-{T|sr:Фалкон 9 v1.1;sr-ec:Фалкон 9 v1.1;sr-el:Falkon 9 v1.1}-
Фалкон 9 -{v}-1.1 () друга је по реду верзија породице Фалкон 9. Развијена је у периоду 2010—2013, а први успешан лет догодио се 29. септембра 2013. године из ваздухопловне базе Ванденберг. Ракету је пројектовала и направила компанија Спејс екс, са седиштем у Хоторну (Калифорнија, САД). Верзија 1.1 ушла је у употребу након пензионисања претходне, прве верзије ракете 1. марта 2013. године и коришћена је све до последњег лета у јануару 2016. Тренутно је Фалкон 9 -{v1.1 FT}- једина активна верзија из породице ракета-носача Фалкон 9.
Фалкон 9 -{v}-1.1 представља потпуно нови пројекат, а у односу на претходну верзију Фалкон 9 -{v}-1.0 производи за 69% више потиска и за исто толико има већу масу при полетању. Ракета је пројектована са два степена, а оба као погонско гориво за моторе користе течни кисеоник и РП-1. Носивост ове је 13.150 килограма у НЗО и 4.850 килограма у геостационарну орбиту, што је ставља у средњу категорију . Модификована верзија Фалкон 9 -{v1.1 FT}- (скраћено од — „пун потисак”; незваничан назив ове верзије је и -{v1.2}-) у употребу је ушла децембра 2015. године, а њене перформансе увећане су за додатних 33%, чиме ће ракета моћи да достави већи терет у орбиту (масе од 8.000 килограма) или исти али уз додатну могућност повратка првог степена на копно ради поновног коришћења. Тиме би се цена лансирања смањила са 62 на око 40 милиона долара.
Верзија -{v}-1.1 се од априла 2014. године — у комбинацији са капсулом за снабдевање Драгон — користила за снабдевање залихама Међународне свемирске станице, а у склопу уговора који је агенција Наса потписала са компанијом Спејс екс. За лансирања ка МСС тренутно се користи верзија -{v1.1 FT}-. је од почетка пројектована да до МСС у орбиту може да понесе и верзију ове капсуле за превоз астронаута (Драгон -{V}-2). Тренутно се ради на развоју те капсуле, а крајем 2015. потписан је и први уговор за превоз астронаута.
Фалкон 9 -{v}-1.1 Фалкон 9 -{v}-1.1 је двостепена, са ракетним моторима који сагоревају комбинацију течног кисеоника и РП-1.
Промене у односу на Фалкон 9 -{v}-1.0 Фалкон 9 -{v}-1.1 има 60% увећану масу при полетању у односу на верзију 1.0, као и 60% више потиска од старе верзије (користи ракетне моторе Мерлин 1-{D}-, унапређену варијанту мотора Мерлин 1-{C}-). Такође, користи нови распоред ракетних мотора у првом степену, као и 60% увећане резервоаре за складиштење ракетног горива и оксиданса, чиме је подложнија деформацијама услед великих аеродинамичких сила које делују на ракету приликом пењања кроз густи доњи слој атмосфере. Сва ова унапређења резултују увећаним капацитетом за ниску Земљину орбиту са 9.000 на 13.150 килограма. Систем одвајања првог и другог степена ракете је такође редизајниран, тако да је број његових компоненти (покретних делова) уместо пређашњих 12 сада сведен на 3, чиме се значајно смањује могућност квара. На ракету су уграђени и нова авионика и софтвер.
Распоред мотора код првог степена верзије 1.1 је промењен у односу на квадратни распоред код верзије 1.0, а користи такозвану „октавеб” () конфигурацију, која боље распоређује оптерећење и може се лакше и брже произвести. Након првих неколико летова нове верзије, на њу су монтиране и склопиве „ноге” које ће помоћи при слетању на тврду површину (касније и на копно).
