мини|десно|250п|Путер од кикирикија Путер од кикирикија је прехрамбени производ који се прави од печеног и ситно млевеног кикирикија у виду пасте, након додавања биљног путера.

Овај производ је веома популаран у земљама енглеског говорног подручја и бивших енглеских колонија, као што су Канада, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Уједињено Краљевство, Јужна Африка, Нова Гвинеја, Нови Зеланд, Филипини и Холандија.

Путер од кикирикија поседује велику количину протеинa и погодан је за исхрану старијих особа, које имају проблеме са зубима или нису у могућности да жваћу месо јер на тај начин уносе потребну количину протеина.

Историја Најранија помињања путера од кикирикија потичу од Астека и Инка, који су печени кикирики претварали у пасту. Bainbridge Post-Searchlightт извештава да су Астеци у 16. веку користили пасту од кикирикија за болне десни.

Неколико људи може се приписати заслугама за проналазак модерног путера од кикирикија и процесима његове производње.Одбор за кикирики САД-а приписује тројици савремених проналазача најраније патенте везане за производњу модерног путера од кикирикија. Марселус Гилмор Едсон из Монтреала, добио је први патент за метод производње путера од кикирикија од печеног кикирикија коришћењем загрејаних површина 1884. Едсонов охлађени производ је имао „конзистенцију попут путера или масти“ према његовој патентној пријави која је описивала процес млевења печеног кикирикија док кикирики не би достигао „течно или полутечно стање“. Он је у пасту умешао шећер да би је стврднуо.

Бизнисмен из Сент Луиса по имену Џорџ Бејл производио је и продавао путер од кикирикија у облику грицкалице 1894. До 1917. амерички потрошачи су користили производе од кикирикија током периода рационисања меса, уз владине промоције „понедељака без меса“ када је путер од кикирикија био омиљени избор.

Џон Харви Келог, познат по својој линији житарица за доручак, био је заговорник коришћења биљне хране као здравијег избора исхране од меса. Патент за „Поступак производње прехрамбених производа“ му је издат 24. маја 1898. и користио је кикирики, иако га је кувао уместо да га пече.

Процес производње

Садња и берба мини|Трактор који се користи за завршетак прве фазе процеса бербе кикирикија Због временских услова, кикирики се обично сади у пролеће. Кикирики настаје из жутог цвета који се након цветања и увенућа савије и продре у земљу, а кикирики почиње да расте у земљишту. Кикирики се бере од краја августа до октобра, док је време ведро. Овакво време омогућава суво земљиште тако да се приликом брања земља не лепи за стабљике и махуне. Кикирики се затим уклања са лозе и транспортује до машине за љуштење кикирикија ради механичког сушења. Након брања, кикирики се испоручује у складишта на чишћење, где се складишти нељуштен у силосима.

Љуштење Љуштење се мора обавити пажљиво како се семе не би оштетило током уклањања љуске. Влажност нељуштеног кикирикија се контролише како би се избегла прекомерна ломљивост љуски и зрна, смањујући прашину у биљци. Након тога, кикирики се шаље на низ ваљака посебно подешених за ту серију кикирикија, где се ломи. Након ломљења, кикирики пролази кроз процес скрининга где се прегледа на присуство загађивача.

Пржење Процес сувог пржења користи или серијски или континуирани метод. Код серијске методе, кикирики се загрева у великим количинама у ротирајућој пећи на температури од око 430 °C. Затим се кикирики из сваке серије равномерно држи и пече у рерни на 160 °C око 40 до 60 минута. Ова метода је добра за употребу када се кикирики разликује по садржају влаге. Код континуиране методе користи се апарат за пржење врућим ваздухом. Кикирики пролази кроз апарат за пржење док се љуља како би се омогућило равномерно пржење. Фотометар показује завршетак сувог пржења. Велики произвођачи фаворизују ову методу јер може смањити стопу кварења и захтева мање рада.

Распрострањеност мини|десно|200п|Сендвич са путером од кикирикија и џемом Скоро половина купљених кикирики производа 2001. године у Америци била је искоришћена за производњу путера од кикирикија.www.peanutbutterlovers.com (енг.)

Путер од кикирикија се обично користи као део сендвича (маже се на хлеб и додаје се џем), као и за велики број посластица, крекере итд. Ово се обично ради да би се неутралисао јак укус кикирикија.

У Америци се 24. јануар слави као Национални дан путера од кикирикија.American Holidays, www.statesymbolsusa.org (енг.)

Добра и лоша страна Путер од кикирикија садржи мононезасићену маст и ресвератрол. Исто тако, обезбеђује протеине, витамине као што су Б3 и Е, магнезијум, фолну киселину, дијетална влакна и аргинин. Мононезасићена маст има висок ниво лоших холестерола, што неутралише ниво добрих холестерола. Према истраживањима спроведеним у Америци, умерено конзумирање путера од кикирикија двоструко смањује ризик од срчаних болести.

Референце

Спољашње везе The National Peanut Board

Категорија:Храна