Оптичка густина или апсорбанција (А) је хемијска величина у спектроскопији која представља логаритамски однос интензитета упадног зрачења () и пропуштеног зрачења () кроз узорак.-{Mehta, A. UV-Visible Spectroscopy- Derivation of Beer-Lambert Law}- Често се мери у аналитичкој хемији.
, где је апсорпција одређене таласне дужине светлости (), је интензитет зрачења (светлост) који је прошао кроз материјал (емисионо зрачење), је интензитет зрачења пре него што прође кроз материјал (инцидентно зрачење).
Изван области аналитичке хемије, нпр када се користи са подешавање диодног ласера апсорпционом спектроскопијом (ТДЛАС) техником, апсорбанција се често дефинише помоћу природног логаритма уместо декадног логаритма, односно као:
У физици, појам спектрална апсорпција и има нешто другачије значење: део зрачења се апсорбује на одређеној таласној дужини.
Количина светлости која се преноси кроз материјал опада експоненцијално, јер путује кроз материјал. Пошто се апсорбанца узорка мери као логаритам, директно је пропорционална дебљини узорка и концентрацији апсорбције материјала у узорку.
Референце
Литература
Категорија:Спектроскопија Категорија:Оптичке појаве Категорија:Аналитичка хемија