Златица (, ) је река у Банату дуга 117 km, и лева је притока Тисе. У дужини од 1,4 km чини границу између Србије и Румуније.
Порекло имена Српско и мађарско име реке вуку порекло од речи злато.
Ток реке Златица извире у Румунији, у северном делу Баната, југозападно од Арада. Текући на запад, пролази поред села Велики Семпетар, Саравола, града Великог Семиклуша, Старог Бешенова и Валкања, где напушта Румунију после тока дугог 76 km.
У Србији, где је њен ток дугачак 41 km, река скреће на југозапад, пресеца Канал Дунав-Тиса-Дунав, пролази поред Падеја и улива се у Тису код Аде. Недалеко од Банатског Моноштора у Златицу се улива њена најзначајнија притока Бегеј (не треба га мешати са већом реком Бегеј која се улива у Тису).
Карактеристике Златица припада Дунавском сливу, са сопственим сливом од 1470 km² (790 km² у Румунији, 680 km² у Србији). Доњи део тока је каналисан и задњих 10 km је пловно и веома је важна за наводњавање ораница у њеној близини. У близини Јазова, вода из Златице се користи за Рибњак Остојићево, недалеко од мочваре Целеруше.
Насеља уз реку
Румунија Секусић Перјамош Велики Семпетар Велики Семиклуш Старо Бешеново Валкањ
Србија Црна Бара Банатски Моноштор Јазово Падеј Кањижа Нови Кнежевац Адорјан Санад Сента Ада Мол Бачко Петрово Село Бечеј Нови Бечеј Тараш Тител Книћанин
Галерија фотографија
Види још
Дунав—Тиса—Дунав Списак река у Србији Слатине у долини Златице
Литература
, треће издање ; Просвета. . Jovan Đ. Marković ; Svjetlost-Sarajevo. .
Категорија:Географија Војводине Категорија:Реке Србије Категорија:Реке Румуније Категорија:Банат Категорија:Реке црноморског слива