Албина Мали-Хочевар (Виница, код Чрномља, 12. септембар 1925 — Сливнишко Похорје, 24. јануар 2001) била је учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија Рођена је 12. септембра 1925. године у Виници, код Чрномља, у радничкој породици. У породици је било осморо деце, отац јој је био опанчар, а мајка радница. Кад је кренула у школу, живели су у Чрномљу. Кад је похађала трећи разред основне школе, отац јој се разболео, па су се преселили у Јурку Вас, где јој је отац умро 1934. године. Од тада је и Албина почела да ради како би прехранила многобројну породицу. Првобитно је радила у Врху при Шмихелу, а након тога се после две године преселила на Брезово Ребро, одакле је ишла у школу у Долњи Ајдовец. Ту је живела код породице и коначно завршила школу, када је отприлике почео и рат у Југославији 1941. године.

Народноослободилачка борба Албина се укључила у Народноослободилачки покрет (НОП) у лето 1941. године. Партијски активист Херман Хенингман из Долењских Топлица поверавао јој је задатке. Одржавала је везу између Новог Места и Брезовог Ребра, где је био положај активиста и партизански логор. Децембра 1941. напустила је Брезово Ребро и по Хенингмановом упутству запослила се у Новом Месту. У гостионици у којој је радила организовала је пункт за везу и, током три месеца боравка у Новом Месту, растурала летке и одржавала везе с куририма који су долазили у град.

После три месеца у Новом Месту, преселила се у Чешчу Вас код мајке. Ту је био пункт за везу коју је Албина одржавала између Новог Места, Чешче Васи, Брезовог Ребра и Пречне. Јуна 1942, била је издана, па се тада пребацила на Врезово Ребро у Јоштву заштитну чету Западнодолењског партизанског одреда. У том је тренутку трајала италијанска офанзива на ослобођену партизанску територију, па се партизанска јединица разделила на више мањих група. Након завршетка офанзиве, групе су се нашле код Подстеница и поновно ујединиле у одред. Албина је у Подстеницама августа 1942. године била примљена за чланицу Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Децембра 1942. у Долењској је постала борац Треће чете Трећег батаљона Прве словеначке бригаде „Тоне Томшич”. У бригади је била болничарка, неко време у чети, а затим у батаљону, где је била и батаљонски секретар СКОЈ-а.

Учествовала је у борбама 11. децембра 1942. у Ајдовцу и на Полици, 26. децембра 1942. код Мирне и два дана касније код Требинца, 3. јануара 1943. у простору Загорица–Чатеж, 13. јануара у Шентвиду, код Стичне, 17. јануара на Полици и остало. Септембра 1942, била је у Сувој Крајини први пута рањена, затим 21. јануара 1943. у борби код Загорице, где је бригада напала белогардистичко упориште. Дана 4. марта 1943. учествовала је у бици код Метлике, где се бринула о рањеницима. Бригу о рањеницима водила је и током борби код Амбруса, 18. марта и у борбама код Данама 25. марта 1943. године. Трећи пут била је рањена 15. септембра 1943. на Великом Осолнику, током борби за Турјак, када је у њеној близини експлодирала мина. Опорављала се у партизанској болници у Јелендолу, Кочевски Рог, затим у Чрмошњицама и одатле евакуисана на Жумберак.PRIČA IZA OŽILJKA: Unakaženo lice mlade partizanke svedočanstvo je užasa jednog od najmračnijih perioda istorije (FOTO) („National Geographic Srbija“, 19. mart 2022) Године 1944. постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Из Жумберка је крајем 1944. отишла на подручје Беле Крајине, где је учествовала у борбама које је водио Белокрањски партизански одред. Затим је отишла у Партијску школу на Кочевском Рогу, где је била од маја до јула 1944. године. Кад је завршила курс у Партијској школи, одлетела је као болничарка с транспортом рањеника у Бари, Гравину, затим у Барлету, а новембра 1944. године у Сплит. Налазила се у Осмом корпусу НОВЈ као болничарка, а 14. јануара 1945. премештена је у дечји дом у Новиград. На крају рата била је стационирана у Задру и затим у Трсту.

Послератни период У првим послератним годинама најпре је живела у Новом Месту, а затим на Пагу, у Поречу, Кобариду, Илирској Бистрици, а децембра 1955. године настанила се у Марибору. У Љубљани је била партијски секретар на терену Пољане, у Кршком и Марибору чланица Комитета СК Словеније и остало.

Умрла је 24. јануара 2001. године у Сливнишком Похорју.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је и Орден партизанске звезде трећег реда. Орденом народног хероја одликована је 13. септембра 1953. године.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Чрномељци Категорија:Словенци Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Југословенски партизани Категорија:Жене народни хероји Категорија:Деца ратници Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Борци Прве словеначке бригаде Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Народни хероји - М