мини|десно|Фонтана у Печују мини|десно|Пећ у сали зграде Скупштине општине, некада зграде Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору Жолнаи (), пун назив Zsolnay Porcelánmanufaktúra Zrt (Жолнаи производња порцелана) је мађарска фабрика, основана 1853. Фабрика је специјализована за производњу керамике, порцелана и опекарских производа.

Историја Фабрику Жолнаи основао је Миклош Жолнаи () (1800—1880) у граду Печују, у Мађарској, 1853. године откупивши опрему од пропале фабрике у том граду.

Миклош Жолнаи био је трговац. Основао је фабрику за свог сина Игњаца (), који је желео да унапреди мађарску привреду. Фабрика се бавила производњом керамике и уметничких предмета од глине. Била је то мала радионица са свега неколико радника где се све радило ручно. 1863. године, радионица је била на рубу банкрота због других производа широке потрошње који су већ тад почели да се праве машински и није могла да издржи тржишну конкуренцију. Тада се, 1865. године, у посао укључује Вилмош Жолнаи () (1828—1900), други Миклошев син, првобитно као менаџер, а после неколико година постављен је на место директора.

Својим иновативним производима учинио је фабрику познатом у читавом свету отворивши прву фабрику уметничке керамике у земљи. Славу је постигао излажући на међународним изложбама, укључујући Светску изложбу у Бечу 1873, а затим и Светску изложбу у Паризу, на којој је освојио Гранд При. Вилмош Жолнај је одликован и Орденом цара Франца Јозефа.

1893. године, Жолнаи започиње производњу предмета од порцелана. Од 1874. до краја 1880. године, декорације у мађарском и персијском стилу које су дизајнирали биле су најкарактеристичнији дизајни Жолнаја. Након Вилмошеве смрти 1900. фабрику је преузео његов син, Миклош Жолнаи ().

Керамика Жолнаи отпорна на временске услове, коришћена је за украшавање зграда, поготово у периоду арт нувоа. До 1914. године, фабрика Жолнаи постала је највећа у Аусторугарској. Током Првог светског рата, производња је заустављена и у потпуности преусмерена за потребе војске. Производила се, у то време преко потребна, електрична изолација и индустријски порцелан за потребе војске. Након рата, фабрика се нашла у проблему, изгубивши тржиште. Томе је допринела општа криза и сиромаштво након рата, губитак извора сировина и цртање нових политичких и царинских граница такође су веома лоше погодили фабрику Жолнај.

Свему томе је допринела стално погоршана болест Миклоша Жолнаја. Године 1922., након Миклошеве смрти, наследници су преузели фабрику. Спор развој после рата почео је потпуном реорганизацијом, планским развојем електрификације и престанком производње порцеланског фајанса, и увођењем производње порцелана. Пошто је кључ опстанка био прелазак на порцелан, поред порцеланских изолатора, покренута је и производња порцеланског посуђа.

Током Другог светског рата, бомбардован је део производње у Будимпешти. Под комунистичком влашћу, фабрика је национализована, а назив Жолнаи преименован је у Печујска фабрика порцелана. Ипак, 1982. године, са повратком тржишне економије, компанија је вратила своју независност, реорганизована је, а име Жолнаи враћено је фабрици.

Производни асортиман

Жолнаи порцелан лево|мини|200x200пиксел|Чинија за воће из Таковског дворца, порцелан (Жолнаи), ливење, висина 6 цм, пречник 28,5 цм, крај 19. века Инспирисан кинеским порцеланом, Вилмош Жолнаи је уложио много година рада трагајући за новим материјалима и експериментишући са глазурама. Развио је нову, финију глазуру и нов начин декорисања, јединствен у свету. За ово достигнуће, Вилмош Жолнаи одликован је Националним орденом легије части.Званични сајт фабрике Жолнаи

Еосин мини|десно|Детаљ са степеништа Градске куће у Суботици Еосин је такође развио Вилмош Жолнаи. Назив потиче од грчке речи еос (светлост зоре). У развијању еосина поред Вилмоша Жолнаија, учествовали су и Лајош Петрик (Petrik Lajos) и Винс Варта (Wartha Vince). Сам процес којим се добија живописна и веома отпорна глазура чува се као тајна ове фабрике. Ово откриће омогућило је производњу декоративних орнаментисаних елемената у разним величинама. Еосин је патентиран 1893. године, у време када је покрет арт нуво био у успону. Ово поклапање резултирало је великим бројем уметничких дела које су користиле еосин.

Пирогранит Пирогранит је заједничко име свих керамика које се користе за спољну употребу у овој фабрици. Керамика се пече на веома високој температури, а гранит јој даје стабилност и отпорност. Производња пирогранита почела је такође у последњој деценији 19. века. Најпознатије зграде украшене Жолнаи керамиком мини|десно|Рајхлова палата (Ликовни сусрет), Суботица Многи архитекти користили су Жолнаи керамику за декорисање зграда, поготово у периоду мађарске сецесије. Међу њима свакако су најпознатији Еден Лехнер, Ђула Партош, Бела Лајта, Шаму Печ. Скоро 1000 грађевина у Европи има декорацију пирогранит керамике, патентирану у овој фабрици 1890. године. Пирогранит керамика отпорна је на временске услове, а поједине зграде декорисане Жолнаи пирогранит керамиком старе су преко једног века. У Будимпешти, најпознатије зграде обложене Жолнаи керамиком су Зграда мађарског парламента, Музеј примењених уметности и Геолошки институт. Жолнаи керамика краси и зграде у Србији, попут Рајхлове палате у Суботици, Градске куће у Суботици, Цркве имена Маријиног у Новом Саду и хотела Москва у Београду.

Жолнаи и Суботица Град Суботица дуго година је био један од највећих наручилаца елемената Жолнаи керамике. Поред Рајхлове палате и Градске куће, у Суботици се налазе и две фонтане - плава и зелена, наравно са печатом фабрике Жолнаи. Парк Палићког језера красе и две плаве вазе, поклон Вилмошевог сина Миклоша граду Суботици. Ове вазе Миклош је поклонио као знак захвалности за велике поруџбине које су стизале из Суботице. Вазе су дизајниране и произведене за уређење парка у Бечу и поред шест произведених за ову намену, направљено је свега још неколико. Током 20. века, вазе на Палићу су оштећене, али су рестауриране, док су вазе у Бечу уништене.

Референце

Спољашње везе

Званични сајт фабрике Музеј Жолнаи Жолнаи керамика - Печуј (РТС Квадратура круга - Званични канал)

Категорија:Култура Мађарске Категорија:Печуј