Након лансирања у септембру 2013. године, инжењери су уградили додатну изолацију на цеви које спроводе гориво до упаљача, како би се олакшало поновно паљење мотора другог степена након дугих периода између два паљења који су неопходни за лансирање терета у високе орбите. Први лет нове верзије 1.1 уједно је и први лет породице ракета Фалкон 9 током ког је коришћен потрошни заштитни омотач.
Први степен мини|лево|245п|Конфигурација мотора првог степена на верзији 1.0 (лево) и 1.1 (десно)
Верзија 1.1 за погон у првом степену користи девет Мерлин 1-{D}- ракетних мотора. Развој и тестирање ових мотора завршени су у јулу 2013. године.
Укупан потисак који производи ових девет мотора на нивоу мора (при полетању са лансирне рампе) износи 5,885 -{MN}- (око 7.570.000 -{HP}-). Мотори номинално сагоревају 180 секунди, а потисак првог степена се пење на 6,672 -{MN}- (око 8.583.000 -{HP}-) када се пење у горње, ређе слојеве атмосфере. Девет ракетних мотора распоређено је кружно на дну првог степена, у конфигурацију која је названа „октавеб”. Компанија Спејс екс се одлучила да промени распоред мотора у односу на први степен претходне верзије 1.0, како би се боље распоредило оптерећење, с тим да је примарни циљ био у ствари да се убрза процес израде ракете како би се спровело што више лансирања у току једне календарске године.
Компанија Спејс екс је такође објавила да ће се на одређеним летовима користити четири склопиве ноге, које ће служити за тестирање у оквиру напора компаније да цео први степен ракете постане вишекратан (да се може користити у више лансирања). Након што та технологија „сазри”, а отклоне се све потешкоће, у употребу ће ући нова верзија ракете Фалкон 9-{R}-, где ознака -{R}- представља вишекратност (), која ће након одвајања од другог степена при полетању моћи да се врати и слети у близини рампе са које је лансирана.
Компанија такође планира да у будућности производи вишекратне верзије и ракете Фалкон 9 и ракете Фалкон Хеви. Технологија потребна за остваривање овог циља развија се уз помоћ „Скакавца” (), експерименталног степена ракете који инжењери тестирају на постројењу у Тексасу, уз податке и телеметрију која се прикупља при тестовима током лансирања ракете Фалкон 9.
Као упаљач код првог степена ракете Фалкон 9 -{v}-1.1 користи се пирофорна смеса триетилалуминијума и триетилборана (-{TEA-TEB}-), која се употребљавала и код претходне верзије 1.0. Као и код верзије 1.0 те ракета породице Сатурн коришћених током пројекта Аполо, Фалкон 9 -{v}-1.1 може успешно извршити мисију чак и ако дође до квара или експлозије на једном од девет ракетних мотора првог степена. Тренутно је Фалкон 9 једина у свету која поседује ову могућност.
Други степен Други степен ракете за погон користи ракетни мотор Мерлин 1-{D}- модификован за употребу у вакуумском окружењу. Међустепен, који повезује први и други степен ракете, израђен је од композитне структуре алуминијума и полимера ојачаног угљеничним влакнима. За одвајање првог и другог степена користе се посебне стеге у комбинацији са пнеуматским системом за одвајање. Зидови резервоара за гориво у оба степена ракете израђени су од легуре алуминијума и литијума. При изради свих резервоара компанија Спејс екс користи процес заваривања путем трења (), најбољи процес заваривања који је данас доступан. Резервоар другог представља само скраћену верзију резервоара првог степена, тако да се за производњу обају у фабрици користе исте машине и иста опрема. Овако се значајно штеди на трошковима производње , али се такође убрзава и процес саме израде.
