Брдски брест

Брдски брест, горски или планински брест (Ulmus glabra). Данашњи научни назив врсте -{glabra}-, који значи гладак, дао је Хадсон 1762. године. Врста има велики број синонима, али сви су дати касније осим Линеовог -{campestris}- (пољски) који је био заједнички назив за више врста.

Синоними -{Ulmus campestris L. (1753); scabra Miller (1769); montana Stocker (1787); nuda Ehrh. (1791); latifolia Salisbury (1796); effusa Sibthorp (1794); excelsa Borkhausen (1800); glutinosa Willdenow (1809); corylacea Dimortier (1827); sparsa Dimortier (1827); major Host(1827); forficata Presl (1841); viscosa Desf. (1821); auriculata Hartig (1850); leucosperma Schur (1853); corylifolia Boreau (1857); leucocarpa Schur (1866); cabennensis Audibert (1873); pannonica Simonkai (1898); scabra var. typica (1904); scabra var. montana (1910) sukaczevii Andronov (1955)}-Грбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд. .

Ареал Карактеристичан је за подручје Европе, Средоземља, југозападне Азије и Кавказа. Код нас је распрострањен у брдском и планинском појасу у шумама -{Querco - Carpinetum, Fagetum submontanum, Fagetum montanum, Acereto – Fraxinetum и Abieto - Fagetum}-.

Опис врсте Једнодомо листопадно дрво до 40 m висине, са прсним пречником који понекад достиже 2 m. Круна широкоцилиндрична, отворена. Млади изданци снажни, фино чекињасто длакави, одозго црвенкастосмеђи, зелени одоздо. Плута се јавља веома ретко. Кора сива, касније и плиће пуца него код пољских брестова, плута је тања. Лисни пупољци су тупи, тамносмеђи, посути рђастим длачицама, 5-9 mm дуги.

Лист крупан, најшири у горњој половини, објајаст или елипсоидан, дуг 8-17 cm (код младих индивидуа и већи), широк 4-10 cm, са 13-20 пари нерава, на врху зашиљен, понекад трорежњевит, слабо асиметричне основе, грубо двоструко назубљен, лице сивкастозелено, веома рапаво, наличје маљаво. Лисна дршка око 1 cm дуга, често сакривена заобљеном половином основе листа, маљава.

Цветни пупољци велики, овалнојајасти, 9 mm дуги и 5 mm широки. Цветови се појављују крајем фебруара-почетком марта, пре листања. Цвасти компактне са седећим цветовима. Перигон са 5-6 режњева и истим бројем прашника, зелен је, по ободу црвенкаст, антере љубичасте. Тучак са црвеним дворежњевитим жигом.

Плод, пљосната крилата орашица, крупан, 2-2,5 cm дуг, елиптичан, јајаст или објајаст, го, зеленкаст. Семе у средини, вршни урез не допире до њега. Плодоношење у мају, непосредно пре или после олиставањаВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, БеоградЈовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд.

Култивари -{'Crispa' (Kruessmann (1962))(syn: U. crispa Willdenow (1809); U. urticifolia Audibert (1817); U. sublaciniatus Mathieu (1853); U. asplenifolia hort. ex Rehder (1927))}-. Грин (1964) га назива папратнолисним брестом (). Овај култивар се одликује спорим растом и висећим гранама. Листови су му уски, двострукоусечено зупчасти са искривљеним и уврнутим зупцима и великим бројем бочних нерава, лиска дуга 4-9 cm и 2-4 cm широка.

-{'Exoniensis' (Kruessmann (1958)) (syn: U. exoniensis hort. ex Loddiges (1823); U. fordii hort. ex Loudon (1838); U. montana var. fastigiata Loudon (1838); U. glabra f. fastigiata (Loud.) Rehder (1915); U. glabra f. exoniensis (K.Koch) Rehder (1951))}- Фордов или ексетерски брест (The Ford или Exeter Elm) је култивар пронађен у Ексетеру Енглеска 1823. године, и размножен у расаднику Форд. Култивар се одликује ускокупастом збијеном круном и усправним гранама. Листови су му мањи од исходног облика, широкообјајасти, дубоко и неправилно двоструко назубљени, нарочито у горњој половини, наборани са лица и уздужно уврнути.

-{'Lutescens' (Boom (1959)) (syn: U. campestris lutescens Dieck (1885); U. scabra var. lutescens Dipp.)}- Култивар откривен у Немачкој око 1885. године. Прво описан као златнобронзани, а касније као култивар са жутим листовима и зеленим гранчицама у пролеће. Лиска дуга 8-12 cm, а 5-8 cm широка, са 13-21 нервом на краћој половини лиске који се врло ретко гранају при врху. Дршка листа 5-6 mm дуга.

-{'Nana' ((Dipp.) Rehd.)}- Патуљаста форма са кратким гранама и ситним листовима откривена пре 1826. године. Округласти жбун до 2 m висок, веома спорог раста, око 50 cm за 10 година. Melville је сматра формом хибрида -{U. carpinifolia x glabra}- или формом -{U. x hollandica}-, док је Kruessmann наводи као култивар -{U. campestris (Green, 1964)}-.

-{'Rubra' (Kruessmann (1962)) (syn: U. campestris rubra Simon-Louis (1869); U. rubra Loddiges ex Loudon (1938))}- Унутрашња кора младих гранчица тамноцрвена. Листови дуги 5-7 cm и 3-4 cm широки, са 9-13 нерава на краћој половини који се понекад гранају. Лисна дршка дуга 6-8 mm.

-{‘Horizontalis’ ((Loddiges) Loudon (1836)), (syn. ’Pendula’ (Anon.)}- висећи (жалосни) брдски брест основне гране хоризонталне, а младе гране дуге и повијене. Култивар је настао у расаднику Перт око 1816. </ref>.

Значај У хортикултури и пејзажној архитектури примењује се за садњу у великим вртовима и парковима, а његови културни таксони се користе за солитере и мање групе. Знатно је отпорнији према холандској болести од пољских брестова.

Референце

Категорија:Брестови (род) Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Флора Европе Категорија:Листопадно дрвеће

Брдски брест

Źródło i licencja