Врањска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Географија Планинска је област, у порјечјима горње јужне Мораве и горње Пчиње.
Од мањих цјелина сјеверне Србије овој области припадају: Пољаница, Иногоште, Пчиња, Клисура, Власина, Масурица. Висока је у источној половини, а сведена према јужној Морави. Главне су ријеке јужна Морава и Пчиња. Поред Мораве су пространа поља: Врањско и Лесковачко, која су везана Гредличком Клисуром. У области је Власинско Блато, на великој висини и са свих страна затворено, а отиче ријеком Власином.
Врањска област спаја Сјеверну и Јужну Србију више него и један други крај ових двију српских земаља. Већи је дио ове области у Јужној Србији, гдје захвата поријечје Биначке Мораве до Ристовца изнад Врања, горњу Пчињу до Козјака и Рујна, и горњу Криву Ријеку до Псаче. Овамо се, осим државне границе на истоку, према Бугарској, граничи на југу брегалничком и скопском, а на западу косовском облашћу.
Привреда У овом је делу је један од најважнијих сребрних и златних рудника у цијелој краљевини: славно Ново Брдо.
Становништво 249.321 становника, Српско је становништво било у већини, али је знатан број досељених Арбанаса и поарбанашених Срба (Арнауташа), чија група чини скоро четвртину становништва области (59.845).
Административна подела Основу области чини ранији Врањски округ, коме су одузети неки срезови на северу и западу а додати на југу: Лесковачки и Власотиначки срез су прикључени Нишкој области, Јабланички срез (Лебане) је прикључен Косовској области, а Гњилански срез ранијег Косовског округа је прикључен Врањској области. Прешевски и Кривопаланачки срез ранијег Кумановског округа су прикључени Врањској области.
Област је тако садржавала срезове:Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924 Босиљградски Гњилански Кривопаланачки Масурички (Сурдулица) Пољанички (Владичин Хан) Прешевски Пчињски (Врање)
Цела област је 1929. постала део Вардарске бановине, у истој целини су се опет нашли и Лесковац, Власотинце и Лебане.
Велики жупани
Исидор Ст. Витас од 1927. Марко Новаковић до 1927.Политика, 16.6.1927, страна 3 Ђорђе Бошковић од 1923. Драгомир Тодоровић до 1923.Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 27. август 1923, Број 194
Референце
Литература
Народна енциклопедија, 1925 г.
Категорија:Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Врања Категорија:Историја Срба у савременом добу Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу Категорија:Историја Македоније у савременом добу Категорија:Односи Србије и Северне Македоније Категорија:Настанци у Југославији 1922.