Агесилај II (, 444—360. п. н. е.) је био краљ Спартеиз линије Еуропонтида. Владао је од око 400. п. н. е. до 360. п. н. е. Постао је краљ у време спартанске хегемоније у Грчкој након пораза Атине у Пелопонеском рату. Водио је у Малој Азији успешан рат против Персије од 396. до 394. п. н. е. подржавајући независнот грчких градова Мале Азије. Спарта га је позвала да се врати из Мале Азије, јер су Атина, Коринт, Теба и Арг започели Коринтски рат против Спарте. Агесилај је заповедао спартанском војском у бици код Коронеје 394. пре н. е, у којој је Спарта победила. Спартанска хегемонија у Грчкој потврђена је Анталкидиним миром 387. п. н. е. Иако је био веома способан војсковођа није припремио спартанску војску за војне иновације, па је Теба под заповедништвом Епаминонде победила спартанску војску под заповедништвом Клеомброта у бици код Леуктре 371. п. н. е. Агесилај II је спречио пад Спарте 370/369. пре н. е, али окончан је био период спартанске хегемоније. Умро је у египатској служби предводећи плаћенике.

Детињство и младост

Агесилај је био син Архидама II и његове друге жене, Еуполеје, и млађи полубрат Агиса II.

Мало је сачуваних детаља о Агесилајевој младости. Храмао је од рођења, па се није очекивало да ће наследити престо после свог брата краља Агиса II, поготово јер се овај имао сина (Леотихида). Због тога је подвргнут строгом спартанском образовању званом агоге. Међутим, Леотихида проглашавају незаконитим наследником (гласине га представљају као сина Алкибијада, јер је Агис био одсутан, тако да по рачунању времена Леотихнида није могао да буде његов син. Међутим, на самртничкој постељи Агис је прихватио да му Леотихида буде син.

Наслеђује престо уз помоћ Лисандра

Агесилај ипак постаје краљ око 401. п. н. е., када је имао око четрдесет година јер се Лисандар за то заложио. Лисандар је тада био утицајан, а Агесилај му је био пријатељ, једно време и љубавник, тако да је сматрао да ће имати велики утицај на Агесилаја и да ће помоћу њега да влада.

Рат са Персијом пре доласка Агесилаја

Јонски градови су након Пелопонеског рата припали Персији, а током Кирове побуне били су углавном под управом одметнутог Кира Млађега. Тисаферн је напао оне градове, који су одбили да се врате под персијску власт. Јонски грчки градови су замолили Спарту да им помогне. Спарта се одазвала позиву, па је 399. п. н. е. послала војску под заповедништвом Тимброна. Тимброн је са 6.000 преживелих плаћеника дошао до Ефеза. Циљ тога похода је био да се Тисаферн присили на преговоре. Тимброн није много постигао, а сменио га је Деркилида, који је склопио споразум са Тисаферном, па је напао Фарнабазову сатрапију. Деркилида је 398. п. н. е. заузео Троаду.

Тисаферн је поново покушао са лукавом дипломатијом. Заједнички је дејствовао са сатрапом Фарнабазом II, па су током 397. п. н. е. склопили мир са Спартом. Персија је искористила мир да би градила велику морнарицу, али Спарта је схватила да мора да спречи изградњу морнарице.

Агесилај креће у поход 396. п. н. е.

Лисандар је био спреман да иде у Азију, да помогне својим пријатељима, које је тамо оставио као хармосте градова. Пошто су се они понашали неправично и насилно грађани су многе од њих истерали, а неке и убили. Лисандар је наговорио Агесилаја да иде у Азију у поход. У исто време Лисандар је писао својим пријатељима у Азији да шаљу молбе Спарти да пошаље Агесилаја. Агесилај је пред скупштином тражио 30 капетана и саветника, 2.000 хелота и 6.000 савезника. Са Агесилајем је кренуо и Лисандар. Када је дошао у Ефез тада је уочио да сви одају велику почаст Лисандру и понашају се као да Агесилај није главни заповедник. Краљ као да је само имао титулу, а сва власт је била код Лисандра. Агесилај је постао љубоморан и постављао је Лисандру разне препреке. Није више слушао Лисандра, па је међу њима дошло до разлаза. Послао је Лисандра као амбасадора на Хелеспонт.

