Принцеза Алиса од Батенберга (; Виндзор, 25. фебруар 1885 — Лондон, 5. децембар 1969) била је мајка принца Филипа, војводе од Единбурга, свекрва краљице Елизабете II и бака по оцу краља Чарлса III. Након што се 1903. удала за грчко-данског принца Андреја, усвојила је титулу по свом мужу, поставши принцеза Андреј од Грчке и Данске.
Као праунука краљице Викторије, рођена је у замку Виндзор, а одрасла је у Уједињеном Краљевству, Немачкој и на Малти. По рођењу принцеза од Батенберга, припадала је морганатској грани владарске куће Хесен - Дармштата. Била је глува од рођења. Живела је у Грчкој до 1917. и изгнанства већег дела грчке краљевске породице. Неколико година касније, по повратку у Грчку, њен муж је делимично окривљен за пораз земље у грчко-турском рату (1919–1922), а породица је поново била принуђена на изгнанство, до обнове грчке монархије 1935. године.
Године 1930. принцези је дијагностификована шизофренија, после чега је смештена у санаторијум у Швајцарској. Након овога је живела одвојено од мужа. По опоравку, највећи део својих преосталих година посветила је добротворном раду у Грчкој. Остала је у Атини током Другог светског рата, пружајући склониште јеврејским избеглицама, због чега је проглашена за Праведницу међу народима од стране Јад Вашема, израелске меморијалне институције холокауста. После рата, остала је у Грчкој и основала грчки православни сестарски ред монахиња познат као Хришћанско сестринство Марте и Марије.
Након пада грчког краља Константина II и наметања војне власти у Грчкој 1967, принцезу Алису су позвали да живи у Бакингамској палати у Лондону, где је умрла две године касније. Године 1988. њени остаци су пренети из гробнице из њеног родног места, замка Виндзор, у цркву Марије Магдалене у истоименом руском православном манастиру на Маслиновој гори у Јерусалиму.
Две њене унуке су се удале у династију Карађорђевић.
Рани живот Алиса је рођена у Соби таписерија у замку Виндзор у Беркширу, у присуству своје прабаке краљице Викторије. Била је најстарије дете принца Лудвига од Батенберга и његове супруге, принцезе Викторије од Хесена и Рајне. Њена мајка је била најстарија ћерка Лудвига IV, великог војводе од Хесена, и принцезе Алисе од Уједињеног Краљевства, краљичине друге ћерке. Њен отац је био најстарији син принца Александра од Хесена и Рајне из његовог морганатски брак са грофицом Јулијом Хауке, коју је Лудвиг III, велики војвода од Хесена, прогласио принцезом од Батенберга 1858. године. Њена млађа браћа и сестра, Луиз, Џорџ и Луис, касније су постали краљица Шведске, маркиз од Милфорд Хејвена и гроф Маунтбатен од Бурме.
Алиса је крштена именом Викторија Алиса Елизабет Јулија Марија у Дармштату 25. априла 1885. године. Имала је шест кумова: три преживеле бабе и деда, великог војводу Лудвига IV од Хесена, принца Александра од Хесена и Рајне, и Јулију, принцезу од Батенберга; њена тетка по мајци велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна од Русије; њена тетка по оцу, принцеза Марија од Ербах-Шенберга; и њена прабака по мајци краљица Викторија.
Алиса је провела детињство између Дармштата, Лондона, Југенхајма и Малте где је њен отац, морнарички официр, повремено био стациониран. Њена мајка је приметила да споро учи да говори и забринула се због њеног нејасног изговора. Њена баба, принцеза од Батенберга, идентификовала је проблем и одвела је код специјалисте за уши и Алиси је дијагностификована урођена глувоћа. Уз охрабрење своје мајке, Алиса је научила да чита са усана и да говори на енглеском и немачком. Приватно школована, учила је француски језик, а касније, после веридбе, научила је грчки. Њене прве године протекле су у друштву краљевских рођака, а била је деверуша на венчању принца Џорџа, војводе од Јорка и принцезе Марије од Тека, касније краља Џорџа V и краљице Марије 1893. године. Неколико недеља пре свог 16. рођендана, присуствовала је сахрани краљице Викторије у капели Светог Ђорђа у замку Виндзор, а недуго затим је потврђена у англиканској вери.
