Јадранско питање или Јадрански проблем, у периоду послије Првог свјетског рата, представља рјешавање судбине територија дуж источне обале Јадранског мора које су раније припадале Аустроугарској. Коријен проблема налази се у тајном Лондонском уговору, који је потписан за време рата (26. април 1915), али и у растећем национализму, посебно у италијском иредентизму и југословенству, што је на крају довело до стварања Југославије. Питање је било главна препрека крају Париске мировнке конференције, али је дјелимично рјешен Рапалским споразумом између Краљевине Италије и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (12. новембар 1920).
Позадина Аустроугарска је изашла из рата 3. новембра 1918. године, када је наредила својим трупама да престану са борбеним дејствима. Примирје у Вили Ђусти, потписано је са Италијом тога дана, а ступило је на снагу 4. новембра, а 13. новембра је потписано примирје у Београду, Италије са својим савезницима на Балканском фронту. Италија је одмах почела да заузима територије које су јој уступљене уговором из 1915. године, а истовремено је јужнословенско становништво почело са образовањем месних самоуправа против аустроугарских власти и италијанске експанзије. Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба основано је у Загребу 5-8. октобра 1918. године, а Држава Словенаца, Хрвата и Срба проглашена је 29. октобра и истог дана је Сабор, легитимни парламент Хрватске и Славоније, прогласио независност од Аустроугарске. Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца образовано је 1. децембра у Београду сједињењем ове државе са Краљевином Србијом
Докази Становништво Главне доказе представила је Југославија јер је на тим територијама живело око седам милиона Словена, готово целокупно становништво. Мјесто Јужни Словени Проценти Италијани Проценти Далмација 610.669 96% 18.028 2,8% Ријека 15.68726.602 укључујући Сушак — 24.21225.781 укључујући Сушак — Горица и Градишка 154.564 61% 90.009 36% Истра 223.318Западна зона: 58.373Источна зона: 135.290 57% 147.417Западна зона: 129.903Источна зона: 6.686 38% Трст 56.916 29,8% 118.959 62,3%
Од далматинских острва, Италијани су већину имали само на Лошињу. Када је залеђе Ријеке укључено заједно са њеним предграђем југословенска већина је повећана. Италијанске претензије на Горицу и Градишку су биле опште прихваћене, као и претензије на словеначка насеља око Фрулије.
На Конференцији угњетених народа у Риму (од 8. до 10. априлу 1918), Италија је пружила званичну подршку Крфској декларацији (20. јул 1917), југословенском документу који уз подршку Британије и Француске изражава потребу за политичким уједињењем Јужних Словена.
Географија Италијани су тврдили да природну географску границу Италије чине Јулијски и Динарски Алпи и да се због тога аустроугарско приморје налази унутар географске Италије.
Види још Рапалски споразум
Референце
Литература