__БЕЗКН__
-{Bluetooth}- () je tehnologija pomoću koje se vrši bežični prenos podataka između uređaja koji poseduju istu tehnologiju. -{Bluetooth}- je tehnologija koja omogućava komunikaciju između PDA () uređaja, mobilnih telefona, lap-top računara, PC računara, digitalnih foto aparata i kamera itd. -{Bluetooth}- uređaj emituje elektromagnetne talase (u opsegu od 2400 MHz do 2483.5 MHz) do drugog -{Bluetooth}- uređaja i tako se odvija komunikacija. -{Bluetooth}- je bežični standard pre svega namenjen uređajima sa malom potrošnjom struje i sa relativno kratkim dometom (od 10cm do npr Bluetooth5 do 240m ) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik. Bluetut omogućava komunikaciju ovih uređaja, ako su u dometu, čak iako nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada. Ime -{Bluetooth}- vezano je za kralja Danske iz 10. veka (kralj Harald Plavozubi) koji je u diplomatiji bio poznat po tome što je mnoge zaraćene strane dovodio da pregovaraju. Pronalazači -{Bluetooth}- tehnologije, u spomen na njega, izabrali su to ime za svoju tehnologiju, koja omogućava različitim uređajima da razgovaraju međusobno.
Danas kada je -{Bluetooth}- već postao standard za umrežavanje na malim daljinama, mogućnosti -{Bluetooth}- tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje bežične slušalice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i razmena podataka između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (tuting()), kontrole zamrzivača i mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja -{Bluetooth}- olovkom.
Uvod мини|десно|Primer -{Bluetooth}- uređaja -{Bluetooth}- je radio standard prvenstveno namenjen za uređaje sa malom snagom, na kratkom odstojanju (zavisno od klase snage: 10 centimetara, 10 metara, 100 metara) i sa jeftinim primopredajnim mikročipom u svakom uređaju. -{Bluetooth}- dopušta ovim uređajima da razgovaraju kada su u dometu, čak i kada nisu u istoj prostoriji, do 100 metara udaljenosti, zavisno od klase snage uređaja.
Uređaji su dostupni u tri klase snage: Кlasa Snaga (mW) Snaga (dBm) Maksimalna udaljenost (približno) Klasa 1 100 mW 20 -{dB}-m Do 100 metara Klasa 1.5 10 mW 10 -{dB}-m Do 20 metara Кlasa 2 2.5 mW 4 -{dB}-m Dо 10 mеtаrа Кlasa 3 1 mW 0 -{dB}-m Dо 1 metar Кlasa 4 0,5 mW -3 -{dB}-m Dо 50 -{cm}- (0,5 metara)
Istorijat razvoja blututa -{Bluetooth}- je tehnologija koja je dobila ime po danskom kralju, Haroldu Blututu Gormsonu, Harold Plavozubi ujedinio je zaraćena plemena Švedske, Norveške i Danske, pa je zato i odlučeno da tehnologija dobije i ime po njemu – tehnologija koja će ljude i razne uređaje ujediniti u jedinstvenu mrežu. Logo -{Bluetooth}- tehnologije sastoji se od kombinacije slova „H“ i „B“ runskog alfabeta (početna slova imena i prezimena danskog kralja). Ideja iz koje je potekao -{Bluetooth}-, rođena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile odlučio da ispita mogućnosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio veze sa malom potrošnjom struje. Ideja je bila da se u svaki uređaj ugradi mali radio i na taj način iz upotrebe izbace kablovi. Ovaj standard je prvo razvijan od strane firme Erikson () a kasnije je završen i izdat od strane Bluetooth Special Interest Group. Ona je formirana od više firmi : Soni Erikson, IBM, Intel, Tošiba i Nokia, mada su se kasnije priključile i druge kompanije.IEEE 802.15 je radna grupa koja pripada IEEE 802(specijalizovana za razvoj bežičnih PAN mreža) koja se deli u 4 grupe i grupa jedan(IEEE 802.15.1) je odgovorna za Bluetut stadard. Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je počeo da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana su u Eriksonovim laboratorijama u Lundu u Švedskoj od strane dr Svena Matisona () i dr Japa Hartsena(), koji se danas i smatraju za „roditelje“ -{Bluetooth}- tehnologije. Erikson je pre usvajanja imena -{Bluetooth}- tehnologiju nazivao Multi-komunikacioni link (). Originalna zamisao bila je da se poveže bežična slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na isti način mogu da povežu većinu elektronskih uređaja, bila je, po njihovim rečima – srećna slučajnost. Početkom 1997. godine Erikson uradio je nešto sasvim neočekivano – odlučio je da tehnologiju ne naplaćuju, i svim zainteresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji način da tehnologija postane globalni standard. Erikson je započeo razgovore sa kompanijama iz različitih sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia – mobilni telefoni, IBM i Tošiba – prenosni kompjuteri i Intel – čipovi za digitalnu obradu signala) sa ciljem da se osnuje konzorcijum koji će dalje razvijati i promovisati tehnologiju. -{Bluetooth}- tehnologija javnosti je zvanično predstavljena 20. maja 1998. godine kada je pet kompanija, Erikson, IBM, Intel, Nokia i Tošiba, održalo simultanu konferenciju za štampu u Londonu, Tokiju i San Hozeu, na kojoj je objavljeno da su se pet kompanija udružile ne bi li razvile besplatnu tehnologiju, otvorene specifikacije za bežično umrežavanje, i da se organizacija koja stoji iza toga, zove Specijal Intersts Grup ().
