Ђорђе Николић, познат као Giorgio Nicolich (Венеција, 1852 – Трст, 11. фебруар 1925) био је аустријски и италијански хирург и уролог. Познат је као европски пионир у лечењу туберкулозе и бубрега. Упамћен је и као оснивач одељења за урологију у Трсту.

Биографија Ђорђе Николић је рођен у породици српских имиграната. Породица Николић се прво доселила у Трст, а затим су прешли у Венецији, тада Аустријско царство, где је Ђорђе рођен.

Студирао је медицину на Универзитету у Падови, где је стекао лекарску лиценцу 1875. године, као и његов ујак имењак, генерацију пре њега. Био је приправник уролога Тита Ванцетија у Падови. Специјализовао се у Грацу и у Бечу код Теодора Билрота, оснивача абдоминалне хирургије.

апослио се у болници у Трсту. Он је1886. године постао примаријус 7. одељења, где су лечени пацијенти са сексуалним и хроничним болестима. Од 1889. до 1896. године био је председник болничког лекарског савета.

Др Николић је 1897. године успео да добије дозволу за обављање урогениталних операција у оквиру одељења где је био запослен и тако је дефакто постао оснивач првог уролошког одељења у Аустроугарској, односно у Италији.

Именован је за председника Тршћанског лекарског друштва 1907. Њего ујак Ђорђе Николић (1818–1886) био један од оснивача друштва. Остао је овој функцији до краја живота.

Присуствовао је XVII Међународном конгресу медицине у Лондону 1913. године.

Он је 1919. основао је прву катедру за урологију у Италији на Медицинском факултету у Фиренци, а две године касније, 1921. године, основао је прво Италијанско друштво уролога и био његов први председник. Године 1923, посебним декретом градоначелника Трста, остао је доживотни почасни лекар опште градске болнице, иако је у то време већ имао преко седамдесет година живота и четрдесет година радног стажа.

Основао је 1924. Италијански архив за урологију, а следеће године, непосредно пре смрти, именован је за почасног члана Друштва уролога у Берлину и Белгијског друштва и члана Медицинске академије у Истанбулу. Више година је био председник Италијанског друштва за урологију.

Такође је похађао Париску школу урологије са Гијоном и Албараном. Био је ученик познатих лекара Ванцетија, Билрота и Гијона.

Увео је прву хируршку интервенцију на свету у лечењу туберкулозе бубрега и био је један од првих лекара у Европи који је извршио простатектомију.

Одликован је француском Легијом части и италијанским Орденом италијанске круне. Био је члан неколико медицинских и научних академија и друштава широм Европе, Русије, Мале Азије, Уједињеног Краљевства и западне хемисфере.

Др Николић је био велики италијански патриота и, на самом почетку Првог светског рата, заложио је сву своју имовину као гаранцију ратног зајма Италији, а након пада Аустро-Угарске постао је члан Тршћанског здравственог одбора.

Умро је у Трсту 11. фебруара 1925. године.

Наслеђе У Трсту постоји улица која је названа по њему.

Дела

Nephrolithiasis Scleroderma Abcès des corps caverneux de la verge Die Hamleiterdarmanastomose Prolemi terapeutici attuali nei tumori della vescica Коаутор утицајног Приручника за урологију Коаутор са Андрем Веснавер и Умбертом Адемолом, Tre deari della Grande Guerra

Види још Димитрије Фрушић Марино Гопчевић

Референце

Категорија:Умрли 1925. Категорија:Рођени 1852. Категорија:Срби у Италији Категорија:Италијански лекари