Хипоксемија (грчки: - смањено и - крв и - кисеоник), стање је смањене оксигенације артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица, недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, респирацијских болести, болести плућа, срчаносудовних болести и срчаних шантова. У пракси се често уместо хипоксемије користи термин аноксемија, који у суштини значи да у крви уопште нема кисеоника. Етиологија У физиологији се описује пет основних разлога за настанак хипоксемије: Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху Недовољне количине кисеоника у атмосферском ваздуху (нпр током успона на високе планине или летења) Недовољна количина кисеоника у медицинским апаратима (хипо и хипербаричним, коморама) или болничким кисеоничким системима из којих пацијент удише ваздух (кисеоничке маске и других респиратора) у системима за подводно роњење, Хиповентилација Болести плућа Сужење промера дисајних путева (изазвани спазмом, отоком слузокоже, накупљеним секретом, страним телима или туморозним израслинама), Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану због; њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране (одстрањењем дела плућа из функције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема). Десно-леви срчани шантови Венско-артеријски шант, карактерише се мешањем венске (слабо засићене кисеоником) крви са артеријском (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације кисеоника у артеријама. Поремећај транспорта кисеоника до ткива Анемија и поремећаја у структури хемоглобина, Општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца), Поремећаја периферне циркулације (изазван спазмом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова), Оток (едем) ткива Неспособност ткива да користе кисеоник Тровања, изазвана оштећењем метаболичких процеса у ћелији, Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б и другим узроцима

Патофизиологија мини|Крв са више кисеоника је светлоцрвена Дејство хипоксемије на организам зависи од брзине њеног настанка, тежине и дужине трајања, и карактерише се следећим знацима и симптомима.

Смањење менталних активности Поремећај менталних активности изазван хипоксемијом карактерише се; слабим памћењем, заборавношћу, успореним мисаони ток, поспаношћу, еуфоријом, главобољом, мучнином) све до појаве трзаја (конвулзија) и настанка коме и смрти. Смањење радне способности мускулатуре Овај поремећај карактерише се; успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета и неадекватном акомодацијом ока. Депресија респираторног центра Депресија респираторног центра је терминална фаза у развоју хипоксемија коју прати губитак свести, кома и смрт.

Клиничка слика Клиничк слика може бити праћена веома оскудним знацима и симптомима ако хипоксемија и хиперкапнија настају постепено. Најчешћи симптоми су; Главобоља мучнина и повраћање Тешка и веома упорна главобоља у виду шлема, праћена осећајем пуне или празне главе, често праћена мучнином и повраћањем, представља први и веома поуздан знак наглог погоршања.

Главобоље могу бити праћене погоршањем оштрине вида, акомодације и сужењем видног поља. Промене у функцији нервног система Инверзија сна и сомноленција (поспаност), нарочито после оброка, симптоми су који указују на погоршање стања. У вези с овим запажа се промена карактера, најпре у виду раздражљивости, затим еуфорија, самозадовољство, самохвалисавост, вулгарност, грубост и агресивност. Погоршање стања прате тежи психички поремећаји као: конфузност, дезоријентисаност у времену и према личностима, до акустичних халуцинација и психозе, знаци који претходе коми.

Од неуролошких знакова у почетку постоји дисграфија (дрхтање, испуштање или понављање слова и речи), касније настаје флаппинг тремор појединих група мишића, нарочито у пределу лица, затим горњих екстремитета, касније целог тела а могу се јавити и прави епи напади.

Срчаносудовни поремећаји Нагло погоршање хипоксемије и хиперкапније праћено је тахикардијом (убрзан рад срца) и артеријском хипертензијом. Општи знаци Кожа је цијанотична (модра), топла и влажна. Лице је подбуло, очи сјајне, поглед бљештав, егзофталмуса (истурене очне јабучице). Изглед лица - жабљи фациес.

На плућима постоји отежано дисање, кашаљ са искашљавањем, рад дисајне мускулатуре је појачан а са погоршањем се јавља и абдоминални тип дисања. Касније је дисање површно.

Услед погоршање хипоксемије праћене хиперкапнијом настају олигурија (смањено излучивање мокраће), протеинурија и азотемија. Од великог значаја је и дехидратација која настаје и веома отежава вентилацију.

Дијагноза 250px|мини|Хипоксемија се брзо може утврдити пулс оксиметријом Дијагноза хипоксемије поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, рендгенографије плућа, ЕКГ-а, анализе гасова у артеријској крви., Masson, Paris,

Терапија Лечење пацијената са хипоксемијом изазване хроничном плућном инсуфицијенцијом а нарочито њеним акутним погоршњем, спроводи се у специјализованим Пулмолошким јединицама за интензивну негу и лечење.

Тарапија обухвата примену континуиране оксигенотерапија уз контролу гасова у крви, антибиотика, бронходилататора, кортикостероида, рехидратације и других симптоматских лекова.

Референце

Литература

.

William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan.

Спољашње везе

Механизми хипоксије

Категорија:Физиологија