаводск: Карелия, 1973. — С. 255. — 269 с. — 1000 экз.}-
Спољашње везе
-{Петр Иванович Кеппен на сайте Русского географического общества}- -{Кеппен, Петр Иванович // Русский биографический словарь: В 25 т. / под наблюдением А. А. Половцова. 1896—1918.}- -{Кеппен, Петр Иванович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.}- -{Петр Иванович — чланак из Велике совјетске енциклопедије (3. издање)}- -{Профил Петра Ивановича Кепена на службеном сајту Руске академије наука (РАН)}-
Категорија:Рођени 1793. Категорија:Умрли 1864. Категорија:Руски географи Категорија:Руски демографи Категорија:Руски етнографи