Заштитни омотач мини|десно|200п|Тим који је радио на сертификацији заштитног омотача испред Насине коморе за тестирање
Пројектовање заштитног омотача Фалкон 9 одрађено је у потпуности од стране инжењера компаније Спејс екс. Омотач сачињавају два дела чија је укупна маса око 1.750 килограма; дуг је 13 метара и има пречник од 5,2 метара, а производиће се у постројењу близу седишта компаније у Хоторну (Калифорнија). Израђен је од композитних материјала – језгро је израђено од алуминијума који је затим прекривен слојем угљеничних влакана. Одвајање се постиже пнеуматским системом који одгурује две половине једну од друге, а самим тим и од која наставља ка циљаној орбити.
Тестирање омотача провођено је у Гленовом истраживачком центру агенције Наса, у посебном постројењу под називом -{Plum Brook Station}-. Тестови су спроведени у пролеће 2013. године, а током испитивања у посебној комори извршени су тестови омотача на акустичне шокове, механичке вибрације те електромагнетска статичка пражњења. Сви ови тестови урађени су на макети омотача која се налазила у вакуумској комори велике запремине. Компанија Спејс екс платила је Наси 581.300 долара ренте како би могла да спроведе потребне тестове у постројењу које вреди 150 милиона долара.
Прво лансирање ракете у верзији 1.1 (септембар 2013. године) било је уједно и прво лансирање током којег је коришћен овај заштитни омотач. При септембарском лансирању, омотач се од ракете одвојио без проблема, као и у наредна два лансирања у више Земљине орбите при којима је такође коришћен. При лансирању капсуле Драгон, сав терет се налазио или унутар капсуле или у теретном простору испод ње, тако да у том случају нема потребе за коришћење заштитног омотача већ се само користи заштитни поклопац који се монтира на механизам за спајање са МСС, као и два поклопца који се монтирају преко соларних панела са стране капсуле.
На сајту Јутјуб доступан је снимак тестирања заштитног омотача: -{SpaceX Fairing Separation Test}-
Почетком јуна 2015. године, компанија Спејс екс објавила је снимак -{Falling Back to Earth | HD Footage From Space}-, са -{GoPro}- камере уграђене на заштитни омотач ракете. Тек тада је откривено да се камере у ствари уграђују на сваки омотач, али пошто он по одвајању од ракете неконтролисано пада у океан — до сада ниједна камера није пронађена читава односно у употребљивом стању. Камеру је у фрагменту омотача пронашао туриста Кевин Ајхелбергер, док је шетао плажом на Бахамама. Илон Маск је на друштвеним мрежама изјавио да компанија настоји да учини и заштитни омотач вишекратним.
Контрола За контролу ракете током лета, компанија Спејс екс користи рачунаре са вишестепеним системом заштите од грешака. Сваки ракетни мотор Мерлин контролишу три рачунара која имају „право гласа”, од којих сваки поседује по два процесора који се међусобно непрекидно контролишу. Софтвер ради на Линуксу и написан је у програмском језику -{C++}-.
Због флексибилности, употребљене су рачунарске компоненте доступне јавности, иако је постојала могућност да се искористе радијационо ојачане верзије које се наменски производе за војску или Насу. Фалкон 9 -{v}-1.1 наставља да користи рачунаре са три нивоа сигурносне заштите те интерну навигацију (са употребом -{GPS}- сигнала ради додатне прецизности приликом достављања сателита у одређену орбиту), што се раније користило и у пређашњој 1.0 верзији ракете.
Побољшања у другој години Иако је верзија 1.1 први пут полетела септембра 2013. године, а до јануара 2014. већ спровела три успешна лета, Спејс екс је половином 2014. године увео додатна побољшања. Ова побољшања не тичу се перформанси ракете (потиска, носивости и слично), већ су у питању мање измене: хлађење горива до ниже температуре како би му се још више смањила запремина и тако у резервоаре могло да га стане још више; такође, дошло је и до одређених уштеда на маси празне ракете јер су уклоњени сензори и велики број каблова и друге пратеће опреме која је коришћена у првим летовима за прикупљање података.
Камере