Брак десно|мини|Принцеза Андреј са своје прво двоје деце, Маргаритом и Теодором, Принцеза Алиса и принц Андреј од Грчке и Данске, четврти син грчког краља Ђорђа I и Олге Константиновне од Русије, упознали су се у Лондону, на крунисању краља Едварда VII, године 1902. Венчали су се на грађанској церемонији 6. октобра 1903. у Дармштату, а следећег дана су одржане две верске церемоније. Прво је уследило венчање у лутеранској цркви а затим у грчкој православној у Руској капели.Руска капела је била лично власништво Николаја II Александрович и његове супруге, Александре Феодоровна (Аликса од Хесена), Алисине тетке по мајци. Изграђена је између 1897. и 1899. о личном трошку руског царског пара за коришћење током породичних посета Дармштату. Извор: Усвојила је титулу по свом мужу и постала принцеза Андреј. Младенци су били уско повезани са владајућим кућама Уједињеног Краљевства, Немачке, Русије, Данске и Грчке, а њихово венчање је било једно од већих окупљања потомака краљице Викторије и краља Кристијана IX одржаног пре Првог светског рата. Принц и принцеза имали су петоро деце: Маргариту, Теодору, Сесилију, Софију и Филипа.
Након њиховог венчања, принц Андреј је наставио своју војну каријеру, а принцеза се прикључила добротворним организацијама. Године 1908. посетила је Русију на венчању велике војвоткиње Марије од Русије и принца Вилијама од Шведске. Том приликом, разговарала је са својом тетком великом војвоткињом Јелисаветом Фјодоровном, која је формулисала планове за оснивање религиозног реда медицинских сестара. Принцеза је присуствовала полагању камена темељца за нову цркву своје тетке. Касније те године, Јелисавета је почела да поклања сву своју имовину у припреми за духовнији живот. По повратку у Грчку, принц и принцеза су затекли погоршану политичку ситуацију, након што је атинска влада одбила да подржи критски парламент, који је позвао на унију Крита (још увек номинално део Отоманског царства) са грчким копном. Група незадовољних официра формирала је грчку националистичку војну лигу која је на крају довела до оставке принца Андреја из војске и доласка на власт Елефтериоса Венизелоса.
Сукцесивне животне кризе Почетак Балканских ратова, принца Андреја је вратило у војску, а принцеза је радила као медицинска сестра, успостављајући пољске болнице и помажући у лечењу. За свој рад, краљ Џорџ V одликовао ју је Краљевским Црвеним крстом 1913. године. Током Првог светског рата, њен зет, краљ Константин I од Грчке, следио је политику неутралности упркос томе што је демократски изабрана влада Венизелоса подржавала савезнике. Принцеза и њена деца били су приморани да се склоне у подрум палате током француског бомбардовања Атине, 1. децембра 1916. године. До јуна 1917. године, краљева политика неутралности постала је толико неодржива да су она и други чланови грчке краљевске породице били приморани у изгнанство, након абдикације краља Константина. Наредних неколико година већина грчке краљевске породице живела је у Швајцарској.Van der Kiste, стр. 96 ff.
Први светски рат је практично окончао већи део политичке моћи европских династија. Поморска каријера оца принцезе Алисе, принца Лудвига од Батенберга, пропала је на почетку рата због антинемачког расположења у Британији. На захтев краља Џорџа V, одрекао се хесенске титуле Принц од Батенберга и звања Његовог Височанства, 14. јула 1917. године, и англизирао породично име у Маунтбатен. Следећег дана, краљ га је поставио за маркиза од Милфорд Хејвена.Принцеза Алиса од Батенберга никада није користила презиме Маунтбатен нити је преузела титулу као ћерка британског маркиза, пошто се удала за Краљевску кућу Грчке 1903. године. Следеће године, две Алисине тетке, руску царицу Александру Фјодоровну и велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну, убили су бољшевици, након Руске револуције. На крају рата руско, немачко и аустроугарско царство су пала, а стриц принцезе Алисе, Ернест Луј, велики војвода од Хесена, је свргнут.
Након Константинове рестаурације 1920. године, принц и принцеза су се накратко вратили у Грчку, настанивши се на Крфу у Мон Репосу. Међутим, након пораза хеленске војске у грчко-турском рату, Револуционарни комитет под вођством пуковника Николаоса Пластираса и Стилианоса Гонатаса преузео је власт и поново присилио краља Константина у изгнанство. Принц Андреј, који је током рата био командант Другог армијског корпуса, ухапшен је. Неколико бивших министара и генерала ухапшених у исто време је стрељано после кратког суђења. Андреј је са Крфа пребачен у Атину, где је након неколико дана касније одржано суђење којим је проглашен кривим за злочине за које се терети. Као олакшавајућа околност препознато је потпуно одсуство војног искуства, због чега је, уместо стрељања, осуђен на доживотну казну затвора. изгнанством из земље. Принц и принцеза, и њихова деца побегли су из Грчке на британску крстарицу HMS Calypso под заштитом британског поморског аташеа, команданта Џералда Талбота. Настанили су се у малој кући у Сен Клуу на периферији Париза, коју им је дала на коришћење принцеза Мари Бонапарта, жена Андрејовог брата Џорџа.
Болест Настањени на периферији Париза, принцеза Алиса се посветила добротворном раду и помагању грчким избеглицама. Постала је дубоко религиозна и прешла у Грчку православну цркву, октобра 1928. године. Те зиме је на енглески превела списе свог мужа о његовим акцијама током грчко-турског рата. Убрзо након тога, почела је да тврди да прима поруке од Бога и да има исцелитељске моћи.
десно|мини|Принцеза Андреј од Грчке и Данске, Филип де Ласло, 1922. Приватна колекција принца Филипа, војводе од Единбурга. Године 1930. принцеза Алиса је почела да се понаша веома узнемирено и тврдила је да је у контакту са Христом и Будом. Дијагностикивана јој је параноидна схизофренија, прво од стране специјалисте психијатра Томаса Роса, а потом и од Сер Мориса Крејга, који је лечио будућег краља Џорџа VI пре него што се подвргнуо логопедској терапији. Дијагноза је потврђена у санаторијуму Ернста Симела у Тегелу, у Берлину. Принцеза је насилно измештена из породице и смештена у санаторијум Лудвига Бинсвангера у Кројцлингену, у Швајцарској. У том периоду, то је била позната и реномирана установа са неколико познатих пацијената, укључујући Васлава Нижинског, балетана и кореографа, који је био тамо у исто време када и принцеза Алиса. Бинсвангер је принцези такође дијагностиковао шизофренију. И он и Симел су се консултовали са Сигмундом Фројдом, који је веровао да су њене заблуде резултат сексуалне фрустрације. Препоручио је „рендгенско снимање њених јајника како би се убио њен либидо”. Принцеза Алиса је протестовала да је здрава и више пута је покушавала да побегне.
Током дугог опоравка принцезе, у њеној породици десиле су се велике промене. Она и принц су се раздвојили а све њене ћерке удале су се за немачке принчеве у периоду 1930. и 1931. године. Она није присуствовала ни једном венчању. Њен син, принц Филип је отишао у Уједињено Краљевство да живи код својих ујака, лорда Луиса Маунтбатена и Џорџа Маунтбатена, 2. маркиза од Милфорд Хејвена, и његова баке, удовице маркиза из Милфорд Хејвена.
Принцеза Алиса остала је у Кројцлингену две године, али је након кратког боравка на клиници у Мерану у северној Италији пуштена и започела је анонимна путовања по Европи. Одржавала је контакт са својом мајком, али је прекинула везе са остатком своје породице све до краја 1936. године. Године 1937. њена ћерка Цецилија, њен зет Георг и двоје њених унука погинули су у ваздушној несрећи у Остенде. Принц и принцеза срели су се први пут после шест година на сахрани, којој је присуствовао и принц Филип и лорд Луис Маунтбатен. Наставила је контакт са својом породицом, а 1938. вратила се у Атину где је наставила са добротворним радом, док је живела у двособном стану у близини музеја Бенаки.
Други светски рат