Назарио Сауро (Копар, 20. септембар 1880 — Пула, 10. август 1916) био је италијански иридентиста. Погубљен је за велеиздају од Аустроугарске.
Живот Почео је веома млад, активност морнара,и већ са двадесет година постао је капетан теретног брода. Веслачки клуб Либертас у Копру чији је члан био и Назарио Сауро,постаће тих година право иредентистичко легло.
Ратни идеали Касније, у 1910 години, запослио се у фирми чији бродови су повезивали луке Истре и Далмације са пристаништем Сан Ђорђо ди Ногаре код Удина. Назарио Сауро промовише уједињење Истре у Краљевину Италију. Без обзира што сеКопар у то време налази у саставу Аустријског приморја, многи од агитатора и иредентиста из Истре се добровољно уписују у италијанску краљевску војску. Неки су заробљени и објешени као издајници од стране Аустријанаца.
Завереник на страни Албанаца Између 1908 и 1913 године , Назарио Сауро интензивно испоручује илегалне пошиљке и велике количине оружја и муниције побуњеницима у Албанији. У тим годинама, много албанских избеглица похрлило је у Трст. Због посебног географског и политичког положаја, Трст је постао место окупљања свих агитатора и иредентиста. За потребе тајних транспорта набављају мали једрењак под називом „Тацит“.
Hа ратним мисијама Пред почетак Првог свјетског рата , Назарио Сауро је отишао у Венецију. Када се 1915 Италија придружила Антанти 1915, ступио је у италијанску морнарицу. У 14 мјесеци рада, Сауро је обавио преко шездесет мисија. На почетку је био запослен као пилот на малим торпедним чамцима у брзим акцијама. Убрзо почиње да руководи постављањем мина уз обале Истре , Далмације,и стварањем барикада пред аустријским лукама или обалним путевима. У том периоду у са сарадницима направио је детаљне мапе планинских предела северне Албаније, и планинског предела северне Црне Горе са тромеђом према планинским пределима Босне и Херцеговине. У јуну 1916, унапређен је у потпуковника , и награђен сребрном медаљом.
Последња мисија Назарио Сауро је 30. јула, 1916 иcловио из Венеције на подморници , да изврше саботажу и спроведу рацију у тада угарској луци Ријеци. Приликом уласка подморнице у Кварнерски залив подморница је ударила у стијену. Посаду је пресрео аустроугарски разарач „Сателит“, cви cу ухапшени и затворени. Назарио Сауро је препознат и за његов претходни чин издаје стављен пред војни cуд у Пули. Осуђен је на смрт вјешањем.
Херој Италије Назарио Сауро је остао упамћен као херој Италије и покрета рођења албанске националне свести и независностиhttp://www.kroraina.com/knigi/en/pdf/faveyrial_histoire_albanie.pdf,Историја Албаније. ],Амбасада Италије у Тирани,културно историјска сећања 1912-2012]</ref>. Ексхумација и пренос тела Назариjа Саура с војног гробљa из Пуле 9. марта 1947 координирало је удружење италијанских партизана из Пуле. Назарио Сауро почива у храму на Лиду у Венецији. Два брода италијанске морнарице су названа у његову част: Разарач " Назарио Сауро“, изграђен 1926, потонуо 1941. Подморница“ Назарио Сауро“, саграђена 1980, повучена из употребе 2009 Више од четрдесет школа свих нивоа у Италији носи назив „Назарио Сауро“.
Референце
Литература
Carlo Pignatti Morano. La vita di Nazario Sauro ed il martirio dell'eroe, Milano, Fratelli Treves Editori, 1922 Sem Benelli. Il Sauro, L'Eroica editrice. Trieste, 1919. Romano Sauro e Francesco Sauro, "Nazario Sauro. Storia di un marinaio", Venezia, La Musa Talìa, 2013
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1916. Категорија:Осуђени на смрт Категорија:Копарани