Osnove -{Bluetooth}- tehnologije -{Bluetooth}- je tehnologija koja koristi radio talase za uspostavljanje veza od jedne tačke do druge tačke () i veza od jedne tačke ka više tačaka () transfere glasa i podataka u radijusu od 10 metara. Kada se dva ili više -{Bluetooth}- uređaja spoje, kreira se tzv. pikonet () . Svaki pikonet može da sadrži do 8 različitih uređaja (jedan master i sedam slejv () uređaja), a više pikoneta (najviše 10, odnosno ukupno 80 uređaja) može biti spojeno u skaternet (). мини|лево|Topologija pikoneta. Jedan master i do sedam slejv uređaja, ali samo tri u isto vreme mogu raditi u potpuno dvosmernom režimu мини|центар|Topologija skaterneta. Svaki master uređaj pikoneta služi kao most između više pikoneta.
Radio talasi koriste se za prenos mnogobrojnih informacija – od AM radija do glasovne komunikacije kod bežičnih telefona, pa zato i -{Bluetooth}- koristi radio talase, jer je to jednostavna i pouzdana tehnologija. Radio talasi nisu ništa drugo nego impuls elektromagnetne energije, i generišu se kada odašiljač oscilira na određenoj frekvenciji – veća oscilacija, veća frekvencija, a emituju se u velikom spektru frekvencija.
Da bi se izbegla interferencija -{Bluetooth}- uređaja sa drugim uređajima iz ISM opsega (a i da bi se povećala sigurnost), koristi se tehnika širenja frekvencijskog spektra(), gde se signal prebacuje sa jedne na drugu frekvenciju nakon svake transmisije. U svetu Blututa ovo znači da -{Bluetooth}- radio konstantno menja frekvencije unutra ISM opsega nakon slanja ili primanja svakog paketa podataka. Rezultat toga je da -{Bluetooth}- transmisija ne ostaje dovoljno dugo na jednoj frekvenciji da bi moglo da dođe do interferencije sa drugim uređajima. Prema -{Bluetooth}- specifikaciji, -{Bluetooth}- radio može 1600 puta u sekundi da promeni frekvenciju u opsegu od 2.402 GHz do 2.480 GHz u rasponu od po 1 MHz, sa izlaznom jačinom signala od samo 1 mW.
Podaci (bitovi i bajtovi) prenose se korišćenjem tehnologije zamene paketa (). Sa ovom tehnologijom podaci se dele u male grupe, odnosno pakete pre nego što se vrši prenos. Jedna celina podataka, podeljena u više paketa može se preneti preko različitih frekvencija, i u različitom redosledu. Kada se svi paketi prime, celina se ponovo kreira na uređaju primaoca. Glas se prenosi korišćenjem tehnologije prekidanja () i za razliku od prenosa podataka, ne deli se na pakete, već se uspostavlja poseban kanal za vreme trajanja transmisije. -{Bluetooth}- uređaji mogu simultano da koriste zamenu podataka i tehniku prekidanja, tako da u isto vreme mogu da prenose i glas i podatke.
