Veb-standardi () su formalni, slobodni standardi i druge tehničke specifikacije koje definišu i opisuju aspekte Veba (). Poslednjih godina ovaj termin se sve česće vezuje za trend koji podržava grupu najpraktičnijih načina za izgradnju veb-sajtova, i filozofiju veb-dizajna i razvoja koji uključuje te metode.
Opšte Veb-standardi uključuju veliki broj nezavisnih standarda i specifikacija, od kojih neke upravljaju aspektima interneta, a ne samo veba. Čak i kada nisu veb-fokusirani, takvi standardi direktno ili indirektno utiču na razvoj i administraciju veb-sajtova i veb-servisa. Razmatranja uključuju i interoperabilnost, pristupačnost i mogućnost korišćenja veb-strana i veb-sajtova.
Veb-standardi, u širem smislu, uključuju sledeće: Preporuke objavljene od strane -{W3C}- udruženja Internet standardi (STD) dokumenti objavljeni od strane Internet Inžinjeske Sile (IETF) Zahtev za komentare (RFC) dokumenti objavljeni od strane Internet Inžinjeske Sile (IETF) Standardi objavljeni od strane Internacionalne Organizacije za Standardizaciju (ISO) Standardi objavljeni od strane ECMA Internacional Unicode Stadnardi razne Unickode tehničke prijave objavljene od strane UTR-s Imena i brojevi sadržanog registra održavanog od strane IANA-e
Veb-standardi nisu fiksirana grupa pravila, već su grupe tehničkih specifikacija o veb-tehnologiji koje se konstantno unapređuju. Veb-standardi su razvijeni od strane organizacije za standarde-grupe interesantnih i često suprostavnjenih, ovlašćenih strana sa zadatkom standardizacije - ne tehnologije koje su razvijene i deklarisane da budu standard od strane pojedinaca ili kompanije.
Važno je razlikovati specifikacije koje su u fazi razvoja od onih koji su dostigli svoj finalni oblik (U slucaju W3C specifikacija, najviši nivo završenosti).
Česta upotreba Kada su veb-sajtovi ili veb-strane saglasne sa veb-standardima, to uglavnom znači da sajt ili strana imaju validan HTML, CSS i JavaScript. HTML bi trebalo da ima pristupačnost i semantičke smernice. Potpuno izvršavanje po standardu takođe pokriva i pravilna podešavanja kodiranja karaktera, ispravnost, RSS-a i Atom-ove veb-vesti, RDF, ispravne meta podatke, ispravan XML, ispravno korišćenje objekata i skripti, kodovi nezavisni od rezolucije računara i pravilna podešavanja servera.
Kada se govori o veb-standardu sledeće objave se uglavnom vide kao fundamentalne: Preporuke za jezik za obeležavanje, kao što je jezik za obeležavanje hipertekstualnih dokumenata (HTML), proširivi jezik za obeležavanje (XHTML), skalabilna vektorska grafika (SVG) i Xforme, iz W3C. Preporuke za stilske stranice (eng.stylesheets), naročito CSS, iz -{W3C}-. Standardi za -{ECMAScript}-, poznatiji kao -{JavaScript}-, iz -{Ecma Internacional}-. Preporuke za DOM, iz -{W3C}-. Pravilno formirana imena i adrese za stranice i svi resursi preuzeti iz jedinstvenog identifikatora resursa (URI) baziranih na osnovu RFC 2396, iz IETF. Pravilno korišćenje HTTP i MIME za isporuku stranica, vraćanje podataka sa njih i zahtevanje ostalih resursa koji se nalaze u njima, baziranih na RFC 2616, iz IETF.
Veb-pristupačnost je zasnovana na „Smernicama za pristupačnost veb-sadržajima", objavljenih od strane -{W3C}--ove „Inicijative za pristupačnost veba“.
Semantički rad u -{W3C}--u je usmeren od strane objava koje su povezane sa RDF-om, GRDDL, -{OWL}--om
Standardne publikcije i tela -{W3C}- preporuke su specifikacije ili skup smernica koje su, nakon intenzivnih dogovora i realizacija, prihvaćene od -{W3C}- članova i direktora.
IETF-ov standard je karakterizovan od strane visoko obrazovanog tehničkog kadra i veruje da specifični protokoli i servisi obezbeđuju značajnu korist internet zajednici. Specifikacija koja dostigne status standarda dobija svoj broj u IETF STD seriji dok zadržava originalni IETF RFC broj.
Nestandardni i tržišni pritisci U trenutnom radnom nacrtu predloženog standardnog dokumenta HTML 5, -{W3C}- je predložio sekciju naslovljenu „Veza sa -{Flash}-, -{Silverlight}-, -{XUL}- i sličnim vlasničkim jezicima“ kaze, „U kontrastu sa vlasničkim jezicima ova speciifikacija namerava da definiše otvorene, tržišno nezavisne jezike, da bude implementiran u širokom spektru konkurentnih proizvoda, širom raznih platformi i uređaja. Ovo omogućava programerima da pišu aplikacije koje nisu ograničene implementacijama ili jezikom proizvođača. Osim toga, dok pisanje aplikacija koje ciljaju vlasničke platforme mogu koštati programera aplikacije i njegovog kupca jer ce biti primorani da se prebace (ili ce želeti da se prebace) na drugu vlasničku platformu; korišćenje slobodnih i vlasnički neutralnih jezika omogućava autoru aplikacije da menja vlasnike sa malo ili nimalo troška.“
Ipak, HTML sadrži brojne „prekršaje“ drugih specifikacija kako bi se prilagodio ograničenjima postojecih platformi.
Vidi još -{W3C Markup Validation Service}- -{Web Standards Project}- -{Acid3}-
Reference
Literatura
Spoljašnje veze W3C homepage The Internet Engineering Task Force The Web Standards Project The Web Standards Group Web Standards in Germany
Категорија:Рачунарски стандарди