мини|300п|Мапа Подунавске области Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.
Историја Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Подунавске области, њена територија се налазила у саставу: Смедеревског округа - цео, Београдског округа - јужни и источни део, срезови Колубарски (Лазаревац), Космајски (Сопот) и Грочански; и Торонталско-тамишке жупаније - срезови Алибунарски, Ковински, Белоцрквански и Вршачки.
Административни центар Подунавске области је било Смедерево. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области, а подручје Подунавске области је припало Дунавској бановини.
Географија У састав Подунавске области ушли су северни делови Шумадије и југоисточни делови (југословенског) Баната. Подунавска област се граничила са Београдском облашћу на западу, Ваљевском облашћу на југозападу, Шумадијском облашћу на југу, Моравском и Пожаревачком облашћу на југоистоку и Румунијом на североистоку. У њеном јужном делу се налазио град Смедерево.
Демографија Према попису из 1921. године, говорници српскохрватског били су доминантни у свим срезовима Подунавске области јужно од реке Дунав, као и у срезовима Ковин, Бела Црква и Алибунар, северно од Дунава. Говорници румунског су преовлађивали у срезу Вршац, а говорници немачког у срезовима Итебеј и Зичифалва, као и у градовима Вршац и Бела Црква.
Према попису из 1921, у већини срезова и градова области преовлађивало је православље, док је у срезовима Итебеј и Зичифалва преовлађивао католицизам.
Административна подела Област је укључивала следеће срезове јужно од реке Дунав:Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924 Орашки (Велико Орашје) Грочански (Гроцка) Колубарски (Лазаревац) Јасенички (Паланка) Подунавски (Смедерево) Космајски (Сопот)
Северно од Дунава укључивала је следеће срезове: Алибунарски (Алибунар) Белоцрквански (Бела Црква) Вршачки Вршачки Зичифалвањски (Зичифалва, данашње Пландиште) Итебејски (Итебеј) Ковински (Ковин)
Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус: Бела Црква Вршац
Велики жупани
Боривоје Стевановић до 1927. Божа Крстић од 1927.Политика, 16.6.1927, страна 3
Референце
Литература
Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999. Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
Види још Подунавље Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Спољашње везе Мапа области Мапа области Мапа области
Категорија:Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Смедерева Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Настанци у Југославији 1922.