Непал (), званично Савезна Демократска Република Непал (), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије. Највећим делом је смештен на Хималајима, али обухвата и делове Индо-гангске низије. На северу се граничи са Тибетанским аутономним регионом Народне Републике Кине, а на југу, истоку и западу са Индијом, док га од Бангладеша дели уски Силигури коридор, а од Бутана индијска савезна држава Сиким. Непал одликује разнолика географија, која обухвата плодне равнице, субалпске шумовите брежуљке и осам од десет највиших планина на свету, укључујући Монт Еверест, највишу тачку изнад нивоа мора на Земљи. Катманду је главни и највећи град у земљи. Непал је мултиетничка, вишејезичка, мултирелигијска и мултикултурална суверена држава, у којој је непалски језику званични језик.
Име „Непал” се први пут помиње у текстовима из ведског периода Индијског подконтинента, ере у древном Непалу када је утемељен хиндуизам, који је и данас доминантна религија у земљи. Средином првог миленијума пре нове ере, Гаутама Буда, оснивач будизма, рођен је у Лумбинију на југу Непала. Делови северног Непала били су културолошки уско повезани са Тибетом. Централно позиционирана Долина Катманду развијала се под утицајем Индоаријаца и представљала је седиште просперитетне конфедерације народа Невари познате као Непал мандала. Хималајским краком древног Пута свиле доминирали су управо трговци из ове долине, а овај космополитски регион развио је специфичну традиционалну неварску уметност и архитектуру. До осамнаестог века, Краљевство Горка остварило је Уједињење Непала. Династија Шах утемељила је Краљевство Непал, а касније је формирала савез са Британском империјом, током владавине премијера из премијерске династије Рана. Земља никада није била колонизована, већ је служила као тампон-држава између Царске Кине и Британске Индије. Парламентарна демократија је уведена 1951. године, али су је непалски монарси два пута суспендовали — 1960. и 2005. године. Грађански рат у Непалу, који је трајао током 1990-их и почетком 2000-их година, резултирао је успостављањем секуларне републике 2008. године, чиме је укинута последња хиндуистичка монархија на свету. Устав Непала, усвојен 2015. године, дефинише земљу као савезну парламентарну републику подељену на седам покрајина. У септембру 2025. године, протести против забране друштвених мрежа, економске неравноправности и корупције изазвали су немире, што је довело до људских жртава и оставке премијера.
Спољна политика Непала је примарно усмерена на неутралност, очување суверенитета и мултилатералну сарадњу. Непал је примљен у Уједињене нације 1955. године, а споразуми о пријатељству потписани су са Индијом 1950. и Кином 1960. године. Земља је домаћин сталног секретаријата Јужноазијског удружења за регионалну сарадњу (САРК), чији је уједно и један од оснивача. Непал је такође члан Покрета несврстаних и БИМСТЕК иницијативе. У спољним односима Непала посебан нагласак се ставља на примање развојне помоћи, изградњу трговинских партнерстава, као и на промоцију мира и стабилности унутар Јужне Азије.
Географија
мини|Топографска карта Непала. Непал има приближно трапезоидни облик, дужине око 800 km и ширине око 200 km, са укупном површином од 147.516 km². Кључни геолошки процеси на овом поднебљу отпочели су пре 75 милиона година, када је Индијска плоча, тада део јужног суперконтинента Гондвана, почела да се креће ка североистоку услед ширења океанског дна на њеном југозападу, а касније на југу и југоистоку. Истовремено, пространа океанска кора Великог Тетиса на североистоку почела је да се подвлачи под Евроазијску плочу. Ови двојни процеси, вођени конвекцијом у Земљином плашту, створили су Индијски океан и довели до тога да индијска континентална кора на крају подвати под евроазијску масу, уздижући моћни планински венац Хималаја.
