мини|Снимак екрана одељка вести часописа State Magazine
Дигитално новинарство, познато и као нетизен новинарство или онлајн новинарство, савремени је облик новинарства у коме се уреднички садржај дистрибуира путем интернета, за разлику од објављивања у штампи или путем емитовања. Шта тачно чини дигитално новинарство предмет је дебате међу научницима. Међутим, основни производ новинарства – вести и прилози о актуелним збивањима – представља се самостално или у комбинацији текста, звука, видеа или неких интерактивних облика попут приповедачких прича или новинских игара и дистрибуира путем технологије дигиталних медија.
Ниже препреке за улазак, смањени трошкови дистрибуције и разноврсне технологије рачунарских мрежа довели су до широко распрострањене праксе дигиталног новинарства. Оно је демократизовало проток информација који су раније контролисали традиционални медији, укључујући новине, часописе, радио и телевизију. Већина читалаца очекује да онлајн новинари буду поуздани и компетентни, али ови новинари често не испуњавају тај стандард јер имају веома кратке рокове и немају довољно ресурса за производњу квалитетног рада.
Неки су тврдили да дигитално новинарство омогућава већи степен креативности у поређењу с традиционалним новинарством и медијима. Дигитални аспект може бити суштински део новинарске поруке и остаје, у извесној мери, под креативном контролом писца, уредника и/или издавача.
Признато је да су извештаји о његовом расту често претерани. Заправо, истраживање Pew Research Centera из 2019. показало је пад од 16% у времену проведеном на сајтовима онлајн вести од 2016. године. У Сједињеним Државама, извештаји Федералне комисије за комуникације (FCC) из 2011. те Владине канцеларије за одговорност (GAO) и Конгресне истраживачке службе (CRS) из 2023. показали су да повећање броја запослених у редакцијама на изворно дигиталним веб-сајтовима од 2008. до 2020. није надокнадило смањење броја запослених у новинским редакцијама (које се бројало у десетинама хиљада радних места) и да су новине и телевизија (које су такође бележиле пад броја запослених у редакцијама) и даље запошљавале већину плаћених радника у редакцијама у САД 2022. године, док су онлајн сајтови запошљавали мање од 10%.
Извештаји GAO и CRS даље су приметили да пад прихода од претплате и оглашавања за америчку новинску индустрију од 2000. до 2020. године, који је чинио надмоћну већину њеног инфлацијом прилагођеног укупног прихода, није надокнађен дигиталним тиражом нити онлајн оглашавањем, упркос томе што је скоро две трећине укупних америчких трошкова оглашавања до 2020. било онлајн. Такође, док је извештај FCC навео да су локалне телевизијске станице у САД постале неки од највећих пружалаца локалних вести на мрежи, FCC је у радном документу из 2021. установио да је инфлацијом прилагођен приход од оглашавања телевизијских станица на националном нивоу опао од 2010. до 2018. године.
Преглед Дигитално новинарство тече онако како тече новинарство и тешко је одредити где је и куда иде. У сарадњи са дигиталним медијима, дигитално новинарство користи аспекте дигиталних медија за обављање новинарских задатака, на пример, користећи интернет као алат, а не као јединствени облик дигиталног медија. Не постоји апсолутна сагласност о томе шта чини дигитално новинарство. Му Лин тврди: „Веб и мобилне платформе захтевају од нас да усвојимо начин размишљања без платформе за свеобухватан производни приступ – прво креирајте [дигиталне] садржаје, а затим их дистрибуирајте преко одговарајућих платформи.” Неки сматрају да је довољно пренаменски користити штампани садржај за онлајн публику, док други захтевају садржај креиран с јединственим карактеристикама дигиталног медија, попут хипертекстуалности.Kawamoto, 2005, p. X. Фондевила Гаскон додаје мултимедијалност и интерактивност да би употпунио суштину дигиталног новинарства. За Дезеа, онлајн новинарство се функционално може разликовати од других врста новинарства по својој технолошкој компоненти коју новинари морају узети у обзир при креирању или приказивању садржаја.
