Зграда Официрског дома у Београду, налази су улици Краља Милана 48 и као споменик развоја Београда крајем 19. века представља непокретно културно добро као споменик културе.
Подигнута је 1895. године, по пројекту архитеката Јована Илкића и Милорада Рувидића. Представља разуђен објекат и у основи и у масама, са приземљем и једним спратом. Основни мотив зграде је угаона фасада, која се издваја као кула са кружном основом, на врху завршена шиљатим кубетом изнад кружног улазног вестибила. У наставку вестибила је степениште за спрат, а у десном крилу је велика дворана са галеријом за забаве. Стил у ком је грађевина решена може се назвати закаснелим романтизмом, где су примењени елементи ране ренесансе, уз коришћење рустике на свим површинама, као и двојних прозора повезаним заједничким луком. Оваква форма бифора највише указују на утицај Иликићевог професора Ханзена, односно на неовизантијски стил.Илкић, Јован у: С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, том II, Београд 2005. Најбогатије декорисан је угаони део. Главна просторија дома је дворана за забаве у десном крилу.Арх. Несторовић Б., Јован Илкић, београдски архитекта, ГГБ XIX, Београд 1972. 253-270. Зграда је рестауирана после Другог светског рата, при чему је измењено решење основе. мини|лево|Зграда Официрског дома и Официрске задруге, 1929. година мини|лево|Ентеријер куле Официрског дома у Београду Официрски дом је изграђен на захтев краља Александра Обреновића, како би се официрима српске војске обезбедило место на ком могу да се окупе и забаве.Јован Илкић - архитекта од стила и украса, Приступљено 17. 4. 2013. Зграда Официрског дома, у првобитној намени, захваљујући свом угаоном положају као и карактеристичној архитектури која асоцира на тврђаву, везана је за период снажења српске државе после проглашења краљевине, као и за традицију краја у коме се током 19. века налазио читав низ војних објеката (стара Милошева касарна, Мањеж, Касарна VII пука итд.). Дом је служио за рекреацију официрског кора, одржавање балова и изложби. У време Мајског преврата 1903, завереници су се овде окупили и кренули на двор.
Део зграде је темељно реконструисан 1923. Сала за играње и госте је раније имала 19 са 9 метара, што је увећано на 26 са 10 метара за играње и две галерије за публику од по 3,5 метра. Сала висине 12 метара је имала галерије на два спрата целом дужином. Одвојене су и просторије за случај краљеве посете."Илустровани лист"; 1924 бр. 2; стр. 3 и 11 (два фотоса)
После Другог светског рата, овде је био дом Секретаријата за унутрашње послове „Пане Ђукић”.„Дом 'Пане Ђукић' - студентима”, Борба, 28. мај 1968, стр. 9
Зграда је уступљена Београдском универзитету 1968. У послератној реконструкцији од 1969. до 1971. године, за потребе Студентског културног центра, измењен је ентеријер, како у структуралном, тако и у обликовном смислу. Некадашњи угаони главни улаз потпуно је затворен, а из Ресавске улице отворен је пространи улаз са холом.
Види још Списак споменика културе у Београду
Референце
Литература
Спољашње везе
Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара Листа споменика
Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Зграде и куће у Београду Категорија:Грађевине на Савском венцу Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Јован Илкић