Парламентарна република или парламентарна уставна република је облик републике која дјелује под парламентарним системом власти, гдје легитимитет извршна власт (влада) добија од законодавне власти (скупштина). Постоји велики број различитих парламентарних република. Већина има јасну разлика између шефа владе и шефа државе; гдје шеф владе држи стварну власт, баш као у уставним монархијама. Неке имају спојене улоге шефа државе и шефа владе, као у предсједничком систему, али са зависношћу од законодавне власти.
Историјски развој
Типично, парламентарне републике су државе које су раније биле уставне монархије са парламентарним системом, са положајем шефа државе који је додељен монарху.
Након пораза Наполеона III у француско-пруском рату, Француска је поново постала република – Француска Трећа република – 1870. Председник Треће републике је имао знатно мања извршна овлашћења од оних у претходне две републике. Трећа република је трајала до инвазије Француске од стране нацистичке Немачке 1940. Након завршетка рата, Француска Четврта република је конституисана на сличан начин 1946. Четврта република је доживела еру великог економског раста у Француској и обнове друштвене институције и индустрија нације после рата, и одиграла је важну улогу у развоју процеса европских интеграција, који су трајно променили континент. Било је покушаја да се ојача извршна власт како би се спречила нестабилна ситуација која је постојала пре рата, али је нестабилност остала, и у Четвртој републици су се често мењале власти – било је 20 влада за десет година. Поред тога, влада се показала неспособном да донесе ефикасне одлуке у вези са деколонизацијом. Као резултат тога, Четврта република је пропала и оном што су неки критичари сматрали де факто државним ударом, накнадно легитимизованим референдумом 5. октобра 1958, довело је до успостављања Француске Пете републике 1959. године.
Списак савремених парламентарних република и сродних система
Пуне парламентарне републике Земља Шеф државе Шеф државе изабран од Камерална структура Усвојена парламентарна република Претходни облик владе Напомене Илир МетаПарламент, већином од три петинеЈеднодомни1991Једнопартијска држава Вахагн КачатурјанПарламент, апсолутном већиномЈеднодомни 2018Changed after the 2015 referendum.Полупредседнички систем Александер Ван дер БеленДиректни избори, двокружним системомДводомни1945Једнопартијска држава (као део Нацистичке Немачке, погледајте Anschluss) Абдул ХамидПарламентЈеднодомни1991Was, previously, a parliamentary republic between 1971 and 1975.Председничка република Сандра МејсонПарламент, двотрећинском већином ако нема заједничке номинацијеДводомни2021Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта) Кристијан ШмитМилорад ДодикШефик ЏаферовићЖељко КомшићДиректан избор колективног шефа државе, гласањем већинског изборног системаДводомни1991Једнопартијска држава (део Југославије) БугарскаRumen RadevДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни1991Једнопартијска држава Цај ЈингвенДиректни извори, већинским изборним системомThe Constitution of the Republic of China went into effect on 25 December 1947 as the Chinese Civil War was underway. On 1 October 1949, the Kuomintang-led Republic of China (ROC) was succeeded in Mainland China by the People's Republic of China, a single-party state governed by the Chinese Communist Party. The ROC government was then confined to the island of Taiwan from 7 December. The provisions establishing a parliamentary republic remain in the Constitution but are suspended by the Additional Articles, which established direct presidential elections since 1996.ЈеднодомниUnder the Additional Articles, the Control Yuan ceased to be a parliamentary chamber in 1993 and the National Assembly was dissolved in 2005 leaving the Legislative Yuan as the unicameral chamber. Functions of the National Assembly were transferred to the Legislative Yuan and nationwide referendums.1946Једнопартијска војна диктатура (континентална Кина)Уставна монархија (Тајван као део Јапанског царства)Номинално; Устав је делимично замењен додатним члановима који предвиђају полупредседничку републику са директним председничким изборима и једнодомним законодавством. Ови додатни чланци имају клаузулу о застаревању која ће их укинути у случају хипотетичког обнављања царске владавине у континенталној Кини. ХрватскаЗоран МилановићДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни2000Полупредседнички систем Милош ЗеманДиректни избори, по систему у два круга (од 2013; раније парламент, већином)Дводомни1993Парламентарна република (део Чехословачке) Чарлс СаваринПарламент, већиномЈеднодомни1978Придружена држава Уједињеног Краљевства Алар КарисПарламент, двотрећинском већиномЈеднодомни1991Estonia was previously a parliamentary republic between 1918 and 1934 when the system was changed to a presidential system which was thereafter overthrown by a coup d'état. In 1938, Estonia finally adopted a presidential system and in June 1940 was illegally occupied by the Soviet Union. Became a parliamentary republic again in 1990 with the implementation of an interim period to restore full independence, which was achieved by 1991.