Новонастале планинске баријере блокирале су токове река и створиле велика језера, која су се пробила тек пре око 100.000 година, обликујући плодне долине у брдским пределима попут долине Катманду. У западним регионима земље, речни токови су били превише снажни да би их планински масиви зауставили, па су усекли неке од најдубљих клисура на свету. Непосредно јужно од Хималаја који су се подизали, кретање плоча створило је огроман геолошки ров који се брзо напунио речним наносом и данас представља Индо-гангску низију. Непал се готово у потпуности налази унутар ове зоне судара плоча и заузима централни део хималајског лука, обухватајући готово трећину Хималаја чија укупна дужина износи 2.400 km, при чему се мали појас на самом југу земље протеже у Индо-гангску низију, док два округа на северозападу досежу до Тибетанске висоравни.
мини|лево|Монт Еверест, највиши планински врх на Земљи, налази се на граници Непала и Кине. Непал је подељен на три главна природно-географска појаса позната као Химал (планински венац), Пахад (брдски предео) и Терај (низија). Химал представља изразито планински регион под вечним снегом смештен у венцу Великих Хималаја и заузима северни део земље. Овај појас обухвата највише тачке на свету, укључујући и врх Монт Еверест (на непалском Сагармата) са висином од 8.848,86 m, који се налази на самој граници са Кином. Више од 340 људи је изгубило живот приликом успона на Монт Еверест, а процењује се да око 200 тела и даље лежи на планини. Поједина од ових одлично очуваних тела временом су постала препознатљиви оријентири дуж већ успостављених пењачких рута. Поред Евереста, још седам светских врхова виших од осам хиљада метара налази се у Непалу или на његовој граници са Тибетом: Лоце, Макалу, Чо оју, Канченџунга, Даулагири, Анапурна и Манаслу. Пахад је планински регион у којем углавном нема вечитог снега. Висине планина варирају од 800 до 4.000 m, са постепеним прелазом са суптропске климе у нижим деловима испод 1,200 m на алпску климу изнад 3.600 m. Венац Нижих Хималаја, који досеже висине од 1.500 до 3.000 m, чини јужну границу овог региона, где се суптропске речне долине смењују са брдима северно од овог ланца. Густина насељености је веома висока у долинама, али је приметно мања изнад 2.000 m и изузетно ниска изнад 2.500 m, где током зиме повремено пада снег. Јужне низијске равнице или Терај, које се граниче са Индијом, чине северни обод Индо-гангске низије. Терај је низијски регион који обухвата и неколико нижих брдских ланаца. Ове равнице су формирале и својим наносима прехрањују три велике хималајске реке: Коши, Гандак (Нарајани) и Гагра, као и неколико мањих водотокова који извиру испод сталне снежне границе. Овај регион карактерише суптропска до тропска клима. Најизразитији спољашњи ланац брда, познат као Сивалик или ланац Чурија, са висинама од 700 до 1.000 m, означава крајњу границу Гангске равнице. Простране и ниске долине које се називају Унутрашње терајске долине (Бхитри Тарај Упатјака) пружају се северно од ових брда на неколико места у земљи. мини|Кепенова класификација климата за Непал. Индијска плоча наставља своје кретање ка северу у односу на Азију брзином од око 50 mm годишње. Оваква тектонска активност чини Непал изразито трусном зоном, па периодични и веома разорни земљотреси представљају огромну препреку развоју земље. Ерозија Хималаја је изузетно важан извор наноса који овим рекама отиче све до Индијског океана. Река Саптакоши, посебно, преноси огромне количине муља из Непала, али услед наглог пада нагиба у индијској држави Бихар изазива катастрофалне поплаве и честе промене речног корита, због чега је у народу позната као „туга Бихара”. Сваке године током сезоне монсуна, велике поплаве и клизишта односе људске животе, шире болести, уништавају плодна поља и потпуно паралишу саобраћајну инфраструктуру земље.
Непал је подељен на пет климатских зона које углавном прате надморску висину. Тропска и суптропска зона налазе се испод 1.200 m, умерена зона се простире од 1.200 до 2.400 m, хладна зона је између 2.400 и 3.600 m, субарктичка обухвата појас од 3.600 do 4.400 m, док се арктичка зона налази изнад 4.400 m надморске висине. У Непалу се смењује пет годишњих доба: лето, монсун, јесен, зима и пролеће. Хималајски масив током зиме потпуно блокира продор хладних ветрова из централне Азије и истовремено чини северну границу монсунских ваздушних струјања.
