Душан Христовић (Липолист, 9. децембар 1929 — Београд, 21. јануар 2023) био је српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике.

Биографија Душан Христовић је рођен у Липолисту (општина Шабац) 9. децембра 1929. године у учитељској породици. Основну школу је завршио у Липолисту од 1937-1941, а Гимназију у Шапцу од 1941-1949, са одличним успехом. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, одсек телекомуникације, међу првим студентима из своје генерације, 10. јануара 1956. године. Специјализовао је Логичко пројектовање дигиталних рачунара у Лондону у фирми ICL (International Computers Limited), у трајању од једне године, 1964-1965. год.

Радови и пројекти Радио је као електроинжењер, истраживач и пројектант рачунара у следећим институтима: Војнотехнички институт ВТИ, 1956/1957, Институт за нуклеарне науке "Винча”, 1957/1963, Институт Михајло Пупин, Београд, 1963/1994. Радио је на развоју и изради значајних првих српских рачунара ЦЕР-10 у Винчи 1960. године и ЦЕР-22 у Институту Михајло Пупин - Београд 1968. године, као и на развоју хибридног рачунарског система ХРС-100 за Совјетску академију наука у Москви 1971. године. Такође је учествовао у развоју ТИМ микрорачунара и PC-мрежа у Институту Михајло Пупин 1983-1990. године.

Публикације Публиковао је преко 50 чланака у стручним часописима и на конференцијама у земљи и иностранству.

Објавио је као аутор/коаутор седам књига: Електронски дигитални аутомати, издавач Рад, Београд 1963; Импулсна електроника, издавач Техничка књига, Београд 1964; Хибридни Систем ХРС-100, издавач ИПУ, Москва 1974 (на руском језику); ЕТАН активности 1953/83, издавач ЈС-Етан, Београд 1984: Како раде рачунари, Приручник и ЦД, издавач ВФЦ Застава, Београд 1987; Рачунари ТИМ, издавач Научна књига, Београд 1990; Хроника дигиталних деценија (50 год. Рачунарства у Србији), издавачи ДИС, ИМП и PC-press, Београд 2011.

Чланства и функције Био је члан Удружења инжењера електротехнике Србије УДИЕС, Друштва за информатику Србије ДИС од оснивања 1973 године. Био је генерални секретар Ј.С. за ЕТАН осам година, а председник Ј.С. за ЕТАН 1991-1993. године. Изабран је за почасног члана Друштва за ЕТРАН 2006. године. Био је члан Редакције часописа Електротехника 1981-1992. године; Члан Председништва СМЕИТЈ 1984-1988; Члан МИПРО-Ријека 1982-1990; Члан Научног одбора Конференције ЕТРАН 1987-1997; Члан IFIP ТК-10 у Женеви 1980-1990.

Награде Добитник је више награда, повеља и диплома, као нпр. Награде за најбољи чланак на Конференцији ЕТАН 1976, Опатија; Дипломе часописа ТЕХНИКА Београд 1982; Повеље заслужног члана СМЕИТЈ од 1988. године; Захвалнице ДИС - 2008 и ДИС - 2013 за изузетне заслуге за развој информатике у Србији; Дипломе ЕТРАН - 2006, итд.

Види још ЦЕР рачунари Институт Михајло Пупин Историја рачунара у СФРЈ

Референце

Литература

Хроника дигиталних деценија, уредници књиге: Д. Б. Вујаклија и Никола Марковић, pp. 11–46, изд. ДИС, ИМП и PC-press Београд 2011.

Пети електронски у Европи (Историја српског рачунарства), новинар Станко Стојиљковић, лист Политика (новине), pp. 18, рубрика Дигитални свет, Београд, 30. април/2. мај 2006. Развој рачунарства у Србији, Душан Христовић, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19, стр,89-105, Изд. Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.

Спољашње везе Tito obezbedio novac za pravljenje prvog jugoslovenskog računara Дигиталне иконе (РТС, 21. јануар 2014)

Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2023. Категорија:Шапчани Категорија:Српски инжењери Категорија:Српски информатичари