300px|thumb|right|Robotska priprema uzoraka za MALDI masenu spektrometriju.
Proteomika je izučavanje proteina velikih razmera sa fokusom na njihovu strukturu i funkcije. Proteini su vitalni delovi živih organizama. Oni su glavne komponente fizioloških metaboličkih puteva u ćelijama. Termin proteomika je formiran 1997 po analogiji sa genomikom, studijom genoma. Reč proteom je mešavina reči protein i genom, koju je formirao Mark Vilkins 1994.
Proteom je celokupan set proteina koji jedan organizam proizvodi ili modifikuje. Njegov sadržaj varira s vremenom i u zavisnosti od raznih uslova, stresova, kojima su ćelija ili ogranizam izloženi. Proteomika je interdisciplinarni domen koji je znatnim delom formiran na bazi istraživanja i razvoja Projekta ljudskog genoma. Ona obuhvata naučna istraživanja i ispitivanja proteoma sa sveobuhvatnog stanovišta intracelularne proteinske kompozicije, strukture, i njegovih jedinstvenih parterna dejstva. Proteomioka je važna komponenta funkcionalne genomike.
Mada se termin proteomika generalno odnosi na eksperimentalnu analizu proteina velikih razmera, on se isto tako koristi za proteinsko prečišćavanje i masenu spektrometriju.
Reference
Literatura
Belhajjame, K. et al. Proteome Data Integration: Characteristics and Challenges. Proceedings of the UK e-Science All Hands Meeting, , September 2005, Nottingham, UK. (covers almost all branches of proteomics) (focused on 2D-gels, good on detail) (electronic, on Netlibrary?), hbk
Rediscovering Biology Online Textbook. Unit 2 Proteins and Proteomics. 1997–2006.
.
"Myocardial Infarction". (Retrieved 29 November 2006) Introduction to Antibodies – Enzyme-Linked Immunosorbent Assay (ELISA). (Retrieved 29 November 2006)
Jörg von Hagen, VCH-Wiley 2008 ''Proteomics Sample Preparation. .
Vidi još Bioinformatika Citomika Genomika Lipidomika
Spoljašnje veze
Категорија:Геномика Категорија:Биоинформатика Категорија:Протеини