Поход у Малој Азији против Персије

Тисаферн се најпре бојао Агесилаја и склопио је уговор, у коме је обећао да ће ослободити грчке градове у Азији. Касније када је добио појачање објавио је рат. Агесилај је кренуо за Карију, а ту су га чекали Персијанци, па је скренуо у Фригију. Ту је заузео много градова и заробио много блага. Пошто није имао довољно коњице вратио се у Ефез.

Када је поново било могуће нападати непријатељску територију (395. п. н. е.) Агесилај је кренуо у Лидију. Сатрап Тисаферн је мислио да се Агесилај поново служи триком и да ће заправо напасти Карију, па није из Карије позао снаге у помоћ. Када је Агесилај био крај Сарда, тада је позвао војску из Карије, а Агесилај је желио што раније битку. Победио је персијску војску под заповедништвом Тисаферна у Пактолу близу Сарда 395. п. н. е. После тога Титрауст је по налогу двора убио Тисаферна и потплатио је Агесилаја да оде из Лидије. Агесилај је пристао да се врати само до Фригије, тј. до Фарнабазове сатрапије.

Спартански краљ Агесилај II ратовао је против Персије у Малој Азији. Уз помоћ јонских градова Агесилај је пустошио персијске територије у Малој Азији. Поново је пустошио богату Фарнабазову сатрапију Фригију. Подржавао га је трачки краљ Котис. Освојио је највећи део Фригије, тако да је дошао до самога Фарнабазовога дворца. Фарнабаз II је дошао на преговоре са Агесилајем. Жалио се јер је раније помагао Спартанцима против Атињана, а сада му Спартанци наносе штете. Агесилај му је рекао да су раније Спартанци једно време били у пријатељству са персијским царем, а сада када су са њим непријатељи онда нападају и Фарнабаза. Због тога је рекао Фарнабазу да га неће нападати, ако постане грчки савезник и пријатељ уместо да остане персијски роб.

Агесилајеве амбиције да освоји Персију

Агесилај је успоставио ред по градовима и вратио им некадашу власт. Затим је одлучио да крене у рат дубље у Персију, даље од мора. Имао је намеру да освоји Персију. Пошто су се спартанска војска и грчки најамници показали надмоћнијима од персијске војске персијски сатрап Фарнабаз II је одлучио да Спарти створи проблеме у Грчкој. Послао је свога изасланика Тимократа са Родоса са великом количином новца и он је делом почео да потплаћује, а делом да наговара грчке градове да створе савез против Спарте. Спартанска хегемонија и агресивна политика допринела је да се тај савез лакше оформи. Савез против Спарте оформили су Теба, Коринт, Аргос и Атина. Коринтски рат између Спарте и антиспартанског савеза започео је 395. п. н. е. У бици код Халијарта 395. п. н. е. спартанска војска била је поражена. У тој бици погинуо је спартански војсковођа Лисандар. Спартански краљ Паусанија II предводио је другу спартанску војску, која није стигла на време, а када су стигли склопили су примирје и повукли су се. Паусанија II је због тога био оптужен за издају и побегао је из Спарте у Тегеју.

Повратак у Грчку

Пошто је рат почео у Грчкој, а Спарта је изгубила Лисандра и једнога краља ефори су морали да позову краља Агесилаја II да се врати из Азије у Европу. Персијски златник дарик имао је лик стрелца на себи, па је Агесилај рекао да га је персијски цар истерао са 10000 стрелаца, јер је толико новца дао Атини и Теби да зарате против Спарте. Агесилај је био именован командантом и копнених и поморских снага. Пошто је Конон помогао Родосу да се одметне од Спарте Спарта је остала без значајне савезничке флоте, па је Агесилаја морао да доста енергије уложи у окупљање флоте од 120 бродова, коју је онда ставио под заповедништво свога зета Писандра. Агесилај се копненим путем враћао кући. Прешао је Хелеспонт, а кроз Тракију је на једном месту морао да се бори за пролаз. Македонци су пустили да слободно прође. Тесалија је била у савезу са непријатељима, па је пустошио Тесалијом, опседао је Ларису и онда се нагодио с њима.

Битка код Коронеје 394. п. н. е.

Када је дошао близу Беотије Агесилај је сазнао за пораз Спарте у поморској бици код Книда и за погибију Писандра. Своју војску је подсетио како је Спарта неколико месеци раније победила у бици код Немеје. Поред тога обавестио их је да је Писандар погинуо, али да их не би обесхрабрио лагао их је да је Спарта победила у поморској бици код Книда.

Код Коронеје Агесилај је угледао непријатеље, па је развио војску у борбени поредак. У бици код Коронеје на левом спартанском крилу су били војници из Орохомена, а Агесилај је предводио десно крило. На десном крилу били су Спартијати, а затим ветерани похода Десет хиљада, након њих азијски Грци, па Фочани. Војници из Орохомена су заузимали крајње лево крило. Тебанци су потукли Орохомене, а Агесилај Аргивце. Обе стране су чуле да им ке лево крило поражено и да бежи, па су се окренули. Агесилај је могао да победи да није директно нападао Тебанце, него да их је напао одотрага када су пролазили. Развила се тешка фронтална битка са Тебанцима, а најжешћа је била око самог Агесилаја, кога је чувало педесет добровољаца. Иако су се борили јако ипак је Агесилај био рањен, али су га живога изнели. Ту је погинулао много Тебанаца, али многи о Спартанаца. Спартанци су на крају пропустили Тебанце да ови прођу и онда су се бацили на њих, али нису их разбили, него су се Тебанци повлачили у поретку. Битка код Коронеје потврдила је надмоћ Спарте у копненим биткама.

Наставак борби

Агесилај је стекао велики утицај у граду, па је успео да именују његовог полубрата Телеутија за адмирала. Агесилај је повео војску на Коринт и заузео дуге зидове, а Телеутија је помоћу флоте заузео непријатељске бродове и докове. Агесилај -{II}- је 391. п. н. е. предводио велику спартанску војску и нападао је бројна непријатељска упоришта. Заузео је неколико утврђења добијајући много плена и заробљеника. Док се Агесилај припремао да прода плен атински генерал Ификрат остварио је значајну победу у бици код Лехаја. Кратко након тога пораза Агесилај се вратио у Спарту, а Ификрат је наставио са походом око Коринта и тада је повратио многа утврђења, која су Спартанци раније били заузели. Ипак Ификрат није могао да поново заузме Лахеј. Агесилај -{II}- је предузео један успешан поход на Аргос 391. п. н. е. Пре краја Коринтског рата предузео је још два већа похода. У првом походу 389. п. н. е. спартанска војска прешла је преко Коринтског залива са циљем да нападну Акарнанију, која је била савезник антиспартанске коалиције. Агесилај -{II}- у почетку није успевао да дође у контакт са Акарнанцима, јер су се они држали планина и избегавали су директне окршаје. Када је Агесилај коначно успео да их увуче у битку Акарнанци су били потучени до ногу и изгубили су много војске. Након тога Агесилај се вратио преко Коринтског залива. Анталкида је био Агесилајев непријатељ, који је по сваку цену хтео мир, јер је рат јачао углед и моћ Агесилаја. Атина је поново уз помоћ Персије господарила морем, па је Анталкида у име Спарте склапао мир са Персијом. Персији је предавао све градове, у чије име је Агесилај водио рат са Персијом. Анталкидиним миром 387. п. н. е. окончан је Коринтски рат.

Залагање за наставак спартанске хегемонистичке политике