Јоанис Каподистријас (; Крф, 11. фебруар 1766 — Крф, 9 октобар 1831) био је министар иностраних послова Руске империје, руски и грчки државник и први гувернер независне Грчке (1827—1832) године.

Почетак каријере Родио се 11. фебруара 1766. на Крфу од оца Антона, који cе крајем XIV вијека доселио из Копра заузимајући различите позиције у служби млетачке републике. Hа Универзитету у Падови завршивши курс из филозофије и медицине ступио је у дипломатску службу отаџбине. Године 1802, добио је задатак да обиђе многа Јонска острва, да се тамо уведу руски гарнизони и да се успостави цивилна администрација. Године 1803. је именован за министра иностраних послова Републике Јонских острва, a 1807. за начелника милиције.

Министар иностраних послова Руске империје Тилзитским миром по којем је руска управа замјењена француском, 1809. прешао је у службу руске имерије при министарству иностраних послова. Преузео је вођење спољне политике од министра Адама Јежија Чарторијског. 1811. године постављен је за секретара руске амбасаде у Бечу, да развије пројекат стварања области Бесарабије по којем ће област бити прикључена Русији. 1813. године налази се у пратњи Александра I као начелник штаба, а затим је послат у Швајцарску у дипломатску мисију савеза против Наполеона. Успјешна извршења налога, као и сјајни таленти, нађоше га током Бечког конгреса, који му је осигурао даљу брзу и успјешну каријеру. 21. августа 1816, Јоанис Каподистријас именован је за управљање Министарством иностраних послова Руске Империје. На тој функцији остаће до 1822. године. Радио је на учвршћивању односа између Француске и Русије трудећи се да уздржи Александра I од увлачења у идеју Свете алијансе.

Као Грк саосјећао је ca почетком револуције у Грчкој у марту 1832, већ као дипломата и каријериста није се усудио да делује енергично и остао је у служби. Hадајући се да ће развој догађаја зауставити Александра I да се сагласи са предлогом „понуђене мјере“ против Порте.Hа прољеће 1822. године, упркос снажним приговорима Јоаниса Каподистрие Александар I је прихватио предлог министра иностраних послова Аустрије Климента Метерника о одржавању конференције у Бечу по Источном питању. Преузимајући дужност од Адама Јежија Чарторијског, био је добро упућен у јак отпор на Балкану, имајући у виду да би даље усклађивање руских дипломатских корака са аустријском политиком имало негативне последице за грчке хришћане, Каподистријас је одлучио да се удаљи од ових дипломатских активности и не учествује у њиховој припреми и дискусијама о званичним извештајима. У част Каподистријаса у мају 1822. током приватне аудијенције код Александар I цар му је предложио „да се опорави“ на води. Остајући формално на својој дужности (пензионисан је 1827). Hаграђен је Орденом Ст. Владимир 1 степен. Раније, је већ награђен Орденом Светог Александра Невског. Два пута је одбијао предлог "Филики Хетерије“ и на крају се прихватио прихватио се улоге лидерства, помажући рад побуњеника не само новчано већ и посредовањем при европским дворовима.

Владар Грчке Дана 11. априла 1827. народнио сабрање у Трезена изабрало је грофа Ј. Каподистријаса за владара следећих седам година. После једне од највећих морских битака из XIX вијека, Наварински пораз () која је одржана од 8. октобра 1827. у Наваринском заливу у Јонском мору код Пелопонезу Грчке је осигурала слободу.

Када су почели преговори између великих сила о избору краља Грчке, Каподистријас, у званичним и приватним писмима је инсистирао на томе да се мишљење затражи од представника изабраних на народним сабрањима. Син кнеза Тирингије, потпуковник Руске империје, Леополд I од Белгије коме су велике силе понудиле круну у очекивању формирања граница нове области краљевине Белгије одбио је понуђену круну краља Грчке.

Погибија Међу непријатељима Каподистријаса које његове и политике, било је породица Петроc бега Мавромикалиса. Син и брат Петроc бега, Георги и Константин Мавромикалиса из Нафплиа. Под надзором полиције, напали cу Каподистријаса 9. октобра, 1831. и убили га. Константин Мавромикалис је ухваћен на мјесту од људи, а Георги је усјпео да се сакрије у кући француске мисије, али је предат и погубљен. Каподистријасова смрт је изазвала негодовање јавности. Гроф Каподистријас је првобитно сахрањен у првој престоници независне Грчке у Нафплију. Шест мјесеци касније његов брат Аугустин, сагласно Јоанисовом завјештању пренио је тијело у манастир Платитера, који је важио породични манастир Каподистријаса.

Споменици Споменици грофу Јоанис Каподистријасу подигнути су у Атини, Нафплиу, Санкт Петербургу, на Егину, у Лозани а такође и на Крфу.

Литература

Поред општих радова о историји Грчке у XIX вијеку, превод са руске википедије.

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1766. Категорија:Умрли 1831. Категорија:Дипломате Русије Категорија:Личности Наполеонових ратова Категорија:Амбасадори Русије