Биодиверзитет мини|лево|Ова мапа земљишног покривача Непала израђена на основу Landsat података високе резолуције (2010) јасно показује да шумски покривач доминира територијом земље.
У поређењу са својом укупном површином, Непал поседује несразмерно велику разноврсност биљног и животињског света. Територија Непала у целини заправо представља западни део источнохималајске тачке врелог биодиверзитета са наглашеним биолошким и културним варијететима. Драматичне разлике у надморској висини (од 60 m изнад нивоа мора у низинама Тераја, па све до 8.848 m на Монт Евересту) условиле су развој великог броја различитих биома. Источна половина Непала је знатно богатија биодиверзитетом јер прима већу количину падавина у односу на западне делове, где на вишим надморским висинама преовлађују сурови услови налик онима у арктичким пустињама. Непал представља природно станиште за 4,0% свих врста сисара, 8,9% врста птица, 1,0% врста гмизаваца, 2,5% врста водоземаца, 1,9% врста риба, 3,7% врста дневних лептира, 0,5% врста ноћних лептира и 0,4% свих врста паукова. Кроз својих 35 шумских типова и 118 екосистема, Непал је дом за 2% свих светских врста скривеносеменица, 3% папратњача и 6% маховина.
мини|Индијски носорог настањује суптропске травнате пределе у равницама Тераја. Шумски покривач Непала заузима површину од 59.624 km², што представља 40,36% укупне територије земље, са додатних 4,38% под жбунастом вегетацијом, чиме је под шумама укупно 44,74% земље – што је пораст од 5% од почетка новог миленијума. У јужним равницама, екорегион терајско-дуарских савана и пашњака обухвата неке од највиших трава на свету, као и густе шуме сала (Shorea robusta), тропске зимзелене шуме и тропске листопадне приобалне шуме. У нижим брдским пределима (од 700 до 2.000 m) распрострањене су суптропске и умерене листопадне мешовите шуме у којима углавном доминирају сал (на нижим висинама), чилауне (Schima wallichii) и катус (Castanopsis indica), као и суптропске борове шуме у којима преовлађује дугоигличасти бор. Средња брда (од 2.000 до 3.000 m) карактеришу шуме храста и рододендрона. Субалпске четинарске шуме покривају појас од 3.000 до 3.500 m и у њима доминирају храст (нарочито на западу), хималајска јела, хималајски бор и хималајска цуга, док је рододендрон такође веома чест. Изнад 3.500 m на западу и 4.000 m на истоку, четинари постепено уступају место алпским пашњацима и жбунастим заједницама у којима у потпуности доминира рододендрон.
Међу значајним дрвенастим врстама истиче се Azadirachta indica, у народу позната као ним, која поседује опор укус и има изузетно широку примену у традиционалној биљној медицини, као и бујни Ficus religiosa, познатији као пипал дрво или света смоква. Мотив овог дрвета налази се чак и на древним печатима археолошког локалитета Мохенџо-даро, а према записима из Пали канона, управо је под овим стаблом Гаутама Буда доживео своје потпуно просвећење.
Већина суптропских зимзелених широколисних шума у нижим хималајским пределима потиче од древне терцијарне флоре Великог Тетиса. Како је Индијска плоча у судар са Евроазијом формирала и постепено уздизала Хималаје, аридна и полуаридна медитеранска флора била је потиснута ка вишим пределима и током наредних 40–50 милиона година успешно се прилагодила хладној алпској клими. Ова тачка врелог биодиверзитета била је током неогена поприште масовне размене и мешања индијских и евроазијских биљних и животињских врста. Једна врста сисара (хималајски пољски миш), по две врсте птица и гмизаваца, девет врста водоземаца, осам врста риба и 29 врста дневних лептира представљају искључиве ендеме Непала.
мини|лево|Хималајски монал (данфе), национална птица Непала, гнезди се у високим пределима Хималаја.