Катарина Амброзић (Мостар, 27. март 1925 — Београд, 7. септембaр 2003) била је кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.
Школовање Рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на -{École du Louvre}- у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.
Професионални рад У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.
Уз редовне обавезе одржала је бројна јавна предавања и учествовала на међународним конгресима.
Крајем 1986. године изабрана је за шефа Одсека за ликовне уметности Академије уметности, а 1978. за продекана за научну и уметничку делатност у два мандата, док је 1992. изабрана за првог председника Научно-уметничког већа.
Преминула је 7. септембра 2003. године у Београду. Сећање на њен рад и заслуге на пољу културе подсећа ће нас и једна улица у Београду, на Звездари, која носи њено име.Arte/Biografija
Чланство у удружењима Била је: први секретар Удружења Југославија-Француска, од 1946. године, чланица Удружења преводилаца Србије, од 1955. године, касније члан управе и жирија за преводилачке награде, члан Удружења ликовних критичара Србије и Међународног удружења ликовних критичара (-{AICA}-), а касније и секретар -{AICA}- за Блиски исток и председница Југословенске секције од 1992. до 2000. године, председник југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара, члан Европског удружења културе.
Библиографија Аутор је 26 монографија и књига, 160 научних радова, преко 350 ликовних критика и преводилац 24 књиге. Ликовном критиком се бавила од завршетка студија, сарађивала је са многим дневним листовима и стручним часописима и десет година је писала критике у „Књижевним новинама“ и била вишегодишњи сарадник програмског савета часописа „Уметност“.
Одликовања и награде Носилац је француског ордена витеза првог реда за књижевност и уметност -{La Croix de Chevalier des Arts et Lettres}- (1984), и шпанског ордена Izabel la Catolica-Oficial(1986). одликована је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1986), добитница награде „Михаило Валтровић“, коју додељује Заједница музеја Србије (1986), добитница награде Коларчеве задужбине (1998), добитница је и награде Културно-просветне заједнице Србије Златни беочуг за животно дело (1998), као и многих других признања.
Награда „Проф. др Катарина Амброзић“ Библиотека града Београда, уз помоћ дародаваца, додељује награду „Проф. др Катарина Амброзић“, намењену подстицању и усавршавању најбољих студената са Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Награда обухвата стипендију намењену истраживачком – студијском раду у Паризу.b92/Nagrada Prof. dr Katarina Ambrozić za Gordanu Milanović
Референце
Спољашње везе
Фасцикла/Награда Катарина Амброзић
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Мостарци Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Професори Факултета политичких наука Универзитета у Београду Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Новом Саду Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Српски преводиоци Категорија:Доктори историје уметности Категорија:Срби у Босни и Херцеговини