Агатокло или Агатокле (, 361—289. п. н. е.) је био тиранин Сиракузе (316—289. п. н. е.) и краљ Сицилије (304—289 пре п. н.). У већини античких извора представљен је као посебно окрутан тиранин. Као тиранин Сиракузе ширио је своју власт и овладао је већим делом Сицилије, па је дошао у сукоб са Картагињанима. Картагињани су 311. п. н. е. послали велику војску, која је победила Агатокла у бици код Химере. Агатокло је тада изгубио 7.000 војника и готово све раније освојене територије. Док је његов град Сиракуза након пораза био под опсадом он је одлучио да тежиште рата пренесе у Африку. Током 310. п. н. е. искрцао се у Африци, где је ратовао све до 307. п. н. е. Неколико година је успешно водио рат, тако да Картагињани више нису контролисали територију, сем главнога града Картагине, која је била под опсадом. Картагињани су због проблема код куће смањили притисак на Сиракузу. Када је дошло до нових проблема на Сициији Агатокло је рат у Африци препустио своме сину, па је дошло до преокрета и 307. п. н. е. Агатоклеова војска је била поражена у Африци. Агатокле је 306. п. н. е. склопио мир са Картагињанима, дајући им територије на Сицилији у замену за новац. Дипломатском вештином успео је да пољуља редове противника, сиракушких избеглица и да их победи. Постао је краљ Сицилије 304. п. н. е. Учествовао је у походима на југу Италије и на Крфу.
Детињство
Агатокло је рођен у Терми (раније Химера) на Сицилији. Отац му се бавио грнчаријом, па је касније и Агатокла научио истом занату. Према Диодоровој верзији Агатоклеов отац је био протеран из Регија и населио се у Терми, која је била под Картагињанима. Према Јустиновој верзији отац му је био грнчар, а Агатокло се као дечак бавио проституцијом. Након некога времена преселио се у Сиракузу. Доста је сумњива прича да је Агатокло био сиромашни грнчар, јер за време олигархије грнчари нису могли да постану стратези, попут Агатоклеова брата. Вероватно су били богати предузетници, који су запошљавали грнчаре и надгледали такво предузеће. Прича о пророчанству да ће бити опасан је исто тако једна од легенди, какве су се иначе плеле о владарима. Према пророчанству за Агатокла је речено да ће бити опасан за Картагињане и целу Сицилију. Агатоклеов отац је онда дете изложио на јавном месту са намером да дете не остане живо. Ипак био је спашен па је одрастао у ујаковој кући, а касније када је имао седам година отац га је прихватио, преселио се са њим у Сиракузу и научио га је грнчарском занату.
Агатокло се рано истакао ратоборношћу и одважношћу у биткама. Најпре се истакао под Тимолеоновим вођством 339. п. н. е. у бици код Етне против Кампанијаца. Напредовао је и обогатио се под патронажом угледнога и богатога Сиракужана Дамаса. Агатокло је постао хилијарх (командант јединице од хиљаду војника), а након Дамасове смрти оженио се његовом удовицом и тада је постао један од најбогатијих Сиракужана. Око 330. п. н. е. Брути су након смрти Александра Молошкога нападали градове Велике Грчке. Тада је Кротон тражио помоћ од Сиракузе. Агатокле је учествовао у походу са својом јединицом. Није се слагао ни са сиракушком ни са кротонском олигархијом, па је био протеран и отишао је у Таранто.
