Ратови прегледача су такмичења за што већу искоришћеност веб прегледача. Први рат прегледача је био између -{Microsoft}- -{Internet Explorer}- и -{Netscape Navigator}- током касних 1990-их. Ратови прегледача настављени су са опадањем коришћења -{Internet Explorer-а}- на тржишту од 2003. године и са увећаном популарношћу прегледача, као што су -{Firefox}-, -{Google Chrome}-, -{Safari}-, и -{Opera}-.
Последњих година, представљање -{HTML5}-, -{CSS}- и проширеног скриптовања на клијентској страни на светској компјутерској мрежи, као и широко распрострањена употреба паметних телефона и других мобилних уређаја за прегледање интернета, донели су нове прегледаче, осигуравајући да се рат прегледача настави.
Позадина
Светска компјутерска мрежа је хипер текст систем базиран на интернету која је измишљена крајем 1980-тих и почетком 1990-тих од стране Тима Бернерс-Лија. Бернерс-Ли је написао први веб прегледач -{WorldWideWeb}-, касније назван -{Nexsus}-, развијен за -{NeXTstep}- платформе 1991. године.
Крајем 1992 године појавили су се и други прегледачи, многи од њих базирани на -{libwww}- библиотеци. Ово је укључивало -{Unix}- прегледаче као што су -{Line Mode Browser}-, -{ViolaWWW}-, -{Erwise}- и -{MidasWWW}-, и -{MacWWW/Samba}- за -{Mac}-. Иако су ови прегледачи тежили да буду прости -{HTML}- прегледачи, ослањајући се на екстерне помоћне апликације за прегледање мултимедијалног садржаја, ипак су омогућили избор корисницима како за прегледаче тако и за платформе.
-{Mosaic}- ратови
Следећи прегледачи су пуштени 1993 године укључујући -{Cello}-, -{Arena}-, -{Lynx}-, -{tkWWW}- и Mosaic. Најутицајнији од њих је био -{Mosaic}-, мултиплатформски прегледач развијен у националном центру за супер-компјутерске апликације -{National Center for Supercomputing Applications (NCSA)}-. У октобру 1994 године, -{Mosaic}- је био "на добром путу да постане светски стандардни интерфејс", према -{Gary Wolfe}-.Неколико компанија је лиценцирало -{Mosaic}- да направе своје комерцијалне прегледаче, као што су -{AirMosaic}- и -{Spyglass Mosaic}-. Један од -{Mosaic}- твораца, -{Marc Andreessen}-, основао је -{Mosaic}- комуникациону корпорацију и направио нови веб прегедач назван -{Mosaic Netscape}-.
Да би решили правне проблеме са -{NCSA}-, компаније је преименована у -{Netscape Communications Corporation}-, а прегледач у Netscape Navigator. Netscape прегледач је унапредио -{Mosaic}- употребљивост и поузданост и могао је да прикаже страницу док се учитавају. Године 1995, захваљујући чињеници да је био бесплатан за некомерцијалну употребу, прегледач је доминирао широком светском мрежом.
Други прегледачи настали током 1994 године -{IBM Web Explorer}-, -{Navipress}-, -{SlipKnot}-, -{MacWeb}-, и -{Browse}-.
Године 1995, -{Netscape}- се суочио са новом конкуренцијом од стране -{OmniWeb}-, -{WebRouser}-, -{UdiWWW}-, и -{Microsoft's Internet Explorer}- 1.0, али је и даље настављао доминацију на тржишту.
Први рат прегледача мини|300px|Тржишни удео неколико прегледача између 1995 и 2010 године. -{Firefox}- се оригинално звао ‘-{Phoneix}-’, а име је изабрано у циљу да укаже да ће се дићи попут феникса после гашења -{Netscape Navigator}- који је уклоњен од стране -{Microsoftа}-. Средином 1994 године светска мрежа је добила велику пажњу у популарној кулутури и масовним медијима. -{Netscape Navigator}- је био најраспростањенији коришћени прегледач и -{Microsoft}- даје право на лиценцу -{Mosaic}--у да направи -{Internet Explorer}- 1.0, који је објављен као део -{Microsoft}- -{Windows 95}- Plus! пакета у августу.