Дигитални новинарски рад може варирати од чисто уредничког садржаја попут CNN (који производе професионални новинари) на мрежи до веб-сајтова за јавно повезивање попут Slashdot (комуникација без формалних препрека за улазак). Разлика дигиталног новинарства у односу на традиционално можда лежи у поново осмишљеној улози новинара у односу на публику и новинске организације. Очекивања друштва за тренутним информацијама била су важна за еволуцију дигиталног новинарства. Међутим, вероватно је да тачна природа и улоге дигиталног новинарства још неко време неће бити у потпуности познати. Неки истраживачи чак тврде да би бесплатна дистрибуција онлајн садржаја, онлајн оглашавање и нови начини на које примаоци користе вести могли подрити традиционални пословни модел дистрибутера масовних медија заснован на продаји појединачних примерака, претплатама и продаји огласног простора.
Историја Први облик дигиталног новинарства, назван телетекст, изумљен је у Уједињеном Краљевству 1970. године. Телетекст је систем који гледаоцима омогућава да изаберу које приче желе да прочитају и да их одмах виде. Информације које се пружају путем телетекста су кратке и тренутне, слично информацијама које се данас виде у дигиталном новинарству. Подаци су емитовани између кадрова телевизијског сигнала у вертикалном повратном интервалу (VBI).
Амерички новинар Хантер С. Томпсон ослањао се на рану дигиталну комуникациону технологију, почевши од употребе факс машине за извештавање са предизборне кампање за председника САД 1971. године, што је документовано у његовој књизи Страх и гнушање у лас вегасу (енгл. Fear and Loathing on the Campaign Trail).
Након проналаска телетекста уследио је проналазак видеотекста, од којих је Prestel био први светски систем, комерцијално лансиран 1979. године, а разне британске новине, попут Фајненшел тајмса, су се укључиле како би преко њега испоручивале новинске приче на мрежи. Видеотекст је угашен 1986. јер није успео да задовољи потражњу крајњих корисника.
Америчке новинске компаније приметиле су нову технологију и креирале сопствене видеотекст системе, од којих је највећи и најамбициознији био Viewtron, услуга компаније Knight-Ridder покренута 1981. године. Други су били Keycom у Чикагу и Gateway у Лос Анђелесу. Сви су угашени до 1986. године.
Затим су дошли рачунарски Bulletin Board Systems. Крајем 1980-их и почетком 1990-их, неколико мањих новина покренуло је онлајн сервисе вести користећи BBS софтвер и телефонске модеме. Први је био Албукерки трибјун 1989. године.
Часопис Computer Gaming World је у септембру 1992. објавио вест о аквизицији компаније Origin Systems од стране Electronic Arts на сервису Prodigy, пре него што је изашао следећи број. Веб-сајтови за онлајн вести почели су да се размножавају 1990-их. Рани усвојилац био је The News & Observer у Рали, Северна Каролина, који је нудио онлајн вести као Nando. Стив Јелвингтон је на сајту Института Појнтер написао о Nandu, у власништву N&O, рекавши: „Nando је еволуирао у први озбиљан, професионални сајт са вестима на Веб-у.” Сматра се да се велики пораст дигиталног онлајн новинарства догодио отприлике у то време када су се појавили први комерцијални веб прегледачи, Netscape Navigator (1994) и Internet Explorer (1995). До 1996. године, већина медија имала је онлајн присуство. Иако је новинарски садржај био пренаменски коришћен из оригиналних текстуалних/видео/аудио извора без суштинске промене, могао се конзумирати на различите начине због своје онлајн форме – путем трака са алаткама, тематски груписаног садржаја и интертекстуалних веза. Двадесетчетворочасовни циклус вести и нови начини интеракције корисника и новинара, попут веб-панела, били су међу карактеристикама јединственим за дигитални формат. Касније су портали попут AOL и Yahoo! и њихови новински агрегатори (сајтови који прикупљају и категоришу линкове из извора вести) довели до тога да новинске агенције попут Асошијетед преса испоручују дигитално прилагођен садржај за агрегацију изван граница које су клијентски провајдери вести могли да користе у прошлости.