-{Bluetooth}- je dizajniran je tako da su mu cene niske. Najveća mana -{Bluetooth}- tehnologije su ograničene distance, ali još veća mana je mali maksimalan protok. Podržava protoke od 700 kb/s i tako da podržava 721 kb/s u jednom pravcu, a u suprotnom pravcu 57,6 kb/s ili 432,6 kb/s u oba pravca simetrično. Glavna snaga -{Bluetooth}- tehnologije leži u mogućnosti da prenosi i podatke i govor. Sposoban je da podrži jedan asinhroni kanal podataka i do tri sinhrona govorna kanala ili jedan kanal koji bi podržao i govor i podatke. Ove sposobnosti zajedno sa mogućnostima za ad hok () topologiju, čine -{Bluetooth}- veoma dobrim rešenjem za mobilne uređaje i Internet primene. оквир|центар|Arhitektura blututa
Generalno su organizovani u grupe od dva do osam uređaja koje se zovu pikonetovi i koji se sastoje od jednog master uređaja i jednog ili više slejv uređaja. Uređaj može pripadati jednom ili više pikonetova, ili kao slejv ili u jednom pikonetu kao master, a u drugome kao slejv. Dva ili više povezanih pikonetova čine skaternet. Vezu između dva pikoneta predstavlja -{Bluetooth}- uređaj koji je član oba pikoneta. -{Bluetooth}- uređaj može primati i slati podatke u samo jednom opsegu, svaki pikonet je sinhronizovan u jedinstven obrazac sa frekvencijskim skakanjem koji se kreće kroz 1600 različitih frekvencija u sekundi. Jednom kada se priključi u neki pikonet, slejv će se sinhronizovati sa masterskim taktom da bi se prilagodio tom obrascu frekvencijskog skakanja.
Vrste i specifikacije Blututa -{Bluetooth}- 1.0 i 1.0B Verzije 1.0 i 1.0B su imale mnogo problema u razvoju i mnogi proizvođači su imali poteškoća u tome da uređaji budu kompatibilni. Ova verzija je takođe imala i obaveznu “-{Bluetooth}- hardversku adresu” () u procesu koji se zove “rukovanje“ (), što je onemogućilo anonimnost, iako je planirano da to bude primarna namena ove tehnologije.
-{Bluetooth}- 1.1 Mnoge nepravilnosti u radu su ispravljene i ubačena je podrška za nekriptovani prenos podataka.
-{Bluetooth}- 1.2 Ova verzija je kompatibilna sa prethodnim standardom i glavne promene su: Promenljiva frekvencija skakanja () – omogućava veću otpornost na mešanje sa radijskim signalom tako sto izbegava zakrčene frekvencije
Povećana je brzina transmisije
Produžena veza sinhronizacije () – povećava kvalitet zvuka tako sto omogućava ponovno emitovanje paketa koji su oštećeni
Indikator jačine primljenog signala () – indikator jačine signala
-{Bluetooth}- 2.0 Ova verzija je takođe kompatibilna sa prethodnim verzijama i glavne promene su u brzini prenosa do 2.1 Mbit/s.
3 puta brži prenos (u nekim slučajevima čak do 10 puta brži)
Smanjena potrošnja električne energije
Olakšana je multi – link komunikacija što je omogućio veći protok
-{Bluetooth}- 3.0 Verzija Blututa 3.0 je javnosti predstavljena 21. aprila 2009. godine. U teoriji, dostiže brzine prenosa podataka do 24 Mb/s. Ono što je novo jeste da se sama -{Bluetooth}- veza koristi za pregovaranje i uspostavljanje dok se prenos podataka vrši preko 802.11 linka. Uređaji koji u sebi imaju ovu verziju Blututa se lako prepoznaju po logotipu "+HS" koji označava da je uređaj namenjen za prenos podataka velikom brzinom ().
-{Bluetooth}- 4.0 -{Bluetooth}- verzija 4.0 ( poznata i kao -{Bluetooth}- smart () je u upotrebu puštena 30. juna 2010. godine. Ona uključuje: Klasični -{Bluetooth}- () -{Bluetooth}- visoke brzine () koji je prvi put predstavljen u -{Bluetooth}- verziji 3.0 -{Bluetooth}- koji troši malo energije () koji je prvi put predstavljen upravo u ovoj verziji Blututa. Prethodni naziv ove tehnologije je bio Vajbri(). Ovaj protokol postaje alternativa standardnim -{Bluetooth}- protokolima koji za svoj rad troše značajno više energije.
-{Bluetooth}- 4.1 Radna grupa za -{Bluetooth}- standarde je verziju 4.1 javnosti predstavila 4. decembra 2013. godine. Ova verzija je primenila samo neka softverska () rešenja u odnosu na verziju 4.0 dok je hardver() ostao nepromenjen. Uglavnom, sve novine su vezane za poboljšan doživljaj korisnika pri korišćenju Blututa.
-{Bluetooth}- 4.2 Verzija je predstavljena 2. decembra 2014. godine. Ovom verzijom se uvodi nova funkcija koja dobija naziv "Internet stvari()".
-{Bluetooth}- 5