-{Internet Explorer 2.0}- је пуштен у рад као бесплатан за скидање три месеца касније. За разлику од -{Netscape Navigator}--a био је доступан свим -{Windows}- корисницима бесплатно, чак и рекламним компанијама. Друге компаније које су уследиле касније, давале су своје прегледаче бесплатно. -{Netscape Navigator}- и конкурентски производи попут -{InternetWorks}-, -{Quarterdeck Browser}-, -{InternetAp}-, и -{WinTapestry}- су направљени заједно са другим апликацијима да би омогућили пун интернет приступ. Новије верзије -{Internet Explorer}--а и -{Netscape}--а (маркетиншко име -{Netscape Communicator}-) пуштане су великом брзином током наредних неколико година.
Развој је био брз и нове карактеристике су често додаване, укључујући -{Netscape}--ов -{JavaScript}- (потом копиран од стране Microsofta-a као -{JScript}-) и одговарајући -{XHTML}- тагови као што су <blink> и <marquee>.
-{Internet Explorer}- је почео да хвата прикључак -{Netscape}--у са верзијом 3.0 (1996) која уводи подршку скриптовима и прво тржишно појављивање -{Cascading Style Sheets]] (CSS)}- имплементације.
У октобру 1997, -{Internet Explorer 4.0}- је пуштен у рад. Журка која је приређена поводом пуштања у рад, у Сан Франциску, је била обележена великим словом "Е" логом високим 10 стопа. -{Netscape}--ови радници су на послу наредног јутра, нашли огроман лого на свом априлаку са знаком на ком је писало: "Од -{IE}- тима…Волимо вас". -{Netscape}- радници су га одма преврнули и поставили велику фигуру маскоту -{Mozila}- диносауруса на врх њега, држећи знак на ком је писало "-{Netscape}- 72, -{Microsoft}- 18" представљајући расподелу тренутног тржишног удела.
-{Internet Explorer 4}- је променио климу у ратовима прегледача. Био је интегрисан у -{Microsoft Windows}- што му је дало велику базу за инсталацију.
Током ових пуштања у рад, било је уобичајено за веб дизајнере да прикажу ‘најбоље видљиво у -{Netscape}--у’ или ‘најбоље видљиво у -{Internet Explorer}--у’ логое. Ове слике честу су индетификовале специфичну верзију прегледача и биле су често повезане за место где се наведени прегледач могао скидати. Ови логои су генерално служили да препознају разилажења између стандарда подржаних од стране прегледача и означе који су прегледачи коришћени приликом тестирања ових страница. Последица овога је да су, присталице принципа да веб странице требају бити компатибилне са -{World Wide Web Consortium}- стандардима и видљиве било којим прегледачем одлучили су да покрену кампању “-{World Wide Web Consortium}-”. Тако је настала кампања "Видљиво било којим прегледачем" која је имала сопствени лого. -{Internet Explorer}- 5 и 6 Microsoft је имао три снажне предности у рату прегледача.
Прва предност су били ресурси: -{Netscape}- је почео са око 80% удела у тржишту и са великим интересом јавности, али је био релативно мала компанија која је велики део својих прихода имала од само једног продукта (Navigator-а и његових деривата), била је финансијски рањива. -{Netscape}--ови укупни приходи никада нису премашили -{Microsoft}- приход. -{Microsoft}--ови огромни ресурси су им дозволили да направе -{Internet Explorer}- без додатне наплате, тако што је због великих прихода -{Windows}- коришћен да финансира његов развој и маркетинг. -{Netscape}- је био комерцијални софтер за бизнис, али предвиђен као бесплатан за кућно коришћење и учење.
Internet Explorer}- је био доступан бесплатно за све -{Windows}- и -{Mac}- кориснике одсецајући значајан извор прихода. И како је рекао -{Jim Barksdale}-, председник и -{CEO Netscape Communications}-: "Веома ретко у рату се деси да мала сила надвлада велику...".
Друга предност је била та што је -{Microsoft Windows}- имао преко 90% удела у тржишту десктоп оперативних система. -{IE}- је био у пакету са сваком копијом -{Windows}-; тако да је -{Microsoft}- био у могућности да доминира тржиштем лако јер су корисници имали -{IE}- као подразумевани прегледач. У том периоду многе нове куповине рачунара су биле прве куповине за кућне кориснике или канцеларије и многи корисници нису никад обимно користили веб прегледач пре па нису имали ничим да га пореде, као и мале мотивације да узму у обзир алтернативе; велики скуп могућности који су добили уз приступ интернету и -{World Wide Web}--у направили су сваку разлику у могућностима и ергономији прегледача, занемарљивим.
Током -{United States Microsoft antitrust case}- у 1998, -{Intel}--ов потпредседник -{Steven McGeady}-, сведок позван од владе, је сведочио да му је високи функционер -{Microsoft}--а рекао 1995-е о компанијиним намерама да се "-{Netscape}--у прекине доток ваздуха". -{Microsoft}--ов адвокат је рекао да -{McGeady}--јево сведочење нема кредибилитет. Исте године -{Netscape}- компанија је купљена од стране -{America Online}- за -{US$}-4.2$ билијарди. -{Internet Explorer}- је постао нови доминантни прегледач достижући коначни удео од око 96% коришћења прегледача током 2002, више него што је -{Netscape}- имао у свом врхунцу.
Први рат прегледача се завршио тако што -{Internet Explorer}- није имао озбиљну конкуренцију у тржишном уделу. Ово је такође довело до краја убрзане иновације веб прегледача, све до 2006 је постојала само једна нова верзија -{Internet Explorer}- откако је верзија 6.0 пуштена 2001. -{Internet Explorer 6.0 Service Pack 1}- је развијен као део -{Windows XP SP1}- интегрисан у -{Windows Server 2003}-. Даља побољшања -{Internet Explorer}- су вршена у -{Windows SP2}-(2004) укључујући блокирање искачућих прозора и јача подразумевана безбедност. подешавања за -{ActiveX}- контроле. Други рат прегледача мини|десно|-{Firefox 2.0}-, објављен у октобру 2006. Након пораза -{Navigator}--а од -{Internet Explorer}--а, -{Netscape}- свој прегледач чини -{слободним}-, а касније га поверава ново-оформљеној непрофитној фондацији -{Mozilla}- пројекат првобитно руковођен заједницом како би се створио наследник -{Netscape}--a. Развој је трајао неколико година са слабим распрострањењем све док није створена огољена верзија целокупног програма, која је укључивала нове карактеристике, као што је одвојена табла за претрагу, која се до тада појављивала само у -{Opera}--и. Ова верзија је добила име -{Phoenix}-, али због права је име убрзо промењено, прво у -{Firebird}-, а потом и у Firefox. Овај прегледач је постао центар развоја -{Mozilla}--е. Напори за развој фондације и -{Mozilla Firefox 1.0}- објављени су 9. новембра 2004. године. Тада заступљеност прегледача расте све до врхунца у 2010., након ког је његова популарност стабилна.
У 2003. -{Microsoft}- је објавио да ће -{Internet Explorer 6 Service Pack 1}- бити последња самостална верзија њиховог прегледача. Остала побољшања зависиће од -{Windows Vista}--e, која ће укључивати нове алатке, као што су -{WPF}- и -{XAML}-, како би омогућили програмерима да развијају -{web}- апликације.
Као одговор, у априлу 2004. -{Mozilla Foundation}- и -{Opera Software}- удружују снаге како би развили отворен технологијски стандард који пружа више могућности, али и остаје компатибилан са већ постојећим технологијама. Резултат ове сарадње био је -{WHATWG}-, радна група посвећена брзом стварању новог стандардног обрасца који ће бити поднет -{W3C}--у. Допуњени прегледачи су дистрибуирани лево|мини|Употреба -{web}- прегледача према StatCounter-у. десно|221px|мини|Најкоришћенији -{web}- прегледачи према StatCounter:
15. фебруара 2005. -{Microsoft}- објављује да ће Internet Explorer 7 бити доступан за -{Windows XP SP 2}- и касније верзије -{Windows}--а, објављене након 2005. Објава представља нову верзију прегледача као главну надоградњу -{Internet Explorer-a 6 SP1}-.
-{Opera}- је доста дуго била мали играч у ратовима прегледача, позната по увођењу иновативних могућности, као што је сурфовање по табулаторима и реаговање на миша, такође и као лаган прегледач, иако пун могућности. Међутим, програм је комерцијалан, што је отежало његово прихватање међу корисницима, наспрам бесплатних конкурената, све до 2005. када прегледач постаје бесплатан. 20. јуна 2006., -{Opera Software}- објављује -{Opera-у 9}-, која садржи уграђени прегледач изворног кода, имплементацију -{BitTorrent}- -{client}--a и додатке (-{widgets}-). Био је то први прегледач на -{Windows}--у који је прошао на -{Acid2}- тесту. -{Opera Mini}-, верзија прегледача за мобилне уређаје, заузима значајан проценат на тржишту мобилних телефона. Верзије овог прегледача постају доступне и за -{Нинтендо ДС}- и -{Wii}-.