Такође, Salon је основан 1995. Године 2001, American Journalism Review назвао је Salon „најистакнутијим независним местом за новинарство” на интернету.
Године 2008, по први пут, више Американаца је изјавило да националне и међународне вести добија са интернета, а не из новина. Млади људи од 18 до 29 година сада првенствено добијају вести путем интернета, према извештају Pew Research Centera. Публика на сајтовима вести наставила је да расте захваљујући покретању нових сајтова, континуираним улагањима конвенционалних новинских организација у онлајн вести и сталном расту интернет публике у целини. Шездесет пет одсто младих сада првенствено приступа вестима на мрежи.
Главни сајтови вести су најраспрострањенији облик онлајн продукције вести. Од 2000. године, велика већина новинара у западном свету редовно користи интернет у свом свакодневном раду. Поред главних сајтова вести, дигитално новинарство се налази на индексним и категоријским сајтовима (сајтови без много оригиналног садржаја, али са много линкова ка постојећим сајтовима вести), мета и коментаторским сајтовима (сајтови о питањима новинских медија, попут медијских надзорника) и сајтовима за дељење и дискусију (сајтови који олакшавају повезивање људи, попут Slashdot). Блогови су још један феномен дигиталног новинарства способан за свеже информације, у распону од личних сајтова до оних са публиком од стотина хиљада. Дигитално новинарство је укључено и у феномен облак новинарства, константан проток садржаја у широкопојасном друштву.Fondevila Gascón, Joan Francesc (2009). "El papel decisivo de la banda ancha en el Espacio Iberoamericano del Conocimiento". Revista Iberoamericana de Ciencia, Tecnología y Sociedad–CTS, nº 2 (julio de 2009), pp. 1-15. Portafolio CTS. .
Пре 2008. године, индустрија се надала да ће објављивање вести на мрежи постати довољно уносно да финансира трошкове конвенционалног прикупљања вести. Међутим, 2008. онлајн оглашавање почиње да успорава, а постигнут је мали напредак у развоју нових пословних модела. Пјуов пројекат за изврсност у новинарству описао је свој извештај о стању медија из 2008. године, шести по реду, као најсуморнији до тада."Стање медија" Pew Project For Excellence in Journalism. Stateofthemedia.org Упркос неизвесности, онлајн новинари извештавају о ширењу редакција. Верују да је оглашавање вероватно најбољи модел прихода за подршку продукцији онлајн вести."Онлајн новинари оптимистични у погледу прихода и технологије, забринути због промене вредности" Pew Project For Excellence in Journalism. Stateofthemedia.org
Бројне новинске организације из других медија такође дистрибуирају вести на мрежи, али обим у ком користе нови медиј варира. Неке новинске организације користе веб искључиво или као секундарни канал за свој садржај. Online News Association, основана 1999. године, највећа је организација која представља онлајн новинаре, са више од 1.700 чланова чија је основна делатност прикупљање или продукција вести за дигиталну презентацију.
Интернет изазива традиционалне новинске организације на неколико начина. Новине могу изгубити огласе у корист веб-сајтова, који су често циљани према интересовању, а не према географији. Ове организације су забринуте због стварног и перципираног губитка гледалаца и тиража у корист интернета.
Хиперлокално новинарство је новинарство унутар мале заједнице. Хиперлокално новинарство, као и друге врсте дигиталног новинарства, погодно је за читаоца и нуди више информација од некадашњих облика новинарства. Бесплатно је или јефтино.
Извештаји о мешању Facebook-а у новинарство