Агатокло као стратег Сиракузе
Сиракузом је владала олигархија од 600 богатих породица. Након напуштања Таранта са малом групом прогнаника помагао је 322. п. н. е. грађанима Регија, које су напали сиракушки олигарси. Због неуспеха да заузму Региј срушена је олигархија у Сиракузи и протерани су многи олигарси. Када је у Сиракузи срушена олигархија Агатокле се вратио у Сиракузу. Многи олигарси и њихови пријатељи морали су да напусте Сиракузу, па је дошло до грађанскога рата између прогнаних олигарха и демократа. Када се Агатокле вратио у Сиракузу није добио значајнију функцију. Картагињани су се умешали и почели су да помажу олигархе, тако да су демократе морале да пусте олигархе натраг у град. Агатокле је као заклети непријатељ олигархије поново морао да напусти Сиракузу. У унтрашњости Сицилије окупио је своју војску и повео је рат против Сиракужана и Картагињана. Заузео је Леонтини, а вештом дипломатијом склопио је споразум са Картагињанином Хамилкаром, па су Сиракужани били присиљени да се договоре са Агатоклом, који се онда вратио у Сиракузу. Ту се заклео у демократију, па је демагошким методама стекао толику популарност да су га изабрали за стратега. Највећи Агатоклеови непријатељи остали су и даље олигарси.
Крваво преузимање власти
Агатокло је искористио свој положај, па је регрутовао војску од незадовољних и људи непријатељски расположених према олигархији. Као стратег Сиракузе требало је да се обрачуна са одређеним побуњеницима, па је могао да регрутује 3.000 њему оданих војника. Својој војсци је наредио да дође у Тимолеонтиј. Позвао је на исто место много олигарха, па их је похапсио и оптужио пред војском да сиракушка олигархија њега намерава да ухапси. Агатоклеова војска се након тога разјарила, па су тражили да се обрачунају са олигархијом. Агатокло је наредио да се у Сиракузи побију олигарси и њихове присталице и да им се конфискује имовина. Уследило је крвопролиће, које је трајало два дана. Према Диодору убијено је 4.000 присталица олигархије, а 6.000 је побегло. Већина се склонила у Акрагант.
Агатокло постаје тиранин Сиракузе
Након крвопролића Агатокло је 316/315. п. н. е. сазвао скуштину, на којој је оправдао своје поступке и оптужио олигархе. Рекао је да град предаје народу и да народу даје слободу. Претварао се да је за демократију и да се повлачи, а знао је да присутно мноштво жели да он влада. Гомила је тражила од њега да он влада и изабран је за јединога стратега са пуним овлаштењима. Агатокло је одмах обећао укидање дугова и поделу земље сиромашнима. Постао је омиљен тиранин. Знао је како да одобровољи народ лепим речима и пријатељским приступом. Поред постојеће флоте израдио је много нових бродова. Обновио је дисциплину, бринуо се о наоружању и војсци, тако да је успео да овлада великим делом унутрашњости Сицилије.
Рат са Акрагантом и Месеном
Када је осигурао своју власт у Сиракузи Агатокло је кренуо да осваја друге делове Сицилије. Међутим највише су му се супротстављали прогнани из Сиракузе и других градова. Протерани су били покретачка снага између 316. п. н. е. и 306. п. н. е. Месана и Акрагант имали су највише прогнаних. Током 315. п. н. е. Агатокле је два пута покушао да освоји Месану. Картагињани су интервенисали и упозорили су Агатоклеа да поштује старе уговоре из доба Тимолеона, по којима се гарантова слобода грчких градова. Сиракушке избеглице из Акраганта су успеле да наговоре народ Акраганта да 314. п. н. е. зарати против Агатокла. То је требало да буде превентивни рат, којим би се спречило да Агатокло довољно ојача. Акрагант се удружио са Гелом и Месаном, а одлучили су да доведу и главнога команданта из Грчке. Дошао им Акротат из Спарте, син краља Клеомена. Акротат је убедио и Тарантинце да пошаљу помоћ Акраганту. Међутим Акротат се није показао као достојан заповедник, па је морао да напусти Сицилију. Тада су се и Тарентинци повукли са својом флотом, па су Акрагант, Гела и Месена склопила мир 314. п. н. е. са Агатоклом. Посредник међу зараћенима странама био је Картагињанин Хамилкар. Према споразуму грчки градови источно од Халиса били су слободни, али морали су признавати хегемонију Сиракузе.
Заузимање Месене
Агатокле је након тога овладао још већим делом Сицилије. Поред савезника и Сиракужана имао је најамничку војску од 10.000 пешака и 3.000 коњаника. На Сицилији је био успостављен мир, али Месена се није слагала са таквим миром. Месена је због тога постала главно окупљалиште сиракушких избеглица. Агатокле је због тога напао Месену 312/311. п. н. е. Надајући се мирном решењу Месењани су га пустили у град и истерали су сиракушке избеглице. Након тога погубљено је око 600 противника Агатоклеа. Вођа сиракушких избеглица Дејнократ позвао је Картагињане да помогне пре него што Агатокло покори целу Сицилију. Картагињани су одлучили да поново успоставе равнотежу снага на Сицилији. Сиракушке избеглице су биле заузеле Галарије, па су је били изгубили. Након неколико неуспеха улазили су у сукобе само када су удружени са Картагињанима. Када је Агатокло покушао да заузме Акрагант интервенција картагињанске флоте присилила га је на повлачење. Картагињани су заузели и стратешки важно брдо Екном. Ипак тада још није дошло до рата са Картагињанима.
Пораз у бици код Химере
У пролеће 311. п. н. е. Картагињани су спремили велику војску под заповедништвом Хамилкара, Гисковога сина. Картагињанска војска имала је 14.200 војника и 130 тријера. У олуји им је страдао велики део флоте. Потонуло је 60 тријера и 200 транспортних бродова. Када је Хамилкар стигао на Сицилију окупио је преживеле, узео нове најамнике и савезнике, тако да је располагао са 40.000 војника и 5.000 коњаника. Већина картагињанске војске налазила се близу Геле, која је била делом на страни Агатокла, али у којој није могао да постави посаду. Агатокло је на превару увео војску у Гелу, побио 4.000 грађана и узео им имовину, а од осталих је покупио злато и сребро и тако је дошао до великога новца потребнога за рат. Картагињани су се утврдили код брда Екном, а Агатокло близу њих код Фаларија. Мањи окршаји између две војске довели су до велике битке. У првом покушају грчка војска напала је картагињански логор, али 1.000 балеарских праћкаша натерало је Грке на повлачење. Агатоклеова војска је поново напала непријатељски логор, али током окршаја стигла је нова картагињанска флота. Напали су грчку војску са леђа и натерали су их на повлачење. Током повлачења за време највеће жеге по подневном јулском сунцу Агатоклеова војска је имала велике губитке. Погинуло је 7.000 Агатоклеових војника.
Губитак територија
Након пораза Агатокло је окупио преосталу војску у Гели, која је била одлично утврђена. Хамилкар је једно време опседао Гелу, али када је схватио да неће успети да заузме град онда је кренуо да осваја унутрашњост Сицилије. Много градова је прешло на страну Картагињана, улључујући Месину, Абакену, Камарину. Леонтину, Катану и Тауроментиј. Агатокло се вратио у Сиракузу, коју је припремио за обрану.
Поход у Африку 310. п. н. е.
Агатокле је након пораза код Химере био у очајној ситуацији. Остао је без најбољега дела своје војске, савезници су га напустили и остала му је само Сиракуза. Картагињани су загосподарили готово целом Сицилијом и располагали су великим снагама. Агатокло је одлучио да рат пренесе на север Африке и да нападне Картагину. Одабрао је најспособније војнике за поход у Африку. Свога брата Антандра одредио је управника Сиракузе док је он одсутан. Пре поласка побио је и одузео новац многим богаташима, који су били непријатељски расположени према њему. Кренуо је са 60 бродова и 13.500 војника. Свој план није никоме поверио, тако да војска није ни знала куда иду. Кренули су 14. августа 310. пре н. е, пробили су се кроз картагињанску блокаду и након шест дана су стигли у Африку. Искрцали су се код рта Бон на око 110 km од Картагине. Када је ту стигао Агатокле је одмах запалио своју флоту. Да је оставио бродове морао би један драгоцени и знатан део војске да остави да чува бродове. Његова војска након паљења бродова више није могла да мисли на бег, а једини спас им је био у победама.
Агатокло побеђује велику картагињанску војску