Никита (fl. 1094), познат из хронике Алберта Ахенског као „-{princeps Bulgarorum et praeses civitatis Belegravae}-“ (бугарски кнез и управник града Београда), „dux“ (заповедник), односно „-{dux Belegravae}-“ (заповедник Београда), „-{princeps Bulgarorum}-“ (бугарски господар) или „-{dux Nichita, princeps Bulgarorum}-“, а из списа Вилијама Тирског као „-{Bulgarorum dux Nichita nomine}-“ (бугарски заповедник Никита), био је први византијски управник са којим су се сусрели учесници Првог крсташког рата.
Проблем -{Nichita}-/Νικήτας
Васил Скулатос у својој прозопографској студији „-{Les personnages byzantins de I'Alexiade}-“ полази од претпоставке да је „Албертов“ Никита идентичан „Анином“ Лаву Никерити. Ту претпоставку затим узима као чињеницу, тврдећи да је „-{dux Nichita}-“ кога Алберт помиње заправо Лав Никерит, па у складу с тим „Албертовог“ Никиту свуда замењује Лавом (Никеритом). Гинтер Принцинг је запазио да се ова Скулатосова идентификација заснива само на секундарној литератури, односно на „-{Essai sur le regne d'Alexis ler Comnene. 1081-1118}-“ Фердинанда Халандона, где су Никита и Никерит у ствари поистовећени један с другим. Стивен Рансиман у својој историји крсташких ратова подсећа да је Никита познат на основу печата који је објавио Гистав Шлумберже у -{Sigillographie de l'Empire byzantin}- и изричито одбацује Халандонову идентификацију као нетачну. Мада своју тврдњу овде није ближе образложио, у једној предстудији о крсташима из 1949. се позива на један чланак Николајеа Банескуа објављен у међувремену, 1923. и прикључује тези коју је поставио Андреас Мордман да Никиту кога помиње Вилијам Тирски треба идентификовати са Никитом који се помиње на метричком натпису печата, нажалост са оштећеним патронимом: „του προέδρου Νικήτα του Κληκν...“.
Ускоро потом свој прилог проблему -{Nichita}-/Νικήτας дао је и В. Лорен, који је предложио своје читање метричког натписа печата (аверс/реверс): „Γραφ(ως) σφραγισ[μα] του δουκο(ς) Βουλγαριας / (πρωτο)προεδρου Νικητα του Καρικη“. Следствено томе су Васил Златарски и Банеску дошли до закључка да је -{Nichita}-, који се у латинским изворима спомиње у вези са догађајима код Београда и Ниша 1096, у ствари сфрагистички посведочен дукс Бугарске и (прото-)проедар Никита Карики.
Крајем 20. века пронађен још један доказ да је Никита Карики био на поменутој функцији. Реч је печату из Хаскова са следећим натписом: „† Γραφας σφραγιζω του δουκος Βουλγαριας / πρωτοπροεδρου Νικητα του Καρικτη“ Пронашао га је један ученик гимназије у Свиленграду, а објавио Иван Јорданов. Аргумент Јорданова да се титула -{princeps}- не може довести у везу са титулом протопроедра по Принцингу није много уверљив, јер је Јорданов узео у обзир или само скраћени облик титуле (-{princeps}- или -{dux}-) или само једну половину титуле овог чиновника поменуте код Алберта, док му је други саставни део пуне верзије титуле поменуте код Алберта — -{„praeses (Belegravae)“}- — промакао из вида. Принцинг је мишљења да се другачије од комбинованог разматрања оба елемента титуле, -{princeps}- и -{praeses}-, у овом случају тешко може одредити њен могући грчки еквивалент: поступа ли се у складу са овом сугестијом, најпре ће се установити да елементу -{praeses}- у потпуности одговара термин проедар, на шта је већ В. Златарски скренуо пажњу. Поставља се питање онда који би био грчки еквивалент за „-{princeps}-“, ако би се могло прихватити да у основи ове речи у овом случају не може лежати њено опште значење, које иначе има и код Алберта (главар, господар, владар, кнез), јер у тадашњој Византији није било чиновника титулисаног као „-{princeps (Bulgarorum)}-“, односно у својству квази самосталног кнеза. Принцинг сматра да одговор треба тражити у елементу -{proto}-- (први, главни, највиши, најугледнији) за који претпоставља да је у вези са титулом проедра (протопроедар): ако се претпостави да се Латини нису много трудили да посебно преведу елемент -{proto}--, „Албертов“ „-{princeps (Bulgarorum)}-“ се може објаснити као резултат ових (делимичних) напора. Преводилац је вероватно имао неких тешкоћа у вези са схватањем термина протопроедар у комбинацији са титулом -{dux Bulgarias}-. Другачије речено, у основи титуле „-{princeps}-“ у овом случају можда лежи погрешна интерпретација византијске титулатуре, односно неспособност донекле неискусног преводиоца да је адекватно преведе. Међутим, Принцингу се чини вероватније да је термин „-{princeps}-“ у овом случају првенствено резултат каснијег (погрешног) читања највероватније придева именице „-{princeps}-“ — „-{principalis}-“ (први, главни).
Напомене
Литература
Категорија:Византинци