Председничка република, после тога окупирана једнопартијском државом Сахле-Ворк ЗавдеПарламент, двотрећинском већиномДводомни1991Једнопартијска држава Вилијам КатониверПарламент, већиномЈеднодомни2014Војна диктатура Саули НинистеДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни2000Formerly a semi-presidential republic, it is now a parliamentary republic according to David Arter, First Chair of Politics at Aberdeen University. In his "Scandinavian Politics Today" (Manchester University Press, revised 2008 ), he quotes as follows: "There are hardly any grounds for the epithet 'semi-presidential'." Arter's own conclusions are only slightly more nuanced: "The adoption of a new constitution on 1 March 2000 meant that Finland was no longer a case of semi-presidential government other than in the minimalist sense of a situation where a popularly elected fixed-term president exists alongside a prime minister and cabinet who are responsible to parliament (Elgie 2004: 317)". According to the Finnish Constitution, the president has no possibility to rule the government without the ministerial approval, and does not have the power to dissolve the parliament under his or her own desire. Finland is actually represented by its prime minister, and not by its president, in the Council of the Heads of State and Government of the European Union. The 2012 constitutional amendements reduced the powers of the president even further.Полупредседнички систем Салом ЗоурабичвилиИзборни колегијум (парламент и регионални делегати), апсолутном већиномЈеднодомни 2018Полупредседнички систем Франк-Валтер СтајнмејерСавезна скупштина (парламент и државни делегати), апсолутном већиномДводомни1949In the case of the former West German states, including former West Berlin, the previous one-party state is Nazi Germany, but in the case of the New Länder and former East Berlin it is East Germany. German reunification took place on 3 October 1990, when the five re-established states of the German Democratic Republic (East Germany) joined the Federal Republic of Germany, and Berlin was united into a single city-state. Therefore, this date applies to today's Federal Republic of Germany as a whole, although the area of former East Germany was no part of that parliamentary republic until 1990.Једнопартијска држава Катерина СакеларопулуПарламент, већиномЈеднодомни1975Војна диктатура; уставна монархијаКаталин НовакПарламент, већиномЈеднодомни1990Једнопартијска држава (Народна Република Мађарска) Гвидни ЈоуханесонДиректни избори, већинским изборним системом.Једнодомни1944Уставна монархија (у персонална унија са Данском) Рам Нат КовиндПарламент и државно законодавно тело, у другом кругу гласањаДводомни1950Уставна монархија (британски доминион) Бархам СалихПарламент, двотрећинском већиномЈеднодомниOfficially bicameral, upper house never entered into functions, to present day.2005Једнопартијска држава Мајкл ХигинсДиректни избори, тренутним другим кругом гласањаДводомни1949The head of state was ambiguous from 1936 until the Republic of Ireland Act came into force on 18 April 1949. A minority of Irish republicans assert that the Irish Republic proclaimed in 1919 is still extant.До 1936: уставна монархија (британски доминион)1936–1949: двозначано Исак ХерзогПарламент, већиномЈеднодомни2001Полупарламентарна република Серђо МатарелаДелегати парламента и региона, апсолутном већиномДводомни1946Уставна монархијаПремијер зависи од поверења оба дома парламента. Вјоса ОсманиПарламент, двотрећинском већином; простом већином, на трећем гласању, ако ниједан кандидат не постигне наведену већину у прва два гласањаЈеднодомни2008Косово под управом УН (формално део Србије) Егилс ЛевитсПарламентЈеднодомни1991Latvia was previously a parliamentary republic between 1921 and 1934 when the then prime minister Kārlis Ulmanis took power in a coup d'état. In June 1940 Latvia was occupied and annexed by the Soviet Union.Председничка република, након тога окупирана од стране једнопартијске државе Мишел АунПарламентЈеднодомни1941Протекторат (Француски мандат Либана) Џорџ ВелаПарламент, већиномЈеднодомни1974Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта) Притварајсинг РупунПарламент, већиномЈеднодомни1992Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта) Маја СандуДиректни избори, по систему у два круга(од 2016; раније парламентом, већином од три петине)Једнодомни2001Полупредседнички систем Мило ЂукановићДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни1992Једнопартијска држава (део Југославије, а после Србије и Црна Горе) Бидја Деви БхандариПарламент и државни законодавциДводомни2008Under a transitional government between 2006 and 2015; this Transitional Government was responsible to an elected Constituent Assembly, which resolved to establish a republic in 2008.Уставна монархија Гордана Силјановска ДавковаДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни1991Једнопартијска држава (део Југославије) Ариф АлвиПарламент и државни законодавци, у другом кругу гласањаДводомни 2010Скупштина независна република Анджеј ДудаДиректни избори, већиномДводомни1989Једнопартијска држава (Народна Република Пољска)Пољска је такође идентификована као де факто полупредседничка република пошто председник врши неки облик управљања и именује премијера за шефа владе. Одлука је потом предмет гласања о поверењу у парламенту. Туималеалифано Ваалетоа Суалауви IIПарламентЈеднодомни1960Повереничка територија Новог Зеланда Александар ВучићДиректни избори, по систему два кругаЈеднодомни1991Једнопартијска држава (део Југославије, након Србије и Црна Горе) Халима ЈакобДиректни избори (од 1993)Једнодомни1965Држава Малезија Зузана ЧапутоваДиректни избори, по систему у два круга (од 1999; раније у парламенту)Једнодомни1993Парламентарна Република (део Чехословачке) Борут ПахорДиректни избори, по систему два кругаДводомни1991Једнопартијска држава (део Југославије) Мохамед Абдуллахи Мохамед ПарламентДводомни2012Had a transitional government between 1991 and 2012.Једнопартијска држава Пула-Мае ВиксПарламентДводомни1976Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта) Талис Обед МосесПредседници парламента и регионалних савета, већиномЈеднодомни1980Британско-Француски кондоминијум (Нови Хебриди)
Види још Предсједничка република
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Политички системи Категорија:Либерализам