Вратница () је насеље у Северној Македонији, у северo-западном делу државе. Вратница припада општини Јегуновце.
Географија Насеље Вратница је смештено у северном делу Северне Македоније, близу државне границе са Србијом (5 km североисточно од насеља). Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 21 km североисточно.
Вратница се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северном ободу Полошког поља. Јужно насеља се пружа поље, а северно и западно се издиже Шар-планина са врхом љуботен. Надморска висина насеља је приближно 720 метара.
Клима у насељу је умерено континентална.
Историја Вратница је веома старо село. Први записи постоје из 15. века где се помиње село са 59 српских кућа. Вратница убрзо постаје велико село испод шар-планине. Ту је 1923-1927. године подигнута православна црква посвећена Св. Петки. Храм је изграђен прилозима побожног народа, међу којим и много мештана - печалбара из Америке и Румуније. Црква је направљена на једном пропланку, монументална је (види се из велике даљине) а иконостас је осликао Димитрије Андоновић. Било је то у време месног пароха, поп Видоја Крстића и сеоског кнеза Спаса Смиљковића. Око цркве су се највише трудили мештани Гого Михаиловић, Гого Антић и Цветко Ђорђевић. Црква је комплетно завршена и опремљена и освећена јуна 1933. године."Правда", Београд 11. јун 1933. године
То је било једно од најстаријих места у Пологу, са 160 домаћинстава. Оно је страдало - спаљено са црквом, од стране Турака, у време Велике сеобе Срба под Патријархом Чарнојевићем. Срби повратници подигли су изнова куће и цркву која је до ослобођења 1918. године била сасвим дотрајала. Од одласка Турака, након последњег рата поред цркве изграђена је и школа.
Демографија Вратница је према последњем попису из 2002. године имало 505 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (95%), а остало су махом Срби.
Већинска вероисповест је православље. Општина Јегуновце
Порекло становништва по родовима и генетско порекло Костанећевци (26 к., Петковдан) су досељени крајем 18. века из Камене Главе код Урошевца, где су били старинци. Према породичном предању, двојица браће, Коста и Урош, побегли су због освете и дошли са сестром у Вратницу око 1795. године. Имали су брата Симуна, који је, према предању, убијен од стране једног Арнаута током свађе око воденице у Каменој Глави. Костанећевци припадају старобалканској хаплогрупи E-V13. Степановци (22 к., Петковдан). Стари досељеници из Горње Мораве/Косово и сматрају се најстаријим родoм у селу. Живели су прво у суседном Моравцу. Касније су се спустиле доле у Вратницу. Степановци и Мојсићевци дали су прве печалбаре за Северну и Јужну Америку. Степановци такође има у сусесдном селу Беловишту. Тамо славе Св. Николу. Припадају старобалканској хаплогрупи Ј1-P58 која је карактеристична за јужну Србију и Македонију. Станисавци (6 к., Петковдан). Они су грана рода Степановци Коећевци (24 к., Аранђеловдан). Досељени из Врбовца крај Витине. Први Досељеник је био Никола Којић који дошао у Вратницу око 1830 год. бежећи од турске освете. Никола се оженио са једном девојком из рода Данећевци са којом добија четири сина. Узео је за славу Св. Аранђела и дао свом првом сину име Андрија у знак сећања на стару славу Андријевдан који се и дан данас слави у Врбовцу. Којићи су старином из села Реткоцера код Лесковца одакле су прешли у Врбовцу. Стари Коећевце памте сусрете са рођацима из Врбовца када су ишли на пијацу у Урошевцу и Витини. Овај род и Којићи из Врбовца припадају хаплогрупи I2-PH908 која је најбројнија хаплогрупа код данашњих срба. Машкоћевци (16 к., Петковдан). Досељени из Готовуше у Сиринићкој жупи. Први досељеник Машко дошао у Вратницу преко шаре и нашао посао у роду Папуџини. Оженио се са девојком из тог рода и основао свој род Машкоћевци. Генетско порекло непознато, јер нису тестирани. Длабочани (8 к., Св. Никола). Досељени из Глобочицe у Качаначкој Клисури. Приви досељеници Ђуро и Вељко дошли су у Вратницу око 1820. год плашећи се од освете због Ђурове сестре која се потурчила. Они су у Глобочици живели у сред села. Данас у том селу више нема срба. Длабочани припадају хаплогрупи I2-Y3120. Мојсићевци (7 к., Петковдан). Стари досељеници из неке махале Мојсијево/Мојсијевце која се налазила у близини Качаника. Род Мојсићевци припада старобалканској Хаплогрупи Е-V13. Папуџини (11 к., Св. Никола). Стари досељеници из села Копачин Дол код Скопља. Даља старина им је у неком селу у Скопској Црној Гори. Припадају Хаплогрупи Е-V13. Крагуљевци (9 к., Св. Никола). Грана рода Папуџини. Такође припадају хаплогрупи Е-V13. Шишковци (18 к., Св. Никола). Досељеници из Љуме у данашној Албанији. Шишко је био слуга у роду Степанонвци оженио се и остао у Вратници. У Љуми данас више нема Срба. Генетско порекло непознато, јер нису тестирани. Тодоровци (8 к., Петковдан) били некад један род са Степановцима па се касније одвојили и створили свој род. Славе исту славу као Степановци. Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој клисури. Даље порекло из Берана, Црна Гора. Дошли су у Вратницу почетком 19. века. Чувају предање о њиховом пореклу до данас и певају црногорске песме на славама. Припадају хаплогрупи J2a-L70 која се често појављује у југоисточној европи. Ивановци (1 к., Митровдан). Досељеници из села Иваје у Качаничкој клисури. У Иваји су раније живели стариначки српски родови. Они су се касније потпуно иселили, јер су се ту и у околна села почели досељавати муслимани пореклом из Арбаније. Генетско порекло непознато, јер нису тестирани. Дабоћевци (7 к., Св. Никола). Досељеници из суседног села Јажинце. Данас у Јажинцу више нема срба.генетско порекло непознато, јер нису тестирани Голомевци (7 к., Св. Ђорђе Посни) су непознате старине. Васиљевци (10 к., Аранђеловдан) су непознате старине Маџићевци (3 к., Св. Никола). Досељеници из суседног сада албанског села Орашје. Тамо су живела три брата. Од њних један се потурчио и остао у Орашју, други је прешао у Старо Село а трећи је дошао у Вратницу. Генетско Порекло непознато, јер нису тестирани. Пејовци (5 к., Петковдан). Досељени из суседног Нерашта. Једна њихова грана одселила се у Кучкову крај Скопља а друга је остала у Нерашту и примила исламску веру. Нераште је данас велико село са потпуном албанском становништвом. Генетско порекло непознато јер нису тестирани.
Референце
Референце Попис у Македонији 2002. - Књига 10.
Спољашње везе
www.opstinajegunovce.gov.mk Званична страница општине Јегуновце
Категорија:Општина Јегуновце Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији