Батат или слатки кромпир () је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulaceae.„Батат — слатки кромпир”, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013. Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса (сличног бундеви), а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.„Батат: слатки кромпир” , NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013. Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.„Шта је то батат и како се узгаја?”, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013. Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена, а проналази се и у жутој и црвеној боји.„Зашто би требало јести батат” , Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.

Порекло Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.„Слатки кромпир и чикока”, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.

Хранљива својства Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима. Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.

Биолошке особине и производња Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажним и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати. Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом. На истој површини може да се гаји након 4 године.„Батат: слатки кромпир који не напада кромпирова златица | Агросавети” , Agrosaveti.rs, 28. септембар 2021. Приступљено 03. октобар 2021.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.

Припрема у исхрани Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита. Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.

Садржај хранљивих материја

Осим једноставног скроба, слатки кромпир је богат комплексним угљеним хидратима, дијетарним влакнима и Бета-каротену (провитамин А каротеноиду), са умереним садржајем других микронутријената, укључујући витамин Б5, витамин Б6 и манган (табела). При припреми печењем, долази до малих варијабилни промена густине микронутријената, чиме је обухваћен висок садржај витамина Ц са 24 % дневне вредности на 100 -{g}- сервирању (десна табела).

Центар за науку у јавном интересу рангирао је нутрициону вредност слатког кромпира као највишу међу неколико других намирница. Осим тога, лишће ове биљке је јестиво и може се припремити попут спанаћевог или репиног лишћа.

Култивари слатког кромпира са тамно наранџастим месом имају више бета-каротена него они са светло-обојеним месом, и њихова повећана култивација се подстиче у Африци где је дефицијенција витамина А озбиљан здравствени проблем. Једна студија из 2012. године на 10.000 домаћинстава у Уганди је утврдила да су деца која су јела бета-каротеном обогаћени слатки кромпир у мањој мери испуштала од дефицијенције витамина А, него она која нису конзумирала толико бета-каротена.

Поређење са другим храном Доња табела приказује релативну перформансу слатког кромпира (у колони ) у односу на другу основну храну. Док слатки кромпир пружа мање јестиве енергије и протеина по јединици тежине од житарица, он има већу хранљиву густину од житарица.

Према студији Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, слатки кромпири су најефикаснија основна храна за узгој на фармама, која пружа приближно 70.000 -{kcal}-/-{ha}- -{d}-.

+ Садржај храњивих састојака 10 главних основних храна по порцији од 100 -{g}-, према редоследу Нутријент Кукуруз Пиринач, бели Пшеница Кромпир Тапиока Соја, зелена Батат Јам Сирак Плантан ПДК Вода (-{g}-) 10 12 13 79 60 68 77 70 9 65 3.000 Енергија (-{kJ}-) 1.528 1.528 1.369 322 670 615 360 494 1.419 511 8.368—10.460 Протеин (-{g}-) 9,4 7,1 12,6 2,0 1,4 13,0 1,6 1,5 11,3 1,3 50 Масноћа (-{g}-) 4,74 0,66 1,54 0,09 0,28 6,8 0,05 0,17 3,3 0,37 44—77 Угљени хидрати (-{g}-) 74 80 71 17 38 11 20 28 75 32 130 Влакна (-{g}-) 7,3 1,3 12,2 2,2 1,8 4,2 3 4,1 6,3 2,3 30 Шећер (-{g}-) 0,64 0,12 0,41 0,78 1,7 0 4,18 0,5 0 15 минимално Минерали ПДК Калцијум (-{mg}-) 7 28 29 12 16 197 30 17 28 3 1.000 Гвожђе (-{mg}-) 2,71 0,8 3,19 0,78 0,27 3,55 0,61 0,54 4,4 0,6 8 Магнезијум (-{mg}-) 127 25 126 23 21 65 25 21 0 37 400 Фосфор (-{mg}-) 210 115 288 57 27 194 47 55 287 34 700 Калијум (-{mg}-) 287 115 363 421 271 620 337 816 350 499 4.700 Натријум (-{mg}-) 35 5 2 6 14 15 55 9 6 4 1.500 Цинк (-{mg}-) 2,21 1,09 2,65 0,29 0,34 0,99 0,3 0,24 0 0,14 11 Бакар (-{mg}-) 0,31 0,22 0,43 0,11 0,10 0,13 0,15 0,18 - 0,08 0,9 Манган (-{mg}-) 0,49 1,09 3,99 0,15 0,38 0,55 0,26 0,40 - - 2,3 Селенијум (-{μg}-) 15,5 15,1 70,7 0,3 0,7 1,5 0,6 0,7 0 1,5 55 Витамини ПДК Витамин Ц (-{mg}-) 0 0 0 19,7 20,6 29 2,4 17,1 0 18,4 90 Тиамин (Б1) (-{mg}-) 0,39 0,07 0,30 0,08 0,09 0,44 0,08 0,11 0,24 0,05 1,2 Рибофлавин (Б2) (-{mg}-) 0,20 0,05 0,12 0,03 0,05 0,18 0,06 0,03 0,14 0,05 1,3 Ниацин (Б3) (-{mg}-) 3,63 1,6 5,46 1,05 0,85 1,65 0,56 0,55 2,93 0,69 16 Пантотенска киселина (Б5) (-{mg}-) 0,42 1,01 0,95 0,30 0,11 0,15 0,80 0,31 - 0,26 5 Витамин Б6 (-{mg}-) 0,62 0,16 0,3 0,30 0,09 0,07 0,21 0,29 - 0,30 1,3 Фолат укупно (Б9) (-{μg}-) 19 8 38 16 27 165 11 23 0 22 400 Витамин А (-{IU}-) 214 0 9 2 13 180 14.187 138 0 1.127 5.000 Витамин Е, алфа-токоферол (-{mg}-) 0,49 0,11 1,01 0,01 0,19 0 0,26 0,39 0 0,14 15 Витамин К1 (-{μg}-) 0,3 0,1 1,9 1,9 1,9 0 1,8 2,6 0 0,7 120 Бета-каротен (-{μg}-) 97 0 5 1 8 0 8.509 83 0 457 10.500 Лутеин+зеаксантин (-{μg}-) 1.355 0 220 8 0 0 0 0 0 30 6.000 Масти ПДК Засићене масне киселине (-{g}-) 0,67 0,18 0,26 0,03 0,07 0,79 0,02 0,04 0,46 0,14 минимално Мононезасићене масне киселине (-{g}-) 1,25 0,21 0,2 0,00 0,08 1,28 0,00 0,01 0,99 0,03 22—55 Полинезасићене масне киселине (-{g}-) 2,16 0,18 0,63 0,04 0,05 3,20 0,01 0,08 1,37 0,07 13—19 ПДК

сиров жути кукуруз сиров необогаћени дугозрни пиринач сирова тврда црвена зимска пшеница сиров кромпир са месом и кожом сирова тапиока сирова зелена соја сирови слатки кромпир сирови сирак сирови јам сирови плантан незванично

Референце

Спољашњи извори

Категорија:Биологија Категорија:Биљке Категорија:Коренасто поврће