мини| мини| Ерленмајерова боца Ерленмајерове боце или ерленмајерове тиквице или ерленмајери () су лабораторијске боце посебне конусне изведбе које спадају у лабораторијско посуђе. Изумио их је њемачки хемичар Рихард Август Карл Емил Ерленмајер 1860. године и по њему су добиле име.Brockhaus ABC Chemie, VEB F. A. Brockhaus Verlag Leipzig 1965, S. 702−703.Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
Изглед и примјена Изумитељ је овим боцама дао конусни облик који смањује горњу излазну површину па тако и испарења при загријању супстанце, волуметријској титрацији и др. На тај начин је смањен губитак супстанце при хемјским реакцијама. Користе за припрему раствора, чување и мерење супстанци, извођење хемијских реакција или осталих процеса, као што су мешање, загревање, хлађење, растварање, таложење, кључање или анализа. Не смију се загријавати на отвореном пламену.Herausgegeben von Arthur Stähler et al, Veith & Co., Leipzig 1913, S. 99
Израда Ерленмајерове боце су углавном направљене од стакла (данас углавном боросиликатног стакла) али су понекад направљене и од пластике: поликарбонати, полиетилентерефталати (кополиестер ПЕТГ), полиметил пентени, полипропилени или политетрафлуоретилени (ПТФЕ). Запремине ових боца се крећу од 25-5000 мл. Широка уста Ерленмајерове боце су раније биле познате као „мајмунска уста“.
Галерија
Референце
Спољашње везе
Ерленмајер
Категорија:Лабораторијски прибор