Бачко-бодрошка жупанија у Краљевини СХС била је жупанија у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је као административна јединица постојала у периоду од 1918. до 1927. године, са седиштем у Сомбору. Настала је у поделом старе Бачко-бодрошке жупаније на већи (јужни) и знатно мањи (северни) део. Током јесени 1918. године, јужни део је путем присаједињења Баната, Бачке и Барање ушао у састав Краљевине Србије, односно Краљевине СХС, док је крајњи најсевернији део остао под влашћу новостворене Мађарске Народне Републике.
У саставу Краљевине СХС, Бачко-бодрошка жупанија наставила је да функционише као привремена административна јединица, уз извесне промене: Тријанонским уговором (1920) озваничена је подела територије, уз додатно препуштање Баје са околином мађарској страни, док је 1923. године Бачко-бодрошкој жупанији прикључен део суседне Барањске жупаније у оквирима Краљевине СХС (два среза у јужној Барањи). Иако званични назив жупаније није мењан, након прикључења барањских срезова понекад је колоквијално (незванично) називана и Бачко-барањском жупанијом. Службено гласило жупанијске управе у Сомбору биле су "Службене новине Бачко-бодрошке жупаније". Иако су Видовданским уставом (1921) и каснијим уредбама (1922) биле предвиђене административне реформе, уз поделу територије Бачко-бодрошке жупаније између две планиране области, процес успостављања нових обласних управа (Бачке и Београдске) приведен је крају тек почетком 1927. године, када је посебном уредбом званично укинута и Бачко-бодрошка жупанија.
Првобитни простор ове жупаније данас у целини припада Србији, док се барањски део који је жупанији прикључен 1923. године данас налази у саставу Хрватске.
Назив мини|десно|250п|Демаркационе линије по одредбама Београдског примирја (1918)
Током целокупног периода од 1918. до 1927. године, званични назив ове административне јединице гласио је: Бачко-бодрошка жупанија.Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, год. 1 (1921-1922), Загреб 1922, стр. 199. Након територијалног проширења путем прикључења барањских срезова (1923), назив жупаније није званично мењан. Услед поменуте промене територијалног опсега, проширена жупанија је понекад колоквијално (незванично) помињана и као Бачко-барањска жупанија, што се као описни назив среће и у каснијој стручној литератури, упоредо са званичним именом жупаније које је остало на снази све до њеног укидања путем доношења "Уредбе о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније" од 10. априла 1927. године.Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније (Службене новине Краљевине СХС, од 26. априла 1927. године)
Географија мини|десно|250п|Привремена покрајина Банат, Бачка и Барања (1918-1919)
Бачко-бодрошка жупанија налазила се у североисточном делу Краљевине СХС. Обухватала је целокупно подручје Бачке у границама Краљевине СХС, а након проширења (1923) и јужни део Барање. На истоку јој је граница била река Тиса, на југу и југозападу Дунав, а на западу (након 1923. године) Драва. Северна граница није била природна, већ је одређена успостављањем државне границе према Мађарској (1920-1921). Суседне административне јединице биле су Торонталско-тамишка жупанија на истоку (у Банату), Сремска жупанија на југу (у Срему) и Вировитичка жупанија на западу (у Славонији).
Историја Све до распада Аустроугарске монархије у јесен 1918. године, постојала је првобитна (јединствена) Бачко-бодрошка жупанија у саставу Краљевине Угарске. Према одредбама Београдског примирја (13. новембар), војска Краљевине Србије је запосела целокупно подручје жупаније, осим веома малог (најсевернијег) дела, који је остао под непосредном мађарском влашћу.
Иако се бачко-бодрошка жупанијска управа у Сомбору у то време још увек налазила у рукама аустроугарских лојалиста, првенствено Мађара и Немаца, непосредно по успостављању српске власти отпочео је процес постепеног преузмања жупанијске администрације. У исто време, представници српског и других словенских народа са подручја ове и суседних жупанија покренули су питање о њиховом будућем статусу, што је довело до сазивања Велике народне скупштине у Новом Саду, на којој је 25. новембра 1918. године одлучено да се Банат, Бачка и Барања одмах присаједине Краљевини Србији.
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1. децембар), Бачко-бодрошка жупанија је наставила да функционише као једна од административних јединица у саставу Баната, Бачке и Барање. Велики жупани и други жупанијски функционери испрва су постављани од стране привремених покрајинских власти (1918-1919), а потом непосредно од стране државних власти у Београду. Када су Тријанонским уговором (1920) повучене коначне границе између Краљевине СХС и Краљевине Мађарске, део жупаније око града Баје препуштен је мађарској страни, поставши део паралелне мађарске Бачко-бодришке жупаније, док је сав преостали (јужни) део наставио да функционише као Бачко-бодрошка жупанија Краљевине СХС.
Повлачење нових граница спроведено је тек 1921. године, због стварања краткотрајне Барањско-бајске републике, након чега су наставиле да постоје две паралелне Бачко-бодришке жупаније: већа са седиштем у Сомбору (Краљевина СХС) и мања са седиштем у Баји (Краљевина Мађарска).
У саставу Краљевине СХС, Бачко-бодрошка жупанија је 1923. године проширена прукључењем срезова у јужној Барањи, али без промене званичног назива. Жупанијска администрација са седиштем у Сомбору наставља да функционише све до априла 1927. године, када је донета "Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније", чиме су са знатним закашњењем у дело спорведене раније одлуке из 1922. године о подели тог подручја између две планиране области: Бачке и Београдске.Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (год. 4, бр. 92, од 28. априла 1922. године)
Демографија мини|250п|Говорни језици у жупанији и суседним областима по попису из 1921. године (без подручја Барање) Према попису из 1921. године, који је спроведен пре прикључења барањских срезова Бачко-бодрошкој жупанији (1923), на подручју Бачке и Барање у границама Краљевине СХС живело је 784.569 становника од чега:Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 јануара 1921 год. (Сарајево: Државна штампарија, 1932), стр. 94-97. 277.636 Мађара 262.202 Срба и Хрвата 190.049 Немаца 31.071 Чехословака 11.040 Русина 4.993 Словенаца 3.116 Руса 1.633 Румуна и Цинцара
На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Жабаљ и Тител, као и у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, Мађари су чинили доминантно становништво у срезовима Топола, Сента, Стари Бечеј и Батина, као и у граду Сента, док су Словаци чинили доминантно становништво у срезу Нови Сад.
По вероисповести било је 1921. године: 484.381 римокатолика 166.698 православних 105.524 евангелиста 14.427 јевреја 12.218 гркокатолика
Управна подела Према стању из 1921. године, Бачко-бодрошка жупанија имала је 11 срезова (Апатински, Жабаљски, Кулски, Новосадски, Оџачки, Паланачки, Сенћански, Сомборски, Старобечејски, Тителски, Тополски), 3 слободна краљевска града (Нови Сад, Сомбор, Суботица) и 2 самоуправна града (Сента, Стара Кањижа). Каснија управна подела проширене Бачко-бодрошке жупаније, након прикључивања барањских срезова (1923) била је следећа:
Срезови Срез Седиште Апатински срез Апатин Батински срез Батина Дарда (срез) Дарда Жабаљски срез Жабаљ Куљански срез Кула Новосадски срез Нови Сад Оџачки срез Оџаци Сенћански срез Сента Сомборски срез Сомбор Старобечејски срез Стари Бечеј Старопаланачки срез Стара Паланка Тителски срез Тител Тополски срез ТополаГрадовиНови СадСентаСомборСуботица
Види још
Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Угарска) Барањска жупанија (Краљевина Угарска) Историја Бачке Историја Барање Банат, Бачка и Барања Административна подела Краљевине СХС Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Референце
Литература
Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Банат, Бачка и Барања Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Барање Категорија:Историја Хрватске