Ковинска жупанија () је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске. Постојала је у периоду од 11. до 16. века. Обухватала је простор данашњег југозападног Баната, између Дунава и доњих токова Тамиша и Тисе. Значајнија места у жупанији била су Ковин (лат. -{Kewe}-), Панчево (лат. -{Panczal}-) и Бечкерек (лат. -{Bechkereke}-). Од северозападног дела Ковинске жупаније касније је формирана посебна Торонталска жупанија. Становништво жупаније су чинили Срби и Мађари. Средином 16. века, ово подручје потпада под власт Османског царства, а на подручју дотадашње Ковинске жупаније успоставља се Панчевачка нахија, која је припадала Темишварском санџаку у саставу Темишварски пашалук. Данас је простор некадашње Ковинске жупаније углавном у саставу Србије, изузев мањег подручја које је у саставу Румуније.
Срби у Ковинској жупанији мини|десно|265п|Положај ковинске тврђаве у 16. веку, наспрам осталих тврђава на ширем простору између Дунава, Тисе и Мориша
Присуство српског становништва на подручју Ковинске жупаније добија на значају већ крајем 14. века, када започиње талас све интензивнијих миграција, условљених османским продорима у јужне српске области. Досељавање постаје масовно током 15. века, тако да је у првој половини 16. века тај простор већ увелико био претежно српски, услед чега су османске власти, чак и пре осовајања, читаво подручје те и суседних жупанија означавале као Српски вилајет ().
Види још Остаци тврђаве у Ковину Историја Баната Угарске жупаније
Референце
Литература
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Историја Румуније у средњем веку Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Ковина