Томаш Штитни (Штитни, 1333 — Праг, 1409) био је чешки прозни писац 14. века. Његова дела преписивала су се још дубоко у 15. век, али му нису штампана, тако да је био заборављен све до почетка 19. века. Рукописи његових дела послужили су за језичка и културно-историјска изучавања чешке прошлости у средњем веку.
Биографија Штитни је рођен у ситноплемићкој породици, на имању Штитном. Одмах након оснивања прашког универзитета, Штитни је дошао у Праг и занимао се за хришћанску филозофију средњег века - за схоластику и мистику; то је и касније било његово главно занимање када се вратио на своје имање. Изгледа да је на универзитету стекао само први универзитетски степен - тзв. Бакалауреат; доктор слободних уметности (мистро, магистар филозофије) није постао.
Почео је писати 70-их година 14. века, у доба највеће активности Миличева; његов га је пример подстакао на писање - и сам Штитни је говорио да не би можда било ни његових књига, да није било Миличевих. Циљ због чега је писао је изложио у предговору зборника чланака из 1376: писао је то као животно упутство, као неки водич својој деци.
Међутим, од петоро деце, само двоје га је надживело - син и ћерка. Штитни је умро одмах након почетка 15. века у Прагу.
Стваралачки рад Штитни је свој списатељски посао схватио као прерађивање на чешком оног што је нашао у латинским списима највећих црквених ауторитета свога времена, допуњујући то својим животним и књижевним искуством. Његова дела су лекције из практичног морала; он је желео да, помоћу својих списа, у хришћанском духу, оплемени и продуби живот читаочев. Хтео је да буде учитељ, најпре својој деци, затим осталим својим сународницима. По обичају свога доба, писао је кратке расправе, трактате, које је скупљао у веће зборнике. Један такав зборник је „Шест расправа о општим хришћанским стварима“, настао 1376. године, после прошириван новим расправама; други је „Побожни разговори“, настао између 1375. и 1380. године.
Штитни као писац је био син средњег века; он је одабирао веронаучне и моралнопоучне књиге, онако како их је утврдила средњовековна богословска традиција. Расправе су се писале о поједним догмама и верским прописима; тако је и Штитни сматрао да је потребно да објасни шта је грех, а шта врлина, како се човек опдупире греху и како долази до праве племенитости; међу његове најстарије списе спада расправа „О борби греха с врлинама“. Код њега се јавио отпор према извесним обичајима феудалне класе - витешким турнирима, ратовању, луксузу у одевању. Не значи то да је он устао против феудалног друштвеног уређења, које је црква благосиљала и подржавала, већ је мислио да би се извесне друштвене противречности могле решити у духу хришћанске љубави, изглађивањем друштвених супротности, тј. да би сви људи могли живети у хришћанској љубави као једна породица. Штитни је сматрао да заједница није због феудалног господара, него је господар због заједнице. У њој он има управо такве дужности према простом човеку, као што сељак има према свом господару, којег треба да воли и да му буде веран. Господар мора свога подложеног сељака бранити из љубави према ближњем, а не из себичности (да сачува радну снагу), онако “као што пас брани нађене цркотине од других паса”. „Ако је имање господарово, човек је божји!“ - писао је Штитни; с човеком треба поступати људски, како то доликује људима.
Садржина његовог дела „Побожни разговори“ („Речи беседни“) сасвим је схоластичка. Штитни је хтео да поучи своју децу о “скривеним или вишим стварима”,тј. о средњовековној католичкој метафизици: о богу, анђелима и др. Он је филозофирао зато да би боље разумео оно у шта верује - оно што се налази у Библији и у црквеном учењу. Свуда је настојао дасе покрије ауторитетом цркве и најбољих њених писаца (Августина, Томе Аквинског и др).
Дела Шест расправа о општим хришћанским стварима Побожни разговори О борби греха с врлинама
Литература
Преглед чешке и словачке књижевности. Део 1: до 1780. године/Крешимир Георгијевић
Категорија:Рођени 1333. Категорија:Умрли 1409. Категорија:Чешки књижевници Категорија:Чешки теолози