Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.
Срби у Норвешкој Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године. О страдању Срба у Норвешкој током Другог светског рата снимљен је филм „Логор смрти у Карашјоку”.Почело снимање филма поводом 80 година од страдања српских логораша (Б92, 22. септембар 2021)Норвешки историчар о филму који описује страдање Срба: „Морамо испричати целу причу” (Б92, 3. октобар 2021) У логорима у Норвешкој страдала су и деца. О страдању деце снимљен је филм „33 анђела”.
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије.
У Норвешкој живи око 10.000 Срба - већином у Ослу, гдје их има више од 5000 и Бергену, где их има око 400Срби у Бергену dijaspora.gov.rs. У Ослу је активна парохија Св. Василија Острошког Српске православне цркве и Српско друштво Рас. Срби су у Норвешку пристигли из разних српских предјела - Србије, Републике Српске и простора некадашње Републике Српске Крајине.
Срби у Данској мини|180п|Биргита Косовић Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилереду, Балерупу и Хелсингеру. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.
Такође на Фарским острвима живи неколико десетина Срба.
Срби у Финској и на Исланду У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.Школа српског језика на Исланду rts.rs
Познате личности мини|200п|Кристина Вукићевић Владимир Вукићевић, норвешки атлетичар Кристина Вукићевић, норвешка атлетичарка Биргита Косовић, данска списатељица и новинарка Славко Лабовић, српско-дански глумац Дејан Чукић, српско-дански глумац Даница Ћурчић, данска глумица Слађан Перић, дански фудбалер Бора Живковић, дански фудбалер
Види још Логор Овре Јарнван Епархија британско-скандинавска Срби у Шведској Односи Србије и Шведске Односи Србије и Норвешке Односи Србије и Данске Односи Србије и Финске Односи Србије и Исланда Кућа српско-норвешког пријатељства
Референце
Литература
Спољашње везе Савез српских удружења у Норвешкој Increasing number of Serbs work in Norway Унукине руже на гробу логораша Николе Сувајџића („Политика”, 22. август 2022)
Категорија:Скандинавија Категорија:Етничке групе Норвешке Категорија:Етничке групе Данске Категорија:Етничке групе Финске Категорија:Етничке групе Исланда Категорија:Срби у Скандинавији