мини|Код неких болести, како је приказано на овом дијаграму, латентни период је краћи од периода инкубације. У том периоду особа може пренети инфекцију без показивања било каквих симптома и знакова болести. Таква инфекција се назива субклиничка инфекција. мини|Крива епидемије: израчунавање времена инкубације болести Инкубација () је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести. Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.

Фактори који утичу на трајање инкубације На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији: мини|Вируленција је један од битних фактора који утиче на дужину инкубације Вируленција или патогеност инфективног агенса мини|Дијаграми процењених периода инкубације за коронавирусе из различитих студија 2019-nCoV: нови коронавирус 2019; SARS; тешки акутни респираторни синдром; MERS: блискоисточни респираторни синдром. Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијама вирусима (нпр ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.

Путеви инокулације Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.

Број репликација инфективног агенса Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза,Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985. која нпр. за неке познате патогене износи: 105 за Салмонеле (висока инфективна доза), 1.010 за Колеру, 200 за Шигеле, 1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).

Преосетљивост организма на одређени патоген и стање имунолошког одговора У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.

Трајање периода инкубације код појединих болести Грозница Западног Нила - 2-14 дана. Пнеумонија - 0-2 дана Антракс - 1-3 дана Грип - 1-3 дана Гонореја - 2-3 дана Колера - 1-4 дана. Менингитис (упала можданица) - 1-4 дана Дифтерија - 2-5 дана Куга - 2-5 дана Жута грозница - 3-5 дана Дизентерија (бациларна) - 2-7 дана Шарлах - 2-8 дана Велики кашаљ - 3-8 дана САРС - 0-10 дана Слинавка и шап - 9-10 дана Тетанус - 4-14 дана Дечија парализе - 7-14 дана Мале богиње - 8-14 дана Рубеола - 16-20 дана Маларија - 7-21 дана Тифусна грозница - 7-21 дана Тифус - 8-21 дана Сифилис - 14-21 дана Варичела - 14-21 дана Дизентерија (амебна) - 21-24 дана Инфективна мононуклеоза - 28-42 дана Заразна жутица - 10-35 дана Ковид 19 - 2-14 дана.: 538

Референце

Литература

, 2001. Vector Borne and Zoonotic Diseases. .

, Informator, 1998. Beograd Švabić-Vlahović M. i sar: Medicinska bakteriologija, Savremena administracija, Beograd, 2005. Мarković Lj. i sur: Opća Virusologija, Medicinski fakultet Zagreb, 1995. Krstić Lj. Medicinska Virusologija, Štampa Čigoja, 2000. Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija, Informator, 1993. Beograd Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije, Informator, 2000. Beograd Tasić G: Virusološka dijagnostika, Institut za zaštitu zdravlja Niš, 1999.

-{Gandon et al. (2002) Imperfect vaccines and the evolution of pathogen virulence, Nature, 414, 751-756}- -{Freeman Scott, Herron Jon C. Evolutionary Analysis edition 4th New Jersey Pearson Prentice Hall 2007}- , 13}-

Спољашње везе Latent-period - National Collaborating Centre for Infectious Diseases

Категорија:Инфективне болести