Стаклени плафон () је политички термин којим се описује немогућност жена и других мањина да у пословној хијерархији напредују до највиших руководећих позиција, без обзира на њихове квалификације и достигнућа.„-{Solid Investments: Making Full Use of the Nation's Human}-“ , -{Washington, D.C.: U.S. Department of Labor}-, Приступљено 9. новембра 2014.„Стаклени плафон - жене жртве у медијима“ , -{Базар}-, Приступљено 9. новембра 2014.
У почетку се овај израз користио као метафора којом су феминисткиње желеле да укажу на баријере са којима се сусрећу успешне пословне жене, а у том контексту се понекад користи и данас. У САД-у овај термин често се односи и на препреке које спречавају напредак припадника одређених мањинских група, без обзира на то да ли се ради о мушкарцима или женама.„-{Good for Business: Making Full Use of the Nation's Human Capital}-“ , -{Washington, D.C.: U.S. Department of Labor}-, Приступљено 9. новембра 2014.
Мали број жена има могућност да достигну позиције у горњим ешалонима, а организације су још увек у великој мери искључиво вођени од мушкарци. Истраживања су показали да стаклени плафон још увек постоји на различитим нивоима у различитим нацијама и регијама широм света. Стереотипи о женама као емоционални и осетљиви могу да се сматрати као кључним карактеристикама зашто се жене боре да разбију стаклени плафон. Јасно је да, иако се друштва међусобно разликују по култури, веровањима и нормама, она држе слична очекивања о жене и њихове улоге у друштву. Ти женски стереотипи су често ојачани у друштвима која имају традиционална очекивања од жена. Стереотипи и перцепције о женама се споро мењају широм света, што и такође смањује сегрегацију међу мушки и женски пол у организацијама.
Види још Родна равноправност у Србији Родна улога Сексизам
Референце
Литература
„Речник родне равноправности“, Весна Јарић и Надежда Радовић, Управа за родну равноправност 2011. „Стаклени плафон и шта са њим“, Јелена Смиљанић, Једнаке могућности
Категорија:Економски проблеми Категорија:Дискриминација Категорија:Расизам