Дикција ( — „изговор”) је начин говора-излагања, изражавања; начин изговора речи, реченица, гласова и слогова у говору, певању и декламацији; избор употреба и начин изговора речи.

Елементи дикције Дикцију чине: Ритам Темпо Акценат речи Паузе Мелодија Говорни регистри Интонација

Ритам Ритам ( — „ток, кретање”) означава једнако, правилно смењивање елемената у неком кретању које има своје делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан. Бржи ритам се примењује код саопштавања изненадних догађаја, динамичнијих емоција (љутња, огорченост, радост и сл.), а спорији ритам прати смирене информације, важније мисли и изјаве, емоције које изражавају слабост лица (туга, стид, страх, умор ...) Брзина ритма зависи од дужине речи: краће речи имају бржи ритам, док дуже спорији.

Темпо Темпо ( — „време”) означава време задржавања извесног звука у говору, музици, кретању уопште. Темпо говора обележава брзину којом се креће један говорни ток, излагање. Ово кретање може бити нормално, споро, испрекидано, брзо... Брзина се мери инструментом (метрономом). Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица (темперамент), природе и предмета излагања (узбудљиви доживљаји брже, описивање предмета спорије и сл.), саговорника-његове моћи схватања нашег излагања...

Акценат речи Акценат представља саставни део реченичне мелодије. Овај акценат може бити: граматички-правилно наглашавање слогова у речи и чување дужина; логички-истицање појединих речи које носе главну мисао; психолошки-истицање речи емоционално обојених.

Пауза Овај прекид говора је неопходан, с једне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге, пауза доприноси дубљем схватању и доживљавању говора. Обично се истичу три врсте паузе: граматичка означава прекид говорног ланца ради узимања ваздуха и остваривања одређене интонације; логичка се примењује у дужем излагању или читању, после строфа...; психолошка има за циљ да створи одређени психолошки утисак ради потпунијег прихватања и доживљавања говора.

Постоји још једна пауза - цезура. Цезура је најкраћа пауза која дели стих на два дела и тако омогућава појаву ритмичких сигнала.

Мелодија Мелодија у говору настаје тонским кретањем речи и реченица по висини. Равну мелодију имају изјавне реченице, узлазну мелодију упитне реченице, а силазну узвичне реченице. Мелодијско кретање реченице назива се каденцом, а кретање дела сложене реченице као и набрајање, назива се полукаденцом.

Говорни регистри Реч је о говорном апарату који располаже широким дијапазоном и по висини и по дубини. Говорна мелодија се дели на три регистра: средњи регистар - пример: „Ја о томе често говорим“, горњи регистар - пример: „Не, то више нећу трпети!“, доњи регистар - пример: „Ето, то је моја судбина!“.

Нормално кретање мелодије полази од средњег регистра и држи се тог нивоа као говорне осовине, док се даље таласа попут амплитуде преко доњег и горњег регистра.

Интонација Интонација је дизање и спуштање гласа да би се изразиле разне нијансе значења, ступњеви осећаја. Интонацију карактеришу два елемента: кретање тона по висини и емотиван, лични став говорника према предмету говора.

Постоје више врста интонација: Нормална-обичан, миран тон без посебних мисли и емоција; Експресивна-емоционална, ефективна; Интонација уметака-изражава уметнуте делове говора (речи, реченица); Логична-нијанса мисли или расуђивање Узлазна-тон расте, повишава се (питање и сл.) Усклична-веће повишење тона од причања, а ниже од питања Опомињућа-позив, подстицај, опомена.

Дисање при говору

Дисање је спонтана физиолошка активност, без утицаја воље. У нормалним условима њена учесталост је око 20 пута у минути. При говору, брзина дисања се мења зависно од врсте и облика излагања (разговори, проза или стихови...). Зато говорно лице треба да се вежбама дисања оспособи за разне облике говора. У вежбању дисања препоручује се изговарање сугласника и краћих текстова, а потом и дужих. Увежбано правилно дисање изванредно доприноси лепом говору, читању и рецитовању, а код почетника обезбеђује добру артикулацију гласова, особито сугласника у свим положајима.

Види још Ортоепија Акценат Артикулација Техника даха

Референце

Литература

Адам Стошић, Култура говора, Крушевац, 1980 (pp. 85–110) Kenneth C. Crannell (1999). (preview of 1997 edition)

Спољашње везе Examples of diction in poetry Style and Diction — free software by the GNU Project

Категорија:Лингвистика