мини|Споменик захвалности Француској у Београду
Захвалност је осећање поштовања и уважавања (или сличан позитиван одговор) које прималац упућује због туђе љубазности. Ова љубазност може бити у виду поклона, помоћи, услуга или другог облика великодушности према другој особи.
Реч потиче од латинске речи , што значи „угодно” или „захвално”. Одсуство захвалности тамо где се она очекује назива се незахвалност.
Захвалност је део многих светских религија. Такође је била тема од интереса за античке, средњовековне и модерне филозофе. мини|upright=1.2|Захвалност. Статуа у Националној палати Ажуда. Дисциплина психологије покушава да разуме краткорочно искуство захвалности (стање захвалности), индивидуалне разлике у томе колико често се осећа захвалност (теорија особина захвалности), однос између њих и терапеутске предности захвалности.
Филозофски приступи Захвалност је тема од интереса у филозофским дисциплинама нормативне етике, примењене етике и политичке филозофије, као и у области моралне психологије.
Еј. Ди. Ем. Вокер (A. D. M. Walker) сугерише, супротно ставовима који захвалност карактеришу само као врсту реципроцитета, да је захвалност прикладна чак и према ненамерној љубазности, као што је успутна примедба странца. Вокер даље примећује да је Тома Аквински хвалио захвалност за оно што некоме користи чак и када је учињено из презира, невољности и жаљења.
Религијски приступи
Духовност и захвалност не зависе једна од друге, али су студије откриле да духовност може побољшати способност особе да буде захвална. Они који редовно присуствују верским службама или се баве верским активностима имају већу вероватноћу да ће имати већи осећај захвалности у свим областима живота. Захвалност се цени у хришћанској, будистичкој, исламској, јеврејској, бахајској и хиндуистичкој традицији. Богослужење са захвалношћу Богу, или сличној религиозној личности, уобичајена је тема у оваквим религијама, а концепт захвалности прожима верске текстове, учења и традиције. То је једна од најчешћих емоција које религије имају за циљ да изазову и одрже код следбеника и сматра се универзалним религиозним осећањем.
Јеврејска схватања мини|230px|Берахот — молитве захвалности и хвале. Илустрација из Јеврејске енциклопедије Брокауса и Ефрона (1906–1913). У јудаизму, захвалност је суштински део чина богослужења и сваког аспекта живота верника. Према хебрејском погледу на свет, све ствари долазе од Бога и, због тога, захвалност је од суштинског значаја за следбенике јудаизма.
Хебрејско писмо је испуњено идејом захвалности. Два примера у Псалмима су „Господе, Боже мој, хвалићу те довека” и „Хвалим те, Господе, свим срцем својим”., Јеврејске молитве често укључују захвалност, почевши од Шеме, у којој верник изјављује да из захвалности „Љубићеш Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом”. Један од кључних благослова у централној тродневној молитви, Амиди, зове се Модим — „Захваљујемо Ти се”; ово је уједно и једини благослов који заједница рецитује заједно са вођом током њиховог понављања Амиде. Завршна молитва, Алену, такође говори о захвалности захваљујући Богу за посебну судбину јеврејског народа. Уз ове молитве, верници изговарају више од стотину благослова, званих (берахот), током целог дана.
У јудаизму се такође значајан нагласак ставља на захвалност за дела људске љубазности и доброте.
Хришћанска схватања мини|десно|230px|Њу Орлеанс: Порука захвалности у пећини Цркве Госпе од Гвадалупа; додата од стране оних чије су молитве услишене. Мартин Лутер је захвалност назвао „основним хришћанским ставом”, а данас се она и даље назива „срцем јеванђеља”. Хришћани се подстичу да хвале и изражавају захвалност свом творцу. У хришћанској захвалности, Бог се посматра као несебични давалац свих добрих ствари и због тога захвалност омогућава хришћанима да деле заједничку везу, обликујући све аспекте живота следбеника. Захвалност у хришћанству је признање Божје великодушности која инспирише хришћане да обликују своје мисли и поступке око таквих идеала.
Хришћанска захвалност није само сентиментално осећање, већ је врлина која обликује не само емоције и мисли, већ и поступке и дела.
Џонатан Едвардс (Jonathan Edwards) је у својој књизи Расправа о религијским осећањима (A Treatise Concerning Religious Affections) написао да су захвалност и признателност према Богу међу знацима праве религије. Олпорт (Allport, 1950) је сугерисао да зреле религијске намере произилазе из осећања дубоке захвалности; Едвардс (1746/1959) је тврдио да је „осећање” захвалности један од најтачнијих начина да се пронађе присуство Бога у животу особе. У малом узорку католичких часних сестара и свештеника, од 50 емоција, љубав и захвалност су биле највише доживљене емоције према Богу.
Папа Фрања је приметио да је једна од лекција које се генерално уче у породичном животу учење да се каже „хвала” као „израз истинске захвалности за оно што нам је дато”.Pope Francis, Laudato si', параграф 213, објављено 24. 5. 2015, приступљено 14. 5. 2024.
У православној, католичкој, лутеранској и англиканској цркви, најважнији обред се назива Евхаристија; име потиче од грчке речи Eucharistic, што значи захваљивање.
Исламска схватања Исламски свети текст, Куран, испуњен је идејом захвалности. Ислам подстиче муслимане да буду захвални и да изражавају захвалност Алаху у свим околностима. Муслимани обично изражава своју захвалност користећи термин „Елхамдулилах” (хвала Богу), што је једна од четири омиљене Алахове речи.
Чак и неки стихови Курана указују на то да је наша главна дужност на овој земљи да покажемо своју захвалност. На пример:
У овом стиху сатана каже Алаху да неће наћи већину људи захвалнима према Њему, након што је он (сатана) одбио да се поклони Адаму. А термин кафир такође значи 'незахвалан' (према Богу) у најосновнијем смислу у Курану. Ево још неких стихова из Курана:
Исламско учење наглашава да ће они који су захвални бити више награђени. Традиционална исламска изрека гласи: „Први који ће бити позвани у рај су они који су хвалили Бога у свакој околности.” Куран такође наводи, у Сури 14, да ће Алах дати више онима који су захвални.
Многе праксе ислама подстичу захвалност. На пример, Стуб ислама који позива на свакодневну молитву подстиче вернике да се моле Алаху пет пута дневно како би му захвалили на његовој доброти, а стуб поста током месеца Рамазана служи у сврху довођења верника у стање захвалности.
Индивидуалне разлике у захвалности Културни и лингвистички фактори играју значајну улогу у обликовању израза захвалности широм света. Многа истраживања о захвалности се фокусирају на индивидуалне разлике у захвалности и последице тога да ли је особа мање или више захвална. Развијене су три скале за мерење индивидуалних разлика у захвалности, од којих свака процењује нешто другачије концепције. GQ6 упитник мери индивидуалне разлике у томе колико често и интензивно људи осећају захвалност. Скала уважавања (The Appreciation Scale) мери осам различитих аспеката захвалности: уважавање људи, поседа, садашњег тренутка, ритуала, осећања страхопоштовања, друштвених поређења, егзистенцијалних брига и понашања које изражава захвалност. ГРАТ (GRAT) процењује захвалност према другим људима, захвалност према свету уопште и недостатак огорчености због онога што вам недостаје. Једна студија је показала да све ове скале мере исти начин приступа животу; ово сугерише да индивидуалне разлике у захвалности укључују све ове компоненте.
Емпиријски налази
Повезаност са благостањем мини|350px|Срећа и захвалност на отвореном пољу. Захвалност не само да доприноси позитивним емоцијама, већ доводи и до смањења негативних емоција. Људи који су захвалнији имају виши ниво субјективног благостања. Захвални људи су срећнији, мање депресивни, мање под стресом, и задовољнији су својим животима и друштвеним односима. Захвалност може заштитити од депресије побољшавајући кодирање и присећање позитивних искустава. Захвални људи имају тенденцију да врше већи ниво контроле над својим окружењем, доживљавају лични развој, проналазе смисао у животу и прихватају себе. Такође имају тенденцију да користе конструктивније стратегије суочавања када се суоче са животним изазовима. Већа је вероватноћа да ће тражити подршку од других људи и да ће реинтерпретирати и расти из искустава, а такође проводе више времена планирајући како да се носе са проблемима. Захвални људи се мање ослањају на негативне механизме суочавања, као што су избегавање, окривљавање себе или употреба супстанци. Захвални људи такође боље спавају, јер размишљају о позитивнијим стварима непосредно пре спавања. Они имају тенденцију да имају боље односе, јер нечија захвалност може позитивно утицати на задовољство њиховог партнера у вези. Захвални људи чешће имају виши ниво среће и нижи ниво стреса и депресије.
Иако су многе емоције и особине личности важне за благостање и ментално здравље, захвалност може бити посебно важна. Једна лонгитудинална студија је показала да се људи који су били захвалнији боље носе са животном транзицијом. Конкретно, људи који су били захвалнији пре транзиције били су мање под стресом, мање депресивни и задовољнији својим односима три месеца касније. Две друге студије сугеришу да захвалност може имати јединствен однос са благостањем и да може објаснити аспекте благостања које друге особине личности не могу. Обе студије су показале да је захвалност успела да објасни више благостања од Великих пет и 30 најчешће проучаваних особина личности.
Захвалност такође позитивно утиче на физичко благостање. На пример, у једној студији, тинејџери који су током месец дана писали писма у којима су изражавали захвалност другим људима били су склонији да једу здравију храну. Овај феномен би се могао објаснити идејом да када људи искусе захвалност, они су мотивисанији да узврате љубазност коју показују други. Стога, уместо да се ангажују у понашањима која могу поткопати њихово сопствено здравље, они осећају потребу да усвоје здравији начин живота као начин признавања подршке коју су добили од других. Штавише, познато је да захвалност покреће позитивне емоције, које заузврат усмеравају пажњу појединаца ка оптимистичним могућностима у будућности. Као резултат тога, већа је вероватноћа да ће људи прихватити понашања која воде ка бољој будућности, као што је здрава исхрана.
Људи који изражавају захвалност такође показују побољшано опште здравље кроз већу физичку активност, бољи сан, мање здравствених посета и бољу исхрану. Вежбање захвалности може бити у корелацији са малим побољшањима кардиоваскуларног здравља.
Однос према алтруизму Захвалност чини људе више алтруистичним. Једна студија је открила да је захвалност у корелацији са економском великодушношћу. Студија је користила економску игру и показала да повећана захвалност директно посредује у повећаном новчаном давању, те да ће захвални људи вероватније жртвовати индивидуалне добитке за заједнички профит. Друга студија је пронашла сличне корелације између захвалности и емпатије, великодушности и спремности на помоћ у стварању друштвеног реципроцитета, чак и са странцима, што је корисно за појединце у кратком и средњем року.
Као мотиватор понашања
Захвалност може појачати будуће просоцијално понашање код добротвора. На пример, један експеримент је открио да су купци златаре, који су били позвани и којима се захвалило, показали касније повећање куповине за 70%. За разлику од њих, купци који су позвани и обавештени о распродаји показали су само 30% повећања куповине, док купци који уопште нису били позвани нису показали никакво повећање куповине. У другој студији, стални гости ресторана давали су веће бакшише када су конобари написали „Хвала